ДОДИК: БиХ је неодржива јер не промовише интересе српског народа у целини

УКАЗАО ДА СУ ДВА ВИСОКА ПРЕДСТАВНИКА ИЗ АУСТРИЈЕ И ДА СУ СЕ КОД ЊИХ

МОГЛИ ПРЕПОЗНАТИ ПОСТУПЦИ ИЗ ВРЕМЕНА АУСТРО-УГАРСКЕ

Милорад Додик

• „Велики рат битно је утицао на дешавања после њега, а догађаји из процеса распада бивше Југославије најбоље говоре да српски народ није престао да буде страдалачки. Треба приметити да је српски народ страдао од Словеније, Хрватске, БиХ, али и у Црној Гори, на Косову и Македонији, па и у самој Србији“, рекао је Додик
• Никад нам нису дозволили да посматрамо Србе у целини, оценио је Додик, нагласивши да су неодрживе крилатице попут „босански Србин“. При том је подвукао: „То што живим и рођен сам у Бањалуци не одређује моју припадност у националном смислу. Ја сам Србин и долазим из Републике Српске, а у широј конотацији БиХ, која је неодржива као заједница, јер не промовише интересе српског народа у целини“
• Скуп „Срби и Први светски рат“ заједно су организовале САНУ, Академија наука и умјетности Републике Српске и Матица српска

          ПРЕДСЕДНИК Републике Српске Милорад Додик истакао је у обраћању учесницима међународног научног скупа „Срби и Први светски рат“ у Београду да је Велики рат имао несумњив утицај на сва данашња кретања, пре свега у БиХ.

          Додик је у обраћању у Српској академији наука и уметности (САНУ) указао да је БиХ „покушавала да се изгради на циљевима које су увек постављали велики“ и да су БиХ, и тада потпуно администрираној од Аустроугарске, наметане вредности које народ тада није могао да прихвати.

          „Покушаји да се уведе посебан језик и створи посебна нација завршили су неуспехом јер то народ није могао, нити желео да прихвати, а оно што се десило у Сарајеву само је одраз народног бунта који није желео да трпи туђу власт земље која је правила пруге, али за експлоатацију, а не за бољи живот народа“, рекао је Додик.

          Он је указао да је та нова власт преузела скоро све исте елементе владања на простору БиХ и да нису испуњена очекивања Срба на почетку доласка Аустроугарске да ће се то променити.

          „Увек је важно да са овим посебним освртом посматрамо те догађаје, јер ево и сада као председник Републике Српске могу да кажем да на многим местима срећем те давне идеје као лајтмотив многих политичких процеса на простору БиХ. Од тога да се избрише национална припадност, створи или направи посебна атмосфера за промоцију нове нације и језика на простору БиХ“, рекао је Додик.

          Он је указао да чињеница да је промовисан „босански језик“, а да за то није било консензуса научних кругова, говори о томе да идеје које су некада владале никада нису заборављене.

          „Зато наш одговор мора да буде суочавање са истином, оном која је у сваком свом чињеничном елементу на страни онога што тврди српски народ“, поручио је Додик.

          Он је истакао да је данас, када многи покушавају да поново рехабилитују кривицу српског народа, важан овај скуп и захвалио организатору што ће са научног нивоа дати осврт на догађаје, али и његове последице.

          „Велики рат битно је утицао на дешавања после њега, а догађаји из процеса распада бивше Југославије најбоље говоре да српски народ није престао да буде страдалачки. Треба приметити да је српски народ страдао од Словеније, Хрватске, БиХ, али и у Црној Гори, на Косову и Македонији, па и у самој Србији“, рекао је Додик.

          Никад нам нису дозволили, каже Додик, да се бавимо тим питањем и посматрамо Србе у целини, поручујући да су неодрживе крилатице попут „босански Србин“.

          „То што живим и рођен сам у Бањалуци не одређује моју припадност у националном смислу. Ја сам Србин и долазим из Републике Српске, а у широј конотацији БиХ, која је неодржива као заједница, јер не промовише интересе српског народа у целини“, нагласио је Додик.

          Он је рекао да ће у БиХ бити организоване две различите прославе 100 година од почетка Првог светског рата, од којих је једна у Сарајеву.

          Додик је указао да прослава у Сарајеву покушава да наметне слику да је Принцип када је пуцао малтене „поробио све нас“ и указао да та монструозност сплетке која се покушава наметнути говори о политичким мотивима обележавања овог јубилеја.

          Додик је поручио да, стога, нико од важних имена из Републике Српске неће присуствовати том обележавању.

          „Знам да има неких који мисле да се можда треба тамо појавити. Рекао бих им: `немојте бити наивни у уверењу да можете Сарајеву да наметнете било коју истину. Бићете само прихваћени ако говорите оно што се очекује од вас и ако аплаудирате`. То је матрица у којој живимо“, рекао је Додик.

          Он је подсетио да је БиХ простор који никада није имао самосталност, истичући да је долазак Отоманске империје уништио било коју причу о самосталности.

          „Наметнули су нам БиХ зато што нису желели да виде реалност. Брзо признање од великих сила, пре свега од Америке, као да је предодредило њено опстајање. БиХ је направљена као широка конфедерална заједница са упорним настојањем високих представника који су покушали да буду реална власт, доносили законе, смењивали људе и прекрајали Устав“, рекао је Додик.

          Подсећајући на то да је Република Српска стално проглашавана кривцем за покушаје ревизије Дејтонског споразума, Додик је указао на то да је у стварности сталну ревизију чинила међународна заједница посредством високих представника.

          Он је приметио да су два висока представника дошла из Аустрије и да су се у њиховим поступцима могли препознати поступци из времена Аустро-Угарске.

          Председник Српске поручио је да се Срби не смеју заморити доказујући истину, јер „кад год устукну, појаве се неки други који говоре своју истину и зато морају остати упорни у том настојању“.

          Додик је навео да тема Великог рата отвара проблем покушаја ревизије Другог светског рата, а посебно питање НДХ и Јасеновца, те опоменуо на опасност да приликом обележавања 100 година од почетка тог рата Срби буду доведени у позицију да се боре против релативизације Јасеновца и НДХ.

          У раду скупа „Срби и Први светски рат“ учествује око 60 еминентних историчара и стручњака за Први светски рат, од којих 18 из иностранства, с циљем да научно осветле Велики рат, а у контексту покушаја ревизије историје.

          Скуп су заједно организовале САНУ, Академија наука и умјетности Републике Српске и Матица српска.

          Срна