Глоговац отишао у славу са својим речима из „Хамлета“: „Умрети, спавати, можда сањати”

САХРАНИ У АЛЕЈИ ЗАСЛУЖНИХ ГРАЂАНА ПРИСУСТВОВАЛО НЕКОЛИКО ХИЉАДА ПОШТОВАЛАЦА

• Комеморација је почела снимљеним инсертом из представе „Хамлет” - последње представе и последње улоге коју је Глоговац одиграо 13. децембра 2017.
• Дејан МИЈАЧ: „Имао је шта да каже и то је све више потврђивао. Његовом расту није било краја. Из дана у дан је био нов, непоновљив, чудан, снажан и свима драг. Отишао си млад, млађи него икад”
• Војин ЋЕТКОВИЋ прочитао одломак из свог дневника за 8. фебруар, дан уочи Глоговчеве смрти, а глумац Војислав Воја Брајовић песму Мике Антића „Да ли сам свуда где су ми трагови“, за коју је рекао да је као да ју је Глоговац написао

        БЕОГРАД се опростио од великог Глумца Небојше Глоговца који је сахрањен данас у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.

        Сахрани су присуствовало чланови породице, пријатељи и неколико хиљада поштовалаца дела славног глумца.

        Глогавац је преминуо у петак у Београду, у 49. години после краће болести.

        У сали у којој је одржана комеморација било је много младих, последњем опроштају су присуствовале и његове најстарије колеге, Бранка Веселиновић (99) и Власта Велисављевић (91).

        Комеморација је почела снимљеним инсертом из представе „Хамлет” - последње представе и последње улоге коју је Глоговац одиграо 13. децембра 2017.

        Директорка ЈДП Тамара Вучковић Манојловић је након минута ћутања истакла да је Глоговац био велики глумац који је следио свој таленат и да је била радост и привилегија бити његов пријатељ.

        Редитељ Дејан Мијач се присетио да је Глоговца упознао када је био дечачић са великим очекивањима и нестрпљењем које се видело у сваком његовом гесту.

        „Имао је шта да каже и то је све више потврђивао. Његовом расту није било краја. Из дана у дан је био нов, непоновљив, чудан, снажан и свима драг. Отишао си млад, млађи него икад”, рекао је Мијач.

        Редитељ Слободан Унковски је у свом писму, прочитаном на комеморацији, навео да је на првој проби представе „Буре барута” помислио како „неко тако стидљив може бити глумац”, како неко ко је „донео ону страну реке са собом и ко вуче Панчевачки мост иза себе, замишљен под његовом тежином, може да игра лако и једноставно, како младић са локнама у коси, који је оставио цркву у свом дворишту и оца свештеника може да игра у тој крвавој драми”.

        Срдан Голубовић, у чијем филму „Клопка” је Глоговац играо, нагласио је да је увек био задивљен и опчињен његовом глумом.   

        Најемотивнији тренутак је био излазак на сцену Небојшиних колега са класе - Наташе Нинковић, Војина Ћетковића, Сергеја Трифуновића, Данијеле Угреновић, Данијеле Павловић, Бориса Пинговића, Неле Михаиловић и Каролине Цимеше.

        „Од првог тренутка на нашој класи није се постављало питање да ли си ти онај прави и предодређени. Било је само питање колико далеко и високо ћеш да путујеш. Сведоци смо да си својим талентом, брзином, оштрином, карактером, истином коју си носио у себи, додирнуо сама небеса, да си својим присуством сваки простор чинио озбиљнијим, дубљим, луђим, привилегованим”, рекла је Нинковић у име свих. 

        Ћетковић је прочитао одломак из свог дневника датиран 8. фебруара, дан уочи Глоговчеве смрти, а глумац Војислав Воја Брајовић песму Мике Антића „Да ли сам свуда где су ми трагови...„, за коју је рекао да је као да ју је Глоговац написао.

        Александар Поповски, који је режирао „Хамлета”, назвао је Глоговца краљем глуме, а Горан Шушљик је интерпретирао сцену из представе „Хадерсфилд”.

        Комеморација је завршена последњом сценом из „Хамлета” у којој Глоговац изговара „умрети, спавати, можда сањати”.

        Ансамбл ЈДП-а изашао је на сцену, у позадини црнобела фотографија Небојше Глоговца, и уз песму „Памтим само сретне дане” Габи Новак дугим аплаузом на ногама његови пријатељи и колеге опростили су се од великог глумца.

        Танјуг