Граница уступака на – граници Србије
ПРВИ ПОГЛЕД
НОВА ВЛАСТ СРБИЈЕ ВЕЋ ПОКАЗУЈЕ ДА ЋЕ ПОКУШАТИ ДА ПРОБЛЕМ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ РЕШИ У КОРИСТ СРБИЈЕ
- Изгледа да је двојац Дачић и Вучић, са „средњим словом” Николић, и додатим Динкић – решен, више него иједна власт икада у савременом добу Србије, да уради све што може не би ли се, коначно, решио или почео, на прави начин, да решава тешки проблем Косова и Метохије
- Понекад се, просто, стекне утисак да је нова владајућа коалиција, састављена од донедавно међусобно оштро супротстављених политичких групација, схватила да би, без решења косметског проблема, чак и брзо и најефикасније отклањање других акутних политичких, економских и социјалних мука, једноставно, било – недовољно...
- И њему, и другим, иначе говорљивим ћутолозима из САД и ЕУ одговара да једино Европска унија надгледа преговоре, јер тада може да све режира и ефикасно утиче и на разговоре, али такође добија сигурну, помало скривену, али праву практичну прилику да Србији условљава пријем у своје чланство, наравно – српским признавањем независности Косова
- Народ српски може да компромисно помера преговарачке границе, али никада границе своје државе!
Пише: Раде Брајовић
ВЕЋ први уводни потези јасно сугеришу да ће нове српске власти покушати да решавају проблем Косова и Метохије много ангажованије, уверљивије и доследније од ДС претходника.
Иако је засад све само у најавама, указује се важна политичка новина која подразумева отвореност, аргументованост и равноправност, што су базични елементи на којима се садашњи управљачи српским државним пословима припремају да изграде такву политичку позицију коју, у нормалним околностима, неће моћи да игноришу и највећи светски моћници, заштитници албанских сепаратиста.
Ако се политикантска пракса међународних, али и српских обмана, на самом почетку новог дијалога, замени незамењивим свевременским принципом поштовања суверенитета и територијалног интегритета, свих и од свакога, онда нема проблема који не може да се реши, чак и косметски!
Настале би, тада, околности које искључују насилно наметање, а отварају широке просторе договарања, прилагођавања, компромиса свих врста и заједничког одлучивња чија је једина и непремостива граница само вишевековна државна граница Србије! До тог „камена”, могу се задовољити сви бројни, нормални и природни интереси, па и косметских Албанаца да уређују своју свакодневицу по својој мери и животној философији. Иако никоме није лако – да се одрекне бункера, барикада и глобалистичке доминације - сада је, чини се, изгледна прилика пред свима...
Нове српске власти - двојац Дачић и Вучић, са „средњим словом” Николић, и додатим Динкић – решена је, више него иједна икада у савременом добу, да уради све што може не би ли се, коначно, решио или почео, на прави начин, да решава тешки проблем Косова и Метохије. Понекад се, просто, стекне утисак да је нова владајућа коалиција, састављена од донедавно међусобно оштро супротстављених политичких групација, схватила да би, без решења косметског проблема, чак и брзо и најефикасније отклањање других акутних политичких, економских и социјалних мука, једноставно, било – недовољно...
Својеврсни парадокс се појачава кад се зна да су и шансе у предизборној кампањи изборни победници градили на другим приоритетима – бржим интеграцијама у ЕУ, обнови свих делова разорене економије и пуњењем дубински празне државне касе и бекством од финансијског банкрота, извлачењем понижених грађана из подрума беде и сиромаштва...
Косметски проблем је, уз све, тежи од набројаних и многих других непоменутих и нимало лакших – непостојећег здравства, разбукталих криминала, корупције и лоповлука, злоупотребљених приватизација за богаћење нових велможа, сужавање слободе речи и изражавања, у контексту професионалне, економске и статусне деградације ноивинарства, у чије, некада европски угледне врхове су се ушуњали дилетантски и површни, па и неписмени, лажни аналитичари из других, углавном неуспешних, дипломатије и других занимања...
Проблем Космета је комплекснији и сам по себи, изнутра, али и по томе што су противници разнолики и бројни, и споља и изнутра, у самој Србији, наравно и њеној покрајини у којој се сударају политичке, културне, социјалне, етичке, верске, историјске разлике, које се одржавају изостанком и минималне толеранције, али и размахом свих облика криминала, па и оног најужаснијег – продаје људских органа, колико се зна – само с тим циљем убијених Срба!
Проблем Космета - овакве и црње слике, чији је, уосталом, премијер мафијаш и продавац људских органа - и због назначене трагичне реалности, мора да се заустави, обузда и решва, иако је то изузетно тешко, јер је тежа од других у свету, пошто је специфична, изнутра различита и противуртечна, а уз све на њеној територији су и њени моћни заштитници, САД и ЕУ, наравно са својим снажним интересима. Јесу, истина, ту и УН, али, добровољно и на друге начине, немоћне да неутралишу одлучујући утицај највећих светских војних и економских сила.
Посебна је такође невоља у још једној, крајње противуречној специфичности, по којој се косметска драстично разликује од других светских криза – противник Србији да се јужна покрајина задржи у српским границама је Европска унија, с Немачком на челу, а истовремено српски је „приоритет свих приоритета” да постане што пре пуноправни члан те исте западноевропске заједнице.
Због ових, али и других разлога, српске противуречности постају оштрије и у домаћој политици, па се чују лидери, чак и оних парламентарних странака који би и Устав заобишли или зачас га променили само да се „ослободимо Косова”, а то би значило да ће се, мисле они, врата ЕУ тада широко отворити. Нису од оваквих далеко и они који су папагајски понављали фразу да „неће никад признати Косово”, а практично су све радили да приближе дан кад би српска покрајина, на чијој зенљи је рођена српска држава, и формално постала независна албанска држава...
У компликованијим политичким околностима, него што их је имала претходна власт, која их је политиком попуштања, послушности и обмањивања домаће јавности и сама додатно оптеретила, нове српске власти настоје да покажу и докажу да политику промена Србије, најављену кампањом и потврђену преузимањем власти и полагањем заклетве нове владе, неће напустити ни у односу на Космет, тамо где је најтеже.
Све што се на самом почетку збило – а било је више посета наших нових лидера америчким и европским, али и њихових званићника Београду – није произвело неке битне промене очекивања. Сви су остали на познатим позоицијама – САД и ЕУ на старим, ни термионолошки иновираним, а нове београдске власти на оним које су најавиле.
Чак је и Бан Ки Мун, у првој посети региону, рекао и урадио само оно што је говорио и радио раније, у Њујорку.
Суштина политике, и старе и нове, односно западне и ове наше, показиваће своје доследности тек од септембра, кад ће се политичке позиције мерити суочавањем и доказивањем у најдиректнијим разговорима, ослобођеним протоколарне умивености и дипломатске учтивости.
Време тестирања је прошло и следи доказивање доследности и вредности најављене политике о Космету, окренуте и унутрашњој и међународној сцени. Ево шта је, сажето представљено, намењено Србији, а шта међународним партнерима:
-Политика према Космету водиће се транспарентно, без икаквог скривања и онога што се догодило и онога што се припрема и следи.
- Циљеви националне политике биће формулисани на крају широког консензуса, како је најављено, свих парламентарних партија, а уследиће, вероватно касније, расправа и договор свих стручних и ауторитативних фактора. Није речено, или још није договорено, да ли ће се о консензусом дефинисаној политици изјаснити грађани на одговарајућем референдуму, што је права и мериторна оцена, посебно кад су дилеме изражене и показује се несигурност о томе шта и како даље...
- Разговори ће са технчког бити подигнути на високи полиички ниво, са премијером или председником државе на челу.
- Србија ће поштовати све већ договорене закључке у техничком дијалогу Тахири-Стефановић, али је неизбежно појашњење нејаснћа и различито тумачених и примењиваних договора, пре свега у представљању Косова са фус-нотом.
Србија тражи, како је то рекао Николић Бан Ки Муну у Београду, да УН буду покровитељ најављених политичких разговора Београда и Приштине, о чему је генсек светске организације, као и о дригим сличним отворени питањима, избегао да јавно и јасно саопшти свој став, чак ни пред новинарима није ни речцу прозборио...
Осим природног појачаног интересовања за нову српску власт, потврђену посетама и америчких и званичника ЕУ, али и европских појединачних земаља, ничег битно новог са те стране није се чуло. Јесу, као да је нешто врло важно, преко приштинских медија и неких албанских појединачних изјава, стигли чудни предлози о наводним уступцима Србима са Севера Космета – више посланика у Скупштини Косова и представника у неким, такође албанским телима, као и неке олакшице у плаћању пореза, као и могућност формирања асоцијације Косовске Митровице, Звечана, Зубиног Потрока и Лепосавића, такође са посебним правима...
Истога дана, 5. августа, кад су стигле те понуде за олакшице, наравно смишљене да се њима додатно озваничи приштинска независност, емитована је и изјава Албана Бокшија из Клуба за спољну политику (КСП) који је понудио поуку која подразумева „могућност да Косово успостави своју владавину на северу - употребе силе”...
Можда су овакве и сличне претње темпиране више да изазову утисак застрашивања уочи јесењих разговора Београда и Приштине, него да збиља сада пројектују такве ратне догађаје, мада се ни они не могу искључити.
Међу утисцима су и приштинске калкулације, на жалост и реални изгледи да УН не буду покровитељи најављеног политичког дијалога, мада се Русија здушно заложила за такву, потпуно принципијелну погодност, усклађену с Резолуцијом 1244 СБ УН. За тај документ се и Бан Ки Мун стално залаже, то је чинио и током, иначе прве посете свим државама Балкана, али искључиво реторички и невезано за конкретне предлоге, па је заобишао и покровитељство УН јесењим преговорима Београда и Приштине.
И њему, и другим, иначе говорљивим ћутолозима из САД и ЕУ одговара да једино Европска унија надгледа преговоре, јер тада може да све режира и ефикасно утиче и на разговоре, али такође добија сигурну, помало скривену, али праву практичну прилику да Србији условљава пријем у своје чланство, наравно – српским признавањем независности Косова.
Баш такво условљавање, уосталом, уз више западних медија, сасвим експлицитно је изговорио, пре неки дан, Марти Ахтисари. Фински дипломата и бивши председник, али и негдашњи изасланик светске организације за Космет, чије закључке нису прихватили ни Србија ни СБ УН, али их примењују косовски Албанци, уз подршку и помоћ мисија и светске организације и Еулекса! Наравно – зато што су изразито антисрпски.
Кад је, после посете Америци, сада први потпредсдник нове српске владе, Александар Вучић пренео своје виђење да Амери траже „болна решења” за Космет, била је то и оцена и дијагноза – онога што је било, шта је и ко је радио шта је радио, а можда и шта ће бити... А, како ће сада, под новом влашћу, Србија радити, указаће, уверавају лидери, искључиво национални консензус – народ српски може да компромисно помера преговарачке границе, али никада границе своје државе!
