Дачић: Сваки напад на Републику Српску је напад на Србију и српски народ

ТРИБИНА „30 ГОДИНА ПРВОГ УСТАВА СРПСКЕ – СЛОВОМ УСТАВА ПРОТИВ ЗЛОДУХА УКИДАЊА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“

* Млађан ЦИЦОВИЋ: Српска и Срби су одлучни да поврате своја права и надлежности по Дејтону, односно да БиХ врате на изворни Дејтон, зато нас оптужују да опет радимо против Дејтона. Питање је дана кад ће у БиХ и Дејтонски споразум означити антидејтонском творевином

* Ивица ДАЧИЋ: Стварање Српске један је од највећих историјских догађаја за српски народ у 20. веку

* Недељко ЧУБРИЛОВИЋ: И данас као и пре 30 година, има превише оних који оспоравају Устав Републике Српске, а то значи и право српског народа на правно-политичко постојање, на равноправност са другим народима у БиХ и властиту државност

* Ненад КЕЦМАНОВИЋ: Народ у Српској и његови представници нису током минулих деценија заборавили шта им је бесправно одузето и водили су политичку борбу да отето врате. На 30. рођендан Устава - прве уставне надлежности су, ево, успели да врате

______________________________________________________

         ПРЕДСЕДНИК Скупштине Србије Ивица Дачић рекао је да је Република Српска историјска, политичка и уставна чињеница, и да њен опстанак и стални развој представљају за Србију и њене грађане национално и државно питање највишег приоритета.

       Обраћајући се на трибини у Београду поводом 30 година Устава Републике Српске, коју је организовало Представништво Републике Српске у Србији, Дачић је рекао да о статусу Републике Српске могу да одлучују само њени грађани, а она сама не може да буде заобиђена у било каквом договору који се тиче БиХ.

       Он је рекао да то мора да понови, зато што и данас након 30 година постоје намере и активности чији је циљ да Република Српска не буде оно што је општеприхваћено, па чак и да престане да постоји.

       "Ништа од тога се неће догодити", истакао је Дачић.

       Рекао је да је данашња Србија последња на свету која би призивала разградњу БиХ, те додао да је Србија небројено пута изјавила и показала да поштује интегритет БиХ и да јој истински жели само добро.

       "И баш због тога смо први који ће се успротивити сваком покушају да се нашкоди Републици Српској, да се она заобилази када се доносе одлуке и да нестане. То није само наша обавеза коју смо прихватили, то је наша жеља и наша доследна државна политика коју ћемо водити док постоје и Србија и Српска", рекао је Дачић.

       Он је рекао да је стварање Републике Српске један од највећих историјских догађаја за српски народ у 20. веку и да то представља национални и државни приоритет Србије и српског народа.

       „Многи кажу да на то немамо право. Не само да имамо право, него га имамо и много више него неки који са удаљености неколико десетина хиљада километара показују интересовање за други ентитет у БиХ и за други народ и који кажу да напад на тај ентитет и народ представља напад на те земље", напоменуо је Дачић.

       Зато, додао је он, и Србија може да каже да је сваки напад на Републику Српску - напад на Србију и српски народ, али да се нада да више никада нико неће говорити ни о каквим нападима, него да ће се сви заједно најзад усредсредити на то да пробају да ставе тачку на југословенску кризу.

       Говорећи о Уставу Републике Српске, Дачић је навео да је доношење првог устава тада било за српски народ у БиХ један од најважнијих корака да сачува индентитет и своја права, те да је и оснивањем Републике Српске 9. јануара српски народ дао коначан одговор у каквом институционалном оквиру жели да живи и остварује своја права.

       „А тај одговор је исти и данас, као и пре 30 година и гласи - Република Српска. Република Српска је тај историјски одговор и он траје већ три деценије. Исто толико трају и покушаји да се тај одговор промени и да Република Српска постане нешто што никада није била, нити би то српски народ желио", рекао је Дачић.

       Он је рекао да је у Уставу Српске и амандманима садржано јасно опредељење српског народа да жели да очува свој идентитет и самобитност у оном оквиру за који се изборио и који је прихваћен у међународним оквирима.

       И Србија и Српска, истакао је он, траже заједно да тај оквир буде поштован, а самим тим и права која припадају Српској и српском народу као конститутивном у оквиру БиХ.

       "Ово се тиче само нас са обе стране реке Дрине и никога другог. А нарочито се не тиче оних који у нашем братском савезништву виде некакву претњи за себе. Ми никоме не претимо", навео је Дачић.

       Он је нагласио да нико не треба да се плаши јаких веза Србије и Српске, и нико у томе не треба да тражи изговор за своју политику која не мисли добро ни Српској нити БиХ, па ни цијелом региону.

       „Само ми у Србији и Српској треба да се пазимо слабљења наших веза и да не допустимо да једни другима постанемо мање важни него што смо то данас. Томе би се радовали сви који желе неко ново прекрајање Балкана и БиХ, али без учешћа Србије и Српске и без наших јаких веза", рекао је Дачић.

       Указао је да догађаји у Украјини показују да распад Југославије и СССР-а и даље остављају последице и да нису завршени политички процеси, те истакао да је зато коначно време да се сви окрену сарадњи једни са другима и стварању заједничких интереса за будућност.

Цицовић: Носиоци сарајевске политике и даље све

чине да уз помоћ странаца крње права Српске

         Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађан Цицовић изразио је уверење – поздрављајући учеснике трибине - да долази време стриктног поштовања свих међународних правних докумената и уговора, те да ће и Дејтонски споразум бити поштован према ономе шта у њему пише и никако другачије.

       У обраћању на трибини поводом 30 година Републике Српске, која се одржава у Скупштини града Београда, Цицовић је истакао да су Српска и Срби одлучни да поврате своја права. "Али, данас, послије 30 година, кад су Република Српска и Срби одлучни да поврате своја права и надлежности по Дејтону, односно да БиХ врате на изворни Дејтон, оптужују нас да опет радимо против Дејтона", рекао је Цицовић и напоменуо да је питање дана кад ће у БиХ и Дејтонски споразум означити "антидејтонском творевином".

Недељко Чубриловић

       Према његовим речима, Срби јесу и показују да су доследни легалисти, чувари Устава и уставног поретка.

       Цицовић је напоменуо да је Скупштина Републике Српске усвојила Декларацију о уставним принципима која је обавезује да свој положај у БиХ врати у стање одређено Дејтонским споразумом. "А то значи у складу за Анексом 4. тог споразума који је Устав БиХ, јер би само тако и цијела БиХ била стабилна и просперитетна", оценио је Цицовић.

       Он је подсетио да је Дејтонским споразумом завршен рат у БиХ и утврђено друштвено уређење БиХ као државне заједнице два ентитета и три констутивна народа. Анекс 4. тог међународног правног документа је Устав БиХ, те сви закони који су до тада постојали морали су, нагласио је Цицовић, бити усклађени с њим, што се односи и на ентитенске уставе.

       Напоменуо је и да су све одлуке, промене и допуне закона од било кога да долазе ништавни, ако нису у складу са Анексом 4.

       "Могло би се рећи да су скоро истог дана кад су ставили свој потпис на такав Дејтонски споразум носиоци сарајевске политике почели да траже и увек траже нове захтеве да се, уз помоћ страних високих представника и дела међународне заједнице, права и надлежности Републике Српске одузимају и пребацују на заједничке органе БиХ", навео је Цицовић.

       То је, додао је, увијек било уз образложење да је у складу са некаквим "духом Дејтонског споразума", а кад год би Република Српска и Срби инсистирали на слову Дејтона и стриктном поштовању тог међународног документа, нападани су да су рушитељи Дејтона, мира и БиХ.

       Поводом јубилеја 30 година од Устава Републике Српске, гостима је подељена и књига "Република Српска - држава по Дејтонском споразуму", а циљ је, каже Цицовић, да се, у овом за Српску и Србе ненаклоњеном времену, покаже Република Српска покаже и истакне њена исконска окренутост истини, слободи и правди.

Чубриловић: Доношење првог Устава Српске имало

судбински значај за Српску и српски народ

         Председник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић истакао је да је доношење првог Устава Републике Српске 28. фебруара 1992. године имало судбински значај за Српску и српски народ у, како у тренутку усвајања, тако и данас.

       Обраћајући се на трибини у Београду поводом 30 година од првог устава Републике Српске, Чубриловић је истакао да је данас за Републику Српску и за цели српски народ велики дан, те свим Србима честитао ову годишњицу.

       Он је навео да је на данашњи дан, пре 30 година, Скупштина српског народа у БиХ усвојила Устав Српске Републике БиХ, како се тад звала данашња Република Српска.

       Чубриловић је указао да, нажалост, и данас као и пре 30 година, има превише оних који оспоравају Устав Републике Српске, а то значи и право српског народа на правно-политичко постојање, на равноправност са другим народима у БиХ и властиту државност.

       “Због тога се и ми, данашња генерација Срба у БиХ, налазимо пред изазовом борбе за очување Устава наше Републике, за уставно дјеловање и понашање”, нагласио је Чубриловић.

       Он је подсетио да је Скупштина Српске, с циљем заштите начела уставности и законитости, само у протеклих годину дана донела више правних и политичких аката, од резолуција, декларација, закључака, одлука, платформи за преговоре и других, с намером и у нади да ће њима иницирати дијалог са осталим актерима на политичкој сцени БиХ, пре свега бошњачке провенијенције.

       “И други органи и субјекти власти у Републици Српској имали су сличне идеје, покушаје и приједлоге, али одзива на све те наше иницијативе није било. А ми смо само тражили, и још тражимо, да се у БиХ поштује њен Устав, односно да се, евентуалне, његове измјене врше на уставан начин, уз учествовање само домаћих актера”, истакао је председник Народне скупштине Републике Српске.

       Чубриловић је рекао да Република Српска хоће да буде и остане онаква како је то Дејтонски споразум дефинисао и легализовао.

       “Тешка је и тужна држава у којој се морате борити за елементарно поштовање устава, његову заштиту и провођење. А данашња БиХ је управо таква”, додао је Чубриловић.

       Подсетивши на историјат оснивања Скупштине Српског народа у БиХ и доношења првог устава Српске, Чубриловић је рекао да је тог датума створена суверена држава српског народа, те да су Срби су доношењем Устава Српске Републике БиХ дефинисали своју државност и уставни поредак, а муслимани и Хрвати су кроз ентитет БиХ дефинисали своју државност и уставни поредак.

       Чубриловић је рекао да се тада уставни поредак БиХ распао на два нова ентитетска уставно-правна поретка, са три конститутивна народа, те да формула уређења БиХ, по којој би се она састојала од два ентитета и три народа, постоји од почетка политичке кризе у БиХ.

       “Република Српска је призната од међународне заједнице као државни субјект и као таква је учествовала у свим преговорима о државној структури, статусу и уређењу БиХ и положају српског народа у њој”, рекао је Чубриловић.

Ненад Кецмановић

       Он је напоменуо да је Република Српска проглашена и уставно дефинисана временски пре него што је БиХ стекла независност, те да је то било пресудно да Република Српска и њене институције буду признате као субјект у међународним преговарачима, а што је било одлучујуће за њено дефинитивно међународно признање у Дејтону.

       “Због свега наведеног, доношење Устава, 28. фебруара 1992. године, представља историјски догађај који је судбински утицао на каснија збивања у вези са статусом Републике Српске и положајем српског народа у БиХ”, истакао је Чубриловић.

       Према његовим речима, Устав је донесен пре одржавања такозваног референдума о државној независности БиХ, што се показало као изузетно далековида одлука, тако да резултати референдума од 29. фебруара и 1. марта 1992. нису правно обавезивали Српску Републику БиХ.

       “И то историјско искуство је још једном потврдило истину да је остваривање виталних интереса једног народа могуће једино ако тај народ има своју државу, која је организована на уставу и, де факто, призната од других домаћих и међународних субјеката”, рекао је Чубриловић.

       Он је додао да је на основу Устава од 28. фебруара 1992. године, у наредних 10 месеци, напором свих државних и политичких субјеката, завршено државно конституисање Републике Српске.

Кецмановић: Први Устав РС није престао

да важи у Дејтону, него му је прилагођен

         Професор Ненад Кецмановић поручио је да би се историја Републике Српске могла посматрати и као историја борбе за уставност и законитост.

       Говорећи на трибини "Тридесет година од доношења првог Устава Републике Српске: Словом Устава против злодуха укидања Српске", он је указао да је Српска делом настала и као српски одговор на кршење одредбе о "Савјету за националну равноправност" у Скупштини СР БиХ.

       "На даноноћном засједању са 14. на 15. октобар 1991. године коалиција полумјесеца и шаховнице надгласала је српске посланике. Као одговор, формирали су Скупштину српског народа, одржали су плебисцит, прогласили Републику, те као круну свега и Устав Републике Српске. Овај први Устав није престао да важи у Дејтону, него је прилагођен појединим одредбама Дејтонског споразума", подсетио је Кецмановић.

       Према његовим речима, тако је успостављен континуитет, који није прекинут ни каснијим антиуставним насиљем високих представника и иностраних судија јер, како је нагласио, народ у Српској и његови представници нису током минулих деценија заборавили шта им је бесправно одузето и водили су политичку борбу да отето врате. На 30. рођендан Устава прве уставне надлежности су, ево, успјели да врате, закључио је Кецмановић.

       Трибина "30 година од доношења првог Устава Републике Српске: Словом Устава против злодуха укидања Републике Српске", почела је интонирањем химни Српске и Србије, у присуству угледних званица и гостију из Републике Српске, Србије и региона.

       На трибини су још говорили: Дарко Танасковић, Живадин Јовановић. Радомир Лукић, Александар Павић, Предраг Ћеранић, Срђан Перишић, Ђуро Билбија и Синиша Љепојевић

       Трибини су, између осталих, присуствовали министри из Српске Драган Лукач, Златан Клокић, Борис Пашалић, Петар Ђокић, Сенка Јујић, председник Уједињене Српске Ненад Стевандић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић, те Дарко Младић.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари