Брисел тражи да Србија целим Косовом плати кандидатуру!

П р в и   п о г л е д

• Нису Тадић, Цветковић и Јеремић сместа и у свему попустили, па је уследило бриселско одбијање наше кандидатуре и постављање услова Србији - да их испуни до марта
• За Србију неће бити добро ни оно што у марту може добити послушни званични  Београд

        Пише: Раде Брајовић

        ОНИ су били насилни, препотентни и доследни - ми попустљиви, промењиви па и послушни. Кад  је стигло одлучивање, они су, наравно, победили.

        Политички пораз званичне Србије у Бриселу, 9. децембра, изражен одбијањем кандидатуре за чланство у ЕУ, јесте тежак, али и логичан исход, не само  европске политике према Београду, већ и понашања наше владајуће коалиције према захтевима европског врха. Биће још горе, ако настави да се истоветно понаша према захтевима које ЕУ тражи да оствари до марта, кад је први следећи термин за остваривање - за многе у Србији - природне амбиције да постанемо члан европске заједницe.

        Поглед уназад - на инфериорне и погрешне потезе Београда - показује да није требало да се одрекнемо пројекта своје добре резолуције и да се, малтене непосредно пре Генералне скупштине УН,одлучимо да прихватимо, као своју, заједничку резолуцију са ЕУ! А, резлуција се -  у томе је апсурд - односила на Космет и то непосредно после одлуке Међународног суда правде којим је  одбачен наш лоше срочени захтев да се приштинско проглашење независности Косова прогласи незаконитим!

        Из једне, упали смо у другу грешку, у обе добровољно! И, ником ништа - осим Србији и њеној незамењивој жељи да варти своју силом отету јужну покрајину! 

        Такво послушништво Београда отворило је простор за логичност свих европских потеза, пре и после тога. Прво су 22 земље признале Косово, па одобриле да Тачи примењује Ахтисаријев програм, иако га УН нису прихватиле, затим су наметнуле своје Еулекс снаге, па захтевале од Србије добросуседску сарадњу, дијалог с Приштином, да би Београд практично признао независно Косово у тој мери да формално признање и не буде потребно...

        Уследило је смишљено изазивање кризе на Јарињу и Брњаку, наравно уз непопуларне српске бартикаде и наставак дијалога у коме - само ми попуштамо!

        Нису Тадић, Цветковић и Јеремић сместа и у свему попустили, па је уследило бриселско одбијање наше кандидатуре и постављање услова Србији - да их испуни до марта. Да применимо договоре из „дијалога“, укључујући интегрисано управљање границама, да уклонимо барикаде и обезбедимо несметани рад Кфора и Еулекса, али и представљање Косова

        у региону, наравно као државе. Дакле: да развијамо и развијемо сарадњу са тим суседом, да признамо власт албанског врховног суда и над Србима, а успут и  да укинемо српске институције на северу, што је још августа тражила  Меркелова...

        Ето захтева - за Приштину и Европу логичних, за Србију неприхватљивих.

        Поглед уназад показује да су, као и сви сукоби, исто неприхватљиви  и насиље, неправде, диктати... Искуство такође показује да нико није успео да Србе угура у  подаништво, послушност, неправде.

        Исход у марту зависиће од тога да ли ће поштовати ове законитости - и они, и ми?! Прави исход подразумева само успех и једних и дргих.

        Наравно да је могућ. Али, Србији треба много више од бриселског успеха коалиције која је на власти у Београду.