„Глига национале” преселио се у легенду

   IN MEMORIAM -

НАЈВЕЋИ СРПСКИ ШАХИСТА СВЕТОЗАР ГЛИГОРИЋ (1923 - 2012)

Светозар Глигорић

• Одиграо је преко 3.300 турнирских партија и побеђивао на неким од најјачих светских турнира
• Играо је у четвртфинале турнира кандидата  са Таљем 1968. у Београду када је изгубио са 5,5:3,5
• Дао је и огроман допринос теорији шаха. Творац је Мар дел Плата варијанте у Краљевој индијској одбрани и појачања у неколико система шаховских отварања (Даминој индијској, Шпанској партији, Француској одбрани…)
• Интернационали мајстор Владимир Вуковић  тврди да је Глигорић  био у најужем кругу светских шахиста са највећим бројем антологијских партија - остварења која од почетка до краја немају ни једну грешку
• Када је престао да игра шах, а посебно када је 1994. остао без супруге Данице (млађе сестре књижевника Душана Савковића) са којом је провео 47 година у браку, почео је да „пребира по клавиру” и касније и да компонује и у 81. години и на неки начин приватно, уз помоћ истакнутих професора и музичара, „завршио” је музичку академију
• Његове композиције су неколико пута јавно извођене и наишле су на одличан пријем љубитеља, али и музичких стручњака

        У БЕОГРАДУ је у 89. години од последица можданог удара преминуо партизан, шаховски велемајстор, новинар, публициста и композитор Светозар Глигорић.

        Рођен је 2. фебрура 1923. у Београду. После Јурија Авербаха (старији пола године) био је најстарији  шаховски велемајстор у свету. Три деценије (1950. - 1980.) је био челни играч репрезентације Југославије, која је после СССР била друга шаховска сила света.

        Одиграо је  за национални тим 544 партије.У том периоду освојио је 13 олимпијских медаља (златна и по шест сребних и бронзаних) и појединачну златну олимпијску медаљу за најбољи резултат на првој табли на Олимпијади у Минхену 1958.  са 12 поена из 15 партија. Тада је за њега Давид Бронштајн  изјавио да је Глигорић трећи играч света иза Ботвиника и Смислова.

        Три пута (1953. 1959. и 1968.) играо је на Турнирима кандидата за светског првака.

        Дуго је сматран најбољим шахистом света ван Совјетског савеза.

        Дао је и огроман допринос теорији шаха. Творац је Мар дел Плата варијанте у Краљевој индијској одбрани и појачања у неколико система шаховских отварања (Даминој индијској, Шпанској партији, Француској одбрани…).

        Већи део каријере провео је у Партизану, али је један од оснивача Спортског друштва Црвена звезда. Титулу велемајстора Глигорић је добио 1951. Са првенстава Европе има четири златне, пет сребрних и једну бронзану медаљу.

        Аутор је више од 20 шаховских књига. „Меч столећа", књига посвећена дуелу Фишер-Спаски 1972. у Рејкјавику за титулу светског првака, била је светски бестселер и продата је у више од 400.000 примерака.

        За допринос шаху добио је бројна признања: спортиста Југославије 1958. (ЈСЛ "Спорт"), Златна значка града Београда 1973, Награда АВНОЈ, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден Немање првог реда.

        Био је веома успешан новинар у Борби, НИН и Радио Београду. Говорио је шест језика.

        Када је престао да игра шах, а посебно када је 1994. остао без супруге Данице (млађе сестре књижевника Душана Савковића) са којом је провео 47 година у браку, почео је да „пребира по клавиру” и касније и да  компонује и у 81. години и на неки начин приватно, уз помоћ истакнутих професора и музичара, „завршио” је музичку академију.

        Говорио је да је за њега музика најлепша уметност јер оно што је најдубље у човеку то су емоције, а музика их са лакоћом буди. Његове композиције су неколико пута јавно извођене и наишле су на одличан пријем љубитеља, али и музичких стручњака.

        Војислав-Бубиша Симић, један од пионира џеза на нашим просторима, чак је и аранжирао једну Глигорићеву нумеру. Крајем фебруара 2011. Глигорићу је објављен ЦД „Како сам преживео 20. век” уз кога је штампана и књижица у којој је  дао коментаре песама и сјајну аутобиографију.

        Растао је у сиромаштву на мансарди зграде Српског лекарског друштва. У приземљу бифеа у згради преко пута често је гледао како посетиоци играју шах. Мајка није имала новац да му купи гарнитуру па је сам направио фигуре од празних запушача флаша за вино, а таблу је нацртао тушем на полеђини бомбоњере. Учио је из књиге Озрена Недељковића „Уџбеник шаха” и исецао партије из Политике.

        Временом је почео да одлази у Коларчеву задужбину и у просторијама Београдског шаховског клуба, тада најјачег у Краљевини Југославији,  игра шах.  Са14 година постао је првак Београда за најмлађи узраст, а потом и за играче до 18 година. Аматерски првак Југославије постао је 1939. у Загребу и освојио титулу мајстора. Био ја потом још 11 пута шампион државе.

        Мајка му је умрла 1940. Остао је сироче и примо га је др Нико Миљанић професор Унверзитета, хируруг  председник Шаховског савеза Београда. Са њим је отишао у Црну Гору када је избио рат и у  лето 1943. придружио се партизанима. После ослобођееа 1945. организовао је  Турнир ослобођења  Београда  а потом и први поједначни шампионат Југославије у Новом Саду. Наставио је и сам да игра а 1950. био је члан репрезентације која је на Олимпијади у Дубровнику освојила златну медаљу.

        Упоредо се бавио и новинарством и 1954. из Борбе је прешао у НИН али не као шаховски већ спољнополитички коменатор. Имао је целу трећу страну у сваком броју.

        Био је пријатељ са великанима светског шаха посебно са Бобијем Фишером и био му је чест гост током његовог добровољног изгнанства у Јужној Пасадени. Новинари о тим посетама никада нису ништа сазнали. 

        Са Предрагом Кнежевићем - Кнежом  са којим је пријатељевао од детињства, договорио је меч Глигорић - Фишер и велики повратак америчког велемајстора 1979. и али су све покварили - новинари. Дошли су у Сава центар док је Фишер разгледао салу, наљутили га питањима и он је отишао иако је имао уговор на милион долара. Глигорић не би добио ништа, била је то жртва да врати изгубљеног генија шаху.

        Од 1974. је био новинар у Радио Беграду  и пратио је, као извештач, и меч у Рејкјавику Спаски - Фишер 1972.

        Одиграо је преко 3.300 турнирских партија и побеђивао на неким од најјачих светских турнира.

        Играо је у четвртфинале турнира кандидата  са Таљем  1968. у Београду када је изгубио са 5,5:3,5.

        Интернационали мајстор Владимир Вуковић  тврди да је Глигорић  био у најужем кругу светских шахиста са највећим бројем антологијских партија - остварења која од почетка до краја немају ни једну грешку.

        „Глига национале” преселио се у легенду.