Брисел и Берлин очито немају ништа против политичког усташтва у Хрватској

 КОСМЕТ ЈЕ КЉУЧНИ РАЗЛОГ ШТО ЕВРОПСКА УНИЈА ПРЕЋУТКУЈЕ СВОЈУ ЗАШТИТУ ХРВАТСКЕ

• Није Загреб без одобрења из ЕУ блокирао једно Вучићево поглавље.И у то је уграђен притисак на Србију да призна „државу Косово“. То признање би представљали свету као алиби за своју војну акцију. Било би то исто што и брисање истините и писање лажне историје. А Србија никада, ни у односима с Хрватском, није писала такву историју. Неће ни сада – макар сва поглавља пала под ноге!
• Вучић није требало да иде у Брисел, конференција није била његовог, премијерског нивоа. Ишао је у Брисел, да на таласу победе поглављима ућутка противнике, у земљи и окружењу, и славодобитно започне преизборну кампању, за председника, можда и парламент Србије
• Чула су се и указивања да би било ефектније да се његовом протесту придружила и министарка Јоксимовић, што би директније указало и на већу и одлучујућу одговорност врхова ЕУ

Пише: Раде БРАЈОВИЋ

          МАЛО где је тако лако подстаћи вербалне и друге међудржавне сукобе као између Србије и Хрватске.

          Иако су деценијама биле у истој држави, Југославји, и спајале их исте, бројне, посебно културне вредности, па и један, српскохрватски или хрватскосрпски језик, две суседне земље, зачас, једна на другу, излију бујице мржње, подвала и удара који изазивају никад безазлене затегнутости од којих се Балкан тресе…

          Најтеже је, и несхватљиво за сав нормалан свет, кад Хрватска, апсолутно без разлога, потегне усташоидне и типичне профашистичке оштрице мржње према свему што је српско!

          Може ли се другачије, на пример, доживети и схватити недавни шок над шоковима - кад је прва личност Хрватске, и то дама, председница Колинда Грабар Китаровић, јавно покушала да речима затрује дечје чоколадице, јер су произведене у Србији, а те исте слаткише хрватска деца су јела безброј пута?!

          Или, кад на улазу у најужаснији усташко-фашистички логор Јасеновац, хрватски новофашисти окаче таблу којом лажно оправдавају најцрње усташке злочине над Србима и Јеврејима… И баш ти, такви “за дом спремни” савремени злочинци недељама актуелизују поруку смрти и садашњим Србима - да и они могу да заврше као они из доба НДХ!

          Да, као у ратним условима, и у садашњим временима, политичко усташтво може да ствара безумне околности антисрпске мржње, показује и догађај прошлог понедељка, у Бриселу, где је, на међувладиној конференцији ЕУ, Хрватска, безумно и срамно, ударила на Србију. Мање је важно што је представник Хрватске спречио да се Србији, уз 5 и 25, отвори поглавље 26 којим би се додатно примакла учлањењу у Европску унију.

          Од бројних, најлакше се, на први поглед, читају две бесмислице овог, понечем карикатуралног политичког чина.

          Једна је што је од 27 европских земаља, чланица ЕУ, само Хрватсла гласала против, што значи – не да је Хрватска паметнија и поштенија од свих 26 земаља ЕУ, већ се убедљиво показује колико Хрватска мрзи Србију и да је истина о том хрватсом антисрпском осећању већа од свих истина, па и од оцене каква је, ето, укупна политика Хрватске, иначе пуноправне чланице ЕУ.

          Друга је однос према мањинама, чијом културом и укупношћу се бави то поглавље. Опет позив на истину – зар Србија није пример поштовања свих права националних мањина, а из Хрватске је – ево, само један пример – у рату деведесетих година протерано 400 хиљада Срба са својих огњишта…

          Нико, наравно, и не само у ове две земље – није био изненађен. Шта је требало радити пре и после фамозног понедељка – није тешко погодити, не само због оног искуства - “после битке…”

          Стварала се, много пре, атмосфера сигурности – да ћемо “зачас” у ЕУ, па и пре Вучићеве власти, а поглавља су оцењивана као “свршени чин”, а ова последња су третрана као чланчићи. Игра је, међутим, била много замршенија, али не и нечитка.

          Заплет је унео Вучић одласком у Брисел, где је одржавана мрђјувладина конференција нижег, министарског нивоа, па се нудила претпоставка да ће наш премијер да прослави отварање сва три поглавља, а тамо скуп ЕУ је ионако под будним посматрачким оком министарке Јадранке Јоксимовић.

          Кад је пукло - далеко се чуло, трештала су бројна питања, чули се и неки одговори, али било је и “невидљивих”…

          Вучић је, достојанствено и храбро, наравно и протестно, напустио Брисел, да би данима, на прес-конференцијама и у свакој (не)могућој прилици, одговарао на сва питања пратећих новинара.

          На хрватску блокаду – гром и пакао, како су и заслужили. Нису се скривале устшке ознаке, старе и нове, оне са чоколадицама и паролама пред Јасеновцем. Објашњавано је и набрајано шта је све Србија урадила за хрватску мањину, купљене књиге и уџбенике, а стизле су и неке њихове подршке…

          ЕУ је поручено да тамо више нема премијеровог пута – док не скину блокаде и све вештачке преграде према ЕУ…И, то би, мање-више, било све, а није, чуло се још, нешто је и прећутано…

          Вучић није требало да иде у Брисел, конференција није његовог, премијерског нивоа. Ишао је у Брисел, да, на таласу победе поглављима, ућутка противнике, у земљи и окружењу, и славодобитно започне преизборну кампању, за председника, можда и парламент Србије.

          Чула су се и указивања да би било ефектније да се његовом протесту придружила и министарка Јоксимовић, што би директније указало и на већу и одлучујућу одговорност врхова ЕУ. Јер, мало ко верује да је Хрватска сама (против свих) блокитрала Србију, још и са онако неубедљивим разлозима.

          Највише се ћутало о оним дубљим разлозима – зашто је ЕУ скривала своју улогу?

          Косово и Метохија се и овде “иза брда ваљају”. Чак, у овом случају, не улазећи у разлоге учешћа у бомбадовању Србије и посебног скривања тих потеза, ЕУ има актуелни мотив којим би се прикрила истина о учешћу у акцји НАТО против Србије 1999.

          ЕУ сада хоће да толико притегне Србију да, макар у последњем тренутку, на уласку у ЕУ, обезбеди да Србија призна независно Косово. Они мисле, ако не заувек, онда, макар, за сада, док траје сећање ове генерације – да би тако садашњи светски креатори рата и мира, скинули одговорност са Европе и Америке за срамно бомбардовање Србије, наравно и драстичног кршења међународног права и базичне светске правде.

          Независност Косова представљали би свету као алиби за своју војну акцију – наравно, само ако би га Србија признала! Било би то исто што и брисање истините и писање лажне историје.

          Србија никада, ни у односима с Хрватском, није писала такву историју.

          Неће ни сада – макар сва поглавља пала под ноге!