Француска и западна велика злоупотреба историје Великог рата

Србија и свет

 ПАРИСКА ПРОСЛАВА СТОГОДИШЊИЦЕ ЗАВРШЕТКА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА КАО ОГЛЕДАЛО СТАЊА У СВЕТУ ДАНАС

* Домаћини јубиларног скупа намерно нису истицали доприносе народа и држава победи у Првом светском рату, већ је одсликан садашњи распоред на подељеној светској сцени, па историјски значај учешћа Србије није представљен

* Истицање заставе лажне приштинске државе и место Тачију у другом реду званица, потврдили су антисрпске ставове домаћина и осталих са Запада који су изазвали косметску кризу и остали заштитници албанских отимача територије Србије

__________________________________________________________________

            Пише: Раде БРАЈОВИЋ

           ЧЕСТО се дешава, у неким комплексним кризним односима, да се више сазна на неким церемонијалним скуповима, него у непосредним политичким пројектима, којима се, и формално и практично, баве сукобљени партнери који не успевају да створе услове за решење, посебно тешке кризе која превазилази регионалне оквире.

           Такве могућности показале су се ових дана у косметској кризи којом се перманентно баве Београд и Приштина, посредује Европска унија, опет расправља Савет безбедности УН, а не види се када ће и како да се макар приближе решењу.

            Париски недељни јубиларни скуп, којим је обележена стогодишњица Првог светског рата, није показала - да ли ће, када и какво решење косметске кризе уследити, и ако је могуће открити – ко или шта спречава договарање. Оно што се видело, може само да понуди део одговора, од којих је најкомплетнији онај најтежи - о спречавању.Показао је то један, наизглед, споредни елемент – где су седели шефови држава или влада, а било их је, на Јелисејским пољима, 8о или 85?

            Највеће привилегије добил су они најважнији – Путин, Ттамп, Меркелова, лево и десно од домаћина, Макрона.

            Прилегованији од њих био је онај који и није требало уопште да учествује у овом догађају – у другом реду, непосредно иза Путина, седео је Тачи! Међу заставама, била је и његова…

            Рекло би се - ником ништа. Ни Тачи, ни његова застава нису илегално стигли до Тријумфалне капује, позвао их је домаћин, наравно подржан од НАТО савезника. У овом гесту, више је порука, од којих није најважња она да у време које се сада слави није ни постојала Тачијева држава, чак ни покрајина, није ни у УН, а ето га, баш иза Путина, који га и не признаје!

            Ако то није намерно, онда нису ненамерне друге одлике овог париског геста. Чином легализације лажне косметске државе нешто се прикрива, а нешто открива, мада је и једно и друго лако читљиво – скрива се или минимизира стваралачка улога НАТО земаља у успостављању и одржавању лажне државе, створене ракетама и уранијумским бомбама које су убиле око две хиљаде Срба, укључујући децу!

           Требало би да испадне да су убице то радиле да би одбраниле албанску државу, која се, ево, сада шепури у центру славног Париза, легално и нормално, што у подтексту значи да се то не би догодило да Срби нису бомбардовањем спречени да зауставе албанске дуготрајне амбиције!

           Кад су дошли довде, до учешћа у таквом јубилеју, природно је да то и Србија прихвати, поручују главни западни домаћини и гости Париза. Коначно, помирење је неизбежно, јер, ево, сада заједно седе негдашњи ратни противници, лидри Немачке, између Америке и Француске, мада је одмах ту и руски Путин.

          Не може боље за – политичке игре!

          Разлог више је што на истакнутом месту није седео српски председник, Александар Вучић. Он је, ипак, и поред удаљеног места и наопаког протокола, успео да око 4о минута разговара с Меркеловом, а краће, у сусретима, и са Трампом, Макроном и Путином, а уз то француски и руски председник долазе у Београд, у децембру, односно јануару. Коначно, стигло је и извињење француског амбасадора у Београду – наводно због погрешног протокола – ако је то уопште тачно!

         Све то, Вучићева живост и ангажованост, нису могле и неће моћи да се отпишу јер је одавно показано посебно поштовање историјске чњенице – изузетне вредности српске војске у победи, наравно уз највећи број жртава – више од милион и двеста хиљада, а то је, процентуално, највише…То је подразумевало да домаћини овог јубилеја наглашено истакну историјску улогу Србије у заједничкој победи.

         Ако се историја не употрбљава на прави начин – да истакне вредности и помогне новим генерацијама, онда се намеће злоупотреба, која води у раскол.

         Околности, на које ће утицати париски јубиларни догађај, могле би обавезујуће да делују и на понашање приштинске водеће групације – да заустави макар серију удара на српске виталне интересе и одустане од блокирања сарадње у пословима који су обострано важни.

         Пре свих, најважнији је потез – примена концепта Заједнице српских општина, потписан у Бриселу. Тиме би се отворили путеви и заустављање других притисака – улазак у Интерпол, укидање нове таксе за српску робу која стиже на Космет, као што је гласањем спречена преносна улога Србије у ширењу електричне енергије.

        Посебну бригу изазива, наравно, приштински план фомирања војске, од које би један део био окренут северу Космета где живе Срби…

        Ови и овакви планови и програми – бесумње их Приштина има још – не могу да изазову српску инфериорност или страх, што потврђује јавно уверавање српског руководства, с Вучићем на челу - да косметски Срби никада неће остати незаштићни. Околности, политичке и војне, не могу да изазову ни страх, ни реалну опасност за остваривање јединственог става Србије – Косово и Метохија су интегрални део српске државе.

        Разговори, али не тактички дијалози који се претварају у монологе који се не чују, могу да се наставе – на реалан и убедљив начин - у корист и Срба и Албанаца. То би могла да буде и порука светских лидера са Јелисејских поља – да се од историје учи што може и што не може!

        Тако, кажу, мора и сада – кад Срби бране Космет. Они не пишу историју - по потреби!
 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари