Држава Србија на северу Косова одумире, народ се диже и постаје политички фактор

БОШКО ОБРАДОВИЋ: Зашто Двери подржавају српске барикаде

* Срби на барикадама готово у потпуности су изгубили залеђину у сопственој држави јер их је Тадићев режим оставио на милост и немилост

* Преговори извесног агента туђих интереса, Борка Стефановића кога нико није овластио да преговара о Косову и Метохији (нити је о томе могуће преговарати), требало је да се брзо заврше и да Косово осване као заокружена независна држава

* Сада су преговори незамисливи без локалних српских вођа, израслих на народном самоорганизовању и поверењу

* Чињеница да се српски народ самоорганизовао, да је из себе изнедрио аутентичне лидере и постао политички фактор са којим се преговара и који више није само дефанзиван већ у неколико наврата иде и корак испред друге стране – представља велики догађај и образац за читаво Српство

         НА северу Косова и Метохије тренутно се одвија један наизглед парадоксалан процес: држава Србија одумире и њене институције се повлаче пристајући на предају Косова и Метохије, док се народ истовремено подиже и самоорганизује у циљу одбране српске државности на тим просторима.

         Ма колико било трагично, мучно и поражавајуће да су Срби на барикадама готово у потпуности изгубили залеђину у сопственој држави, да их је режим оставио на милост и немилост и да је тешко и готово немогуће борити се када си у том положају – толико је чудесно, успешно и охрабрујуће што је управо та чињеница остављености на цедилу од сопствене државе изазвала народно самоорганизовање какво са ове стране Дрине нисмо имали деценијама уназад.

         Како је до свега тога уопште дошло?

         Сада вероватно нико више нема сумњу да је режим Бориса Тадића капитулирао пред уценама Европске Уније и предао Косово и Метохију.

         План је био да се све то у пракси спроведе у тајности и преко лета, када нема медијске пажње и док су избори још далеко.

         Преговори извесног агента туђих интереса Борка Стефановића кога нико није овластио да преговара о Косову и Метохији (нити је о томе могуће преговарати) требало је да се брзо заврше и Косово осване као заокружена независна држава. Остало је само неколико преосталих тачака отпора и нерешених питања, где шиптарске институције нису успеле да заживе и што је још требало на брзину докрајчити.

         У питању су шиптарска царина и полиција на два тзв. административна прелаза (Јариње и Брњак) и институције судства, здравства и школства у Косовској Митровици.

         После њиховог слома и предаје, више не би било ни једне српске институције и процес предаје Косова и Метохије био би завршен на начин како су то замислили страни ментори Тадићевог режима.

         И баш у том тренутку, када то нико није очекивао ни предвидео, појавиле су се барикаде на северу Косова и Метохије и свенародни отпор насилном успостављају шиптарских институција на северу.

         Народ се самоорганизовао и уследило је неколико великих победа: заустављено је увођење шиптарске царине коју је београдски режим договорио са Тачијем; заустављен је предвиђени упад у српске институције у северној Косовској Митровици; Срби са севера КиМ су постали политички фактор и поновни учесник преговарачког процеса из кога су их и тзв. међународна заједница и Београд одавно избацили.

         Лажни преговарачи – агент туђих интереса Стефановић и некадашњи министар у шиптарској влади Богдановић – брзо су показали своје право лице и практично су протерани са севера Косова и Метохије од стране организатора барикада.

         Сада су преговори незамисливи без локалних српских вођа, израслих на народном самоорганизовању и поверењу. Та чињеница да се српски народ самоорганизовао, из себе изнедрио аутентичне лидере и постао политички фактор са којим се преговара и који више није само дефанзиван већ у неколико наврата иде и корак испред друге стране – представља велики догађај и образац за читаво Српство.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари