Ћеранић: Српско јединство је клин који ће избити клин бошњачке „Изјаве“

ПОТПИСАЛА СУ ЈЕ 33 БОШЊАКА ИЗ ЊИХОВОГ ПОЛИТИЧКОГ, ВЈЕРСКОГ, АКАДЕМСКОГ И КУЛТУРНОГ КРУГА

Потписници "исламске декларације" број два

* У Изјави се одбацују „лажне конструкције о угрожености хришћана од муслимана и широко распрострањеном антисемитизму у Босни и Херцеговини, који се пласира као оправдање за антидржавну сецесионистичку политику“. Такође се указује на „злонамјерну кампању демонизације Бошњака због чињенице да културно припадају исламском цивилизацијском кругу“

* Јасно је да се циља на неуништивог Милорада Додика, који, упркос васколиком труду суткиње Сене Узуновић, опстаје, дјелује и ствара. Очито, Додик удара гдје боли. Али, тезу о угрожености хришћана, које ће заштитити у било којем дијелу свијета, па тако и у БиХ, није јавно изнио Додик, већ онај чије име потписници Изјаве не смију ни поменути – амерички предсједник Доналд Трамп

* Потписници Изјаве категорички негирају да су права хришћана у БиХ угрожена. Али, зашто се онда, упорно, захваљујући бошњачким гласовима, за хрватског члана Предсједништва БиХ бира Жељко Комшић? Зашто се Србима не дозвољава да предсједник Републике буде онај кога желе – Милорад Додик? Шест година забране политичког дјеловања – мало ли је? А константно се удара и на „ентитетски вето“

* ДОДИК: Изјава лидера исламске политичке и академске заједнице, није изненађење – пишу је већ дуго. То је покушај приватизације БиХ и провођења идеологије из „Исламске декларације“. Због тога је одговор СНСД-а на Изјаву јасан – морамо бити јединствени. Да се ниједан политички документ не смије схватити олако, свједочи „Исламска декларација“

_________________________________________________________________

           Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

           „ИЗЈАВА о осуди говора мржње, исламофобије и лажних наратива о Бошњацима у Босни и Херцеговини“ потписана је 18. марта у Сарајеву и изазвала је жестоке реакције у Републици Српској.

           Изјаву су, како медији наводе, потписала 33 представника политичког, вјерског, академског, културног и друштвеног живота Бошњака. У Изјави се одбацују „лажне конструкције о угрожености хришћана од муслимана и широко распрострањеном антисемитизму у Босни и Херцеговини, који се пласира као оправдање за антидржавну сецесионистичку политику“.

           Такође се указује на „злонамјерну кампању демонизације Бошњака због чињенице да културно припадају исламском цивилизацијском кругу“.

           На крају се истиче да нема другог пута осим оног који води ка ЕУ и НАТО-у.

           Јасно је на кога се циља, што би се рекло – иста мета, исто растојање. То је неуништиви Милорад Додик, који, упркос васколиком труду суткиње Сене Узуновић, опстаје, дјелује и ствара.

           Очито, Додик удара гдје боли. Али, тезу о угрожености хришћана, које ће заштитити у било којем дијелу свијета, па тако и у БиХ, није јавно изнио Додик, већ онај чије име потписници Изјаве не смију ни поменути – амерички предсједник Доналд Трамп.

           Да су ствари са Ираном кренуле другим током, повољнијим по САД, интервенција у Нигерији била би сљедећа америчка операција. Декларативно – у циљу заштите хришћана, али и ријетких метала којима та земља обилује. Наиме, Нигерија је једна од ресурсима најбогатијих земаља у Африци, јер посједује значајне резерве ријетких метала, индустријских минерала и стратешких руда. То су, у првом реду, тантал (користи се у мобилним телефонима, лаптоповима и војној техници), ниобијум (користи се у авио- и свемирској индустрији), литијум (кључан за батерије, електричне аутомобиле и мобилне телефоне), кобалт, уранијум, злато и волфрам.

           Нафта је, чак, у другом плану.

           Одувијек сам се противио Хантингтоновој тези о сукобу цивилизација и своје мишљење јавно износио. Еклатантан примјер је сукоб у Сирији. Асадове алавите подржавали су Русија и Иран. У Русији је већинско православно становништво, у Ирану муслимани шиити.

           На другој страни била је тзв. Исламска држава, коју су (углавном финансијски) подржавали Катар и Саудијска Арабија (муслимани сунити), а на терену и Турска, као и британски и израелски специјални тимови. Значи, радило се о сукобу интереса, а не цивилизација.

           Ко још није, нека погледа серијал Ал Џазире под називом „Седам сестара“ и схватиће да су нафтне компаније (али и банкарски картел) покретачи сукоба, а не цивилизацијске разлике.

           Међутим, да ли су права хришћана у БиХ угрожена?

           Потписници Изјаве то категорички негирају. Али, зашто се онда, упорно, захваљујући бошњачким гласовима, за хрватског члана Предсједништва БиХ бира Жељко Комшић? Зашто се Србима не дозвољава да предсједник Републике буде онај кога желе – Милорад Додик? Шест година забране политичког дјеловања – мало ли је?

           Константно је на удару и „ентитетски вето“.

           Ко од Срба и Хрвата у БиХ вјерује у причу о мултиетничкој, мултикултуралној, за њене конститутивне народе равноправној БиХ?

           Прича о Ирану, односно повезаности са Ираном политичког руководства Бошњака током рата у БиХ, врло је незгодна. Алија је са „првом халком“ путовао у Техеран још за вријеме социјалистичке Југославије. У рату је добијао финансијску помоћ. Висока иранска делегација путовала је у Сарајево.

Предраг Ћеранић

           Након рата, ИФОР је извео војну акцију на камп Погорелица код Фојнице и у њему, поред курсиста бошњачке тајне службе АИД, затекао и три инструктора ВЕВАК, иранске обавјештајне службе.

           Неџад Угљен, замјеник директора АИД-а, осумњичен је и ликвидиран као онај који је одавао информације. Министар унутрашњих послова и шеф АИД-а, под америчким притиском, поднијели су оставке. Много тога на ову тему има да се каже.

           Коначно, Босна је једини примјер гдје су шиити и сунити дјеловали заједно, против истог противника (Срба). Иначе се међусобно сукобљавају.

           Ако пратите сарајевске медије, уочићете да често цитирају и користе видеоматеријале иранске телевизије Сахар. Погођене израелске и америчке мете доминирају у тим вијестима. Навијачка опредијељеност је јасна.

           Она се, истина, надовезује на протесте подршке Хамасу и осуде Израела због интервенције у Гази.

           Отказивање Европске конференције рабина, планиране у Сарајеву, „загубљени“ израелски пасоши у хотелу „Хил“ на Илиџи – шта на то рећи, како такве поступке назвати?

           Из Бање Луке позивају на саборност и адекватан политички одговор на Изјаву о осуди исламофобије. То је одговор који тражи СНСД.

           Дају се изјаве којима се негирају сепаратизам и мржња према било коме.

           Потписана изјава лидера исламске, политичке и академске заједнице, за предсједника СНСД-а Милорада Додика, није изненађење – пишу је, како је истакао, већ дуго.

           Ово је покушај приватизације БиХ и провођења идеологије из „Исламске декларације“, која је неприхватљива. Због тога је одговор СНСД-а на овај документ јасан – морамо бити јединствени, нагласио је Додик.

           Да се ниједан политички документ не смије схватити олако, свједочи „Исламска декларација“, коју помиње Додик.

           Да ли ће се представници српских политичких партија окупити под једном заставом, као што су то учинили приликом усвајања Резолуције којом се осуђују и оцјењују као недопустиве идеолошке релативизације идеологије Независне Државе Хрватске (НДХ) те негирање и умањивање геноцида над Србима (за Резолуцију је гласало 68 присутних посланика) – за надати се да хоће.

            Клин се клином избија, па тако и Изјава изјавом, односно јединством.