КОНУЗИН: Треба створити услове да сваки Србин одлучује о Косову
ПРЕДСТАВЉЕНО РУСКО И ЕНГЛЕСКО ИЗДАЊЕ „ПОМЕНИКА НОВОГ КОСОВСКОГ СТРАДАЊА” МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА (крај)
Александар Конузин
- КОНУЗИН: На жалост, Подгорица је подржала антируску резолуцију у Генералној скупштини УН. Још више нас чуди то што се Црна Гора придружила санкцијама против Русије. Црногорци су имали пословицу „Нас и Руса - 200 милиона” (аплауз у сали), вероватно ће се сада наћи у Црној Гори људи који ће говорити: Нас и НАТО земаља - 200 или 300 милиона. То је веома горко. Никада нисмо очекивали да ће руководство те државе имати такав антируски став
- АМФИЛОХИЈЕ: Добрица Ћосић је изговорио прије свог упокојења: Косово је изгубљено људски гледано, али онај који зна на чему је саграђено Косово и чиме је Косово уграђено у биће овога народа и биће Европе - зна да је Косово непролазно, неуништиво, неизгубљиво. Да, оно је ту, са нама и у нама. Оно је поново постало мјера свега онога што се догађа данас у овом свијету
У ПРЕПУНОЈ Великој дворани Коларчеве задужбине у Београду - у организацији ИИУ „Светигора" - широј читалачкој публици су представљени руско и енглеско издање вишетомног „Поменика новог косовског страдања" Његовог преосвештенства митрополита црногорско-приморског др Амфилохија (Радовића).
Ово представљање је, уз учешће угледних говорника, пропраћено и видео снимцима и спотовима о Првом светском рату и албанској голготи српских војника, у издању РТС-а, као и појањем драмске уметнице Иване Жигон и хора Косовски божури, што је целом догађају дало и посебну уметничку боју и креативну особеност.
Присутнима се прво обратио Његова светост патријарх српски Иринеј је поздравио све српске пријатеље, благословио свој народ, а посебно Србе који су, упркос великих одрицања и личног страдања остали на својој заветној земљи, уз надање да ће и они који су били приморани да напусте Косово и Метохију, једнога дана, моћи да се врате својим коренима, својој култури i својим огњиштима.
Потом су говорили последњи канадски амбасадор у Југославији и истакнути стручњак за питања емиграције Џејмс Бисет, најбољи руски зналац бивше Југославије и српског питања Јелена Гускова, бивши амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Конузин и сам митрополит Амфилохије.
Факти у два дела објављују изговорено на промоцији „Поменика новог косовског страдања”.
КОНУЗИН: Косово је од европске периферије
постало – геополитички код
- Русија подржва Србију поводом Косова јер зна како се Косово нашло у тој неиздрживој ситуацији коју је описивао митрополит Амфилохије у својој књизи. Оно што се десило са Косовом резултат је спољног уплитања. То су незаконита насилна дејства откидања дела територије суверене европске државе. Уувек подржавати Србију и зато што је Србија увек била наш највернији савезник
- Желим да кажем митрополиту Амфилохију: Велико Вам хвала на овој књизи. Она је веома потребна Србима и Русима. Она је веома потребна онима који се боре против зла
ВАША Светости, митрополите Амфилохије, свете Владике, драги пријатељи,
Мило ми је што сам поново у Србији што видим много познатих лица. Жао ми је да се наш састанак одржава у тешком тренутку поплава које су изазвале много жртава. Желим да изразим искрено саучешће поводом ове туге. Ово још једном говори да смо ми само људи, само део природе.
Захваљујем митрополиту Амфилохију на позиву да учествујем у овој презентацији његове књиге. За мене је то велика част.
Даље ћу говорити на руском.
Књига митрополита Амфилохија је хроника са размишљањима.
Косово - некада мала европска територија која је почетком прошлог века сматрана периферијом Европе -данас је постало геополитички код.
Код сложености савременог међународног живота. Код којим се пројицира будућност.
Кажу да су сви односи између људи нашли свој одраз у древним грчким трагедијама. А да је све што је било написано после њих - само понављање тих односа који се само доводе у однос са савременим животом.
Тако ће и сви будући конфликти само понављати оно што се догодило на Косову и са Југославијом у којој је све почело.
Како је у својој књизи написао митрополит Амфилохије, Косово је отворило врата. Отворило врата простора где се води борба између добра и зла. Међу Божјом истином и људском неправдом. Тако ће бити док је света и века.
На жалост, морам да кажем да ће се борба добра и зла одвијати све док буде постојао људски род.
Косово је веома драматично поставило најакутније проблеме савремености.
Владимир Путин је пре шест година говорио да је за регулисање конфликата, ма колико да су различити, потребно изнаћи заједничке принципе. Али, ти принципи не смеју да противрече реалном животу. Ти принципи се не смеју користити на штету људи.
У првом реду се ради о принципима самоопредељења народа и територијалне целовитости држава. То су прилично млади принципи. А о самоопредељењу су први пут почели да говоре за време Првог светског рата.
Принцип суверенитета и територијалне целовитости је озакоњен Повељом ОУН и Завршним актом из Хелсинкија 1975. године. Од тада се у свету и посебно Европимного шта изменило. Велике промене су се догодиле након завршетка хладног рата.
Сви смо очекивали да ћемо са завршетком хладног рата живети по принципима равноправности и узајамног поштовања. На жалост, испоставило се да су неке силе у свету помислиле да су победиле у хладном рату. Оне су полегле искушењу да наметну оне принципе који одговарају само њиховим интересима. А свима који се не слажу са таквим приступом – „виђење света” се намеће силом.
Од тада се много шта десило. Савезна република Немачка и НДР су постале једна држава. Распала се Чехословачка, престао је да постоји СССР, а затим се распала Југославија. Настала је ерозија односа који су до тада били успостављени.
Догађаји на Косову су били велики ударац по међународном праву. Отворено је апсолутно супротно поимање резолуције 1244.
Конфронтирани су принципи самоопредељења и територијалне целовитости. Али, ти сукоби су вештачки изазвани. Догодили су се у условима спољног уплитања.
Мешање је постало још отвореније када је на Косову отворена војна база. Онда је стигао Еулекс који је био све осим неутралан.
Наши западни партнери све време говоре да је Косово посебан случај. Ми се са тим категорички не слажемо. Погледајте колико је данас актуелан принцип самоопредељења нација наспрам територијалне целовитости држава.
У Венецији је већ одржан референдум, у плану су референдуми у Шкотској, Каталонији, Баскији, Фландрији. Само што је одржан референдум на Криму.
Увек смо говорили да Србију по питању Косова подржавамо и да ћемо је подржавати.
Полазимо од историје Косова. Знамо како се током историје променио положај српског народа у покрајини. То се много преплиће са тим како се ситуација развијала око Крима.
Ових дана сам разговарао са човеком који је био сведок преговора у децембру 1991. године у Беловешкој пушћи. Тада су се договарали како ће да разграниче републике бившег Совјетског Савеза.
Украјинци су тада питали: шта ћемо са Кримом, одговорили су им - узмите га. Одмахнули су руком, једним гестом и једном речју, руска историјска земља и милиони Руса остали су у другој држави.
Знамо, дакле, како је Крим постао део Украјине. А знамо и како се Косово нашло у ситуацији да су Срби престали да га осећају као своју територију.
Русија зна како се Косово нашло у тој неиздрживој ситуацији коју је описивао митрополит Амфилохије у својој књизи.
Други разлог зашто ћемо увек подржавати Србију јесте то што је Србија увек била наш највернији савезник.
Трећи разлог је то што је оно што се десило са Косовом резултат спољног уплитања. То су незаконита насилна дејства откидања дела територије суверене европске државе.
Из сале се чује глас: Што нисте бранили, а браните Сирију?
Дајете да прво завршим, а онда ћу вам одговорити. У ствари, одмах ћу вам одговорити.
Шта очекује Косово? Много пута сте ми поставили ово питање, али ја хоћу да вас, Србе, газде те земље, упитам: Шта чека Косово?
Живео сам 4,5 година у Србији. И осетио сам да сте се уморили од тог проблема. И о томе веома јарко говори митрополит Амфилохије у својој књизи.
Понекад сам имао утисак да би се Срби сложили да неко други донесе одлуку о Косову уместо њих.
То није могуће. Ви Срби морате донети ту одлуку. Ви морате да предузете одговорност за ту одлуку. Одговорност пред сопственом историјом и будућим генерацијама. А за то је потребно да буду створени услови да сваки Србин може да изнесе своје мишљење.
Логика последњих догађаја у Европи, у Источној Европи, говори да се последњој деценији обновио снажан притисак на Исток. Притисак на Словене. Запад каже да то није истина и да никаквог притиска на Исток нема. Ми њима не верујемо.
Постоји руски недељник "Војно-индустријски курир", тај недељник је специјализован за питања безбедности и наоружања, тј. то издање читају углавном стручњаци, и није намењено широкој публици. Овај лист је међу стручњацима спровео анкету. Питање је следеће: Да ли је вечити циљ и правац свих притисака са Запада на Русију током неколико векова био - потискивање на североисток Евроазије, од мореуза Црног мора, од подручја која Русију чине великом државом?
Са том тезом се сложило 92 одсто стручњака и рекло да у томе и јесте циљ Запада.
Ваше вести данас су посвећене потпуности поплавама. А наше новости у Русији су у потпуности посвећене догађајима у Украјини.
Американци су направили 200 невладиних организација у Украјини и њихов рад су координирали. Од почетка овог века они су потрошили 5 милијарди долара да би припремили овај државни преврат.
И у Украјини можете да видите како се догађаји са Косова понављају.
И у Украјини су биле створене незаконите оружане формације које се боре против законите власти. Поново се руше споменици, цркве, подмећу се пожари, оружани бојовници прогоне оне који се не слажу са њима. Западњаци признају незаконитост ових дејстава.
Бивши немачки канцелар Шредер је рекао да је то била провокација када је ЕУ понудила Кијеву да Украјина бира између ЕУ и Русије. То јасно подсећа на провокацију у Рачку када су у село довезли лешеве Албанаца и представили их као жртве српских снага безбедности.
Данас у Украјини видимо да је реч о буђењу фашистичких тенденција. Не припадам онима који ће рећи да су Украјинци фашисти. Али, постоје екстремистичке снаге које дејствују у складу са фашистичким традицијама. Замислите, 9. маја - на Дан Победе - губернатор града Херсона рекао је обраћајући се људима да је Хитлер ослободио Украјину. То је јарки пример расположења које је обузело део украјинског друштва.
Веома смо захвални Србији што током расправе о резолуцији Генералној скупштини УН, кад је на дневном реу била антируска резолуција, није гласала за ту резолуцију. И што није се сагласила са том антируском акцијом.
На жалост, нису све словенске државе заузеле такав став. На нашу велику жалост, Подгорица је подржала ту антируску резолуцију. Још више нас чуди то што се Црна Гора придружила санкцијама против Русије. Црногорци су имали пословицу „Нас и Руса - 200 милиона” (аплауз у сали), вероватно ће се сада наћи у Црној Гори људи који ће говорити: Нас и НАТО земаља - 200 или 300 милиона. То је веома горко. Никада нисмо очекивали да ће руководство те државе имати такав антируски став.
Драги пријатељи,
Желим да кажем митрополиту Амфилохију: Ваше Високопреосвештенство, велико Вам хвала на овој књизи. Она је веома потребна Србима и Русима. Она је веома потребна онима који се боре против зла. Свима који се боре за победу људске правде.
Хвала свима!”
АМФИЛОХИЈЕ: Ово је попис глава уграђених у
највећи храм у свијету - у српску Ћеле-кулу
- Изузетно сам благодаран господину Бисету, рекао бих вјечитом, амбасадору Канаде на његовом часном свједочењу, кроз које је он потврдио онај завјет који му је оставила мајка: сине, немој никада говорити нешто што није истина. Њега је мајка савјетовала, као мајка Краљевића Марка: немој сине говорити криво, ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога
- Хвала и госпођи Гусковој. Она је наша. Колико је Московљанка, толико је Београђанка и Беранка и не знам гдје још да је смјестимо...
Митрополит је узео реч након пуштања аудио-снимка са говором Владике Николаја у Лондону, на Видовдан 1916. године, када је рекао да је наш највеличанственији храм Ћеле кула у Нишу, храм сазидан од лобања и костију српског народа.
„ОВА књига, која је вечерас овде приказана, ништа друго не садржи сем попис многих глава уграђених у највећи свети храм, не само у Европи, него у читавом свијету - уграђених у српску Ћеле-кулу.
Међу тим главама је и глава мале Милице Ракић, која је већ добила и вијенац златни, као мученица. Међу тим главима је и монах Харитон, који је обезглављен сахрањен у манастиру Црној Реци. Међу тим главама је и јеромонах Стефан из манастира Будисаваца којем се не зна ни гроб.
Међу њима је и глава Марице Милић, дјевојке од 30 година коју су четворица УЧК-оваца силовала и онда је као јагње заклала.
Она је уочи Видовдана 1999. Са благословом мати игуманије Февроније сахрањена близу олтара Пећке Патријаршије.
Заједно са тим главама су безбројне друге главе, уграђене у наше вријеме, распете на новом косовском распећу и уграђене у тај храм, величанствени, који није ништа друго но изданак из оног Христовог гроба.
Јер, Косово је у својој свеукупности ништа друго него гробница која је израсла и израста из Христове гробнице и његовог живоносног гроба.
Ловћенском пророку Петру Другом Петровићу Његошу је 50-их година 19. вијека, у Италији дошао један Војвођанин који је од њега, чувши да је тамо, дошао да тражи благослов. Тај Војвођанин му је рекао: Господару, већ осам година нисам био у своме дому. Ловћенски пророк му је на то рекао: Е, мој брате, немамо га, наш је дом сагорио на Косову. Наде нема више ни у кога, до у Бога и своје руке...
Добрица Ћосић је упозоравао на оно што се дешава на Косову и предлагао решења, уздавши се само у људску снагу и људску моћ, у човјека, и изговорио једну реченицу прије свог упокојења: Косово је изгубљено људски гледано, али онај који зна на чему је саграђено Косово и чиме је Косово уграђено у биће овога народа и биће Европе, о чему смо чули од ЊЕ господина Конузина - зна да је Косово непролазно, неуништиво, неизгубљиво.
Оно је ту, са нама и у нама. Оно је поново постало мјера свега онога што се догађа данас у овом свијету.
Зато сам изузетно благодаран, рекао бих вјечитом, амбасадору Канаде господину Бисету на његовом часном свједочењу, кроз које је он потврдио онај завјет који му је оставила мајка: сине, немој никада говорити нешто што није истина. Њега је мајка савјетовала, као мајка Краљевића Марка: немој сине говорити криво, ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога.
Његово свједочанство свједочи не само да има наде за Косово, него и за Европу и Америку. Свједочи да има часних, непоткупљивих људи, који ни из страха нити из интереса неће порећи своје достојанство и достојанство свога народа.
Није једини. Прочитали сте ових дана да је један канцелар, који више није на власти, изјавио да је њега стид што је његова велика Њемачка по трећи пут бомбардовала мали српски балкански народ. И то је једно од свједочанстава...
Они су образ и достојанство оне праве, истинске Европе, који је посвједочио француски генерал Галоа...
Баш у временима када је припреман овај злочин на Косову и Метохији, приликом сусрета са Патријархом Павлом у Паризу, када је припреман Рамбује, он је рекао: Ваша светости, Ви се не борите само за свој народ, него за све што је поштено и часно остало у савременој Европи.
Косово је свједочанство тога, а овај запис је ништа друго него потврда тога свједочанства и показатељ да будућност, не само Косова и овога народа, већ свеукупне Европе и свеукупног свијета, почива на онима који су жртвовали себе за правду и за истину Божију и који су као јагањци заклани. Овдје је поменуто то клање као јагањаца.
Са Његовом светошћу, Патријархом Павлом, дошли смо почетком јула у Бело Поље где је била запаљена црква.
Иконостас са изузетним иконама из 16. и 17. вијека већ је био сагорио, већ се димио, али иза оних дасака се нешто чуло.
Мислио сам да је то неки од УЧК-оваца и да се ту сакрио. Завирио сам и погледао. Испод светог пријестола сам нашао јагње које је побјегло од ножа. У страху је побјегло и заклонило се иза часнога пријестола, а ви знате, поготово Ваша Светост, шта сведочи и каква се жртва јагњета, које жртвује себе ради свијета, врши на светом пријестолу.
Будућност тих и таквих који су себе жртвовали, а у исто вријеме и дужност свију нас, као што рече Његова светост је да праштамо, али да не заборављамо.
Дужност моћника цијелога свијета је да преиспитају себе. Не само у односу на оно што су учинили на Косову и Метохији, него и оно што и даље чине, одрекавши се - и то је драгоцен податак - првог члана Статута НАТО пакта. Тај члан је укинут први пут када су га од одбрамбеног савеза претворили у савез агресије.
Та агресија се наставља данас у Азији и стиже до Крима, до Украјине - агресија која не доноси добра никоме, а најмање онима који су носиоци те агресије и који мисле да се отимачином може ријешити питање овога свијета и уопште човјечанства.
Хвала и госпођи Гусковој. Она је наша. Колико је Московљанка, толико је Београђанка и Беранка и не знам гдје још да је смјестимо...
Хвала Ивани Жигон и Косовским божурима.
Божури нас подсјећају да је Косово будућност и нада. Да послије распећа долази васкрсење. Амин. Боже дај.
Диана Милошевић
Горан Шимпрага
