Београд прети и неизласком на КиМ-изборе, али - прети ли озбиљно?

П р в и   п о г л е д

ПРИШТИНСКА ИЗБОРНЕ КОМИСИЈА И ДАЉЕ УПОРНО ОДБИЈА ДА ПРОМЕНИ ИЗБОРНИ МАТЕРИЈАЛ КОЈИ АФИРМИШЕ ЊЕНУ НЕЗАВИСНОСТ

Ваљдете Дака

• Косметски избори, очигледно, никоме нису прави изборни циљ. Сви су изабрали политику пре избора, такву да је свима - запело. Сви губе - пре избора
• Чују се и друга, трећа и свакаква мишљења, али они најодговорнији ни да зуцну. У оваквим околностима, Дачићу и Вучићу, можда је и најбоље да ћутећи сачекају - али шта?

Пише: Раде БРАЈОВИЋ

          ЛОКАЛНИ избори на Косову и Метохији, заказани за 3. новембар, већ показују готово све битне особености свих главних учесника вишегодишње кризе јужне српске покрајине. Чак и без подсећања на познате узроке и изазиваче кризе, први поглед на предизборна збивања потврђује познату слику:

          - Албанци хоће, по сваку цену, озваничење независности, а тај статус је непотпун и неостварив ако Србија, под притиском и уценама, не попусти и не изрекне и формално признање...

          - Ако земље Квинте, ослоњене на НАТО, истина мање гласно, али и не мање одлучно, скривају сопсвене грехе, најпре бомбардовање, и наставе да упорно подржавају своје албанске поданике у свему, пре свега у отимању српске територије и кршењу територијалног интегритета, једног од основних принципа светских односа...

          - А, званична Србија, и о изборима несложна, хтела би, на сваки начин, у ЕУ, макар се тиме замаглио пут повратка Косово и Метохије тамо где му је, историјски и свакако, једино место...

          Ови избори, очигледно, никоме нису прави изборни циљ. Сви су изабрали политику пре избора, такву да је свима - запело. Сви губе - пре избора.

          Ако се прочитају и саслушају само неколика последња дана, показаће се безброј аргумената који то уверљивом потврђују:

          Традиционално дволична политика предводника приштинских властодржаца спаја се у једну изразиту обману. Исписују је прве личности пришинске власти, Хашим Тачи, и централне изборне комисије - Ваљдете Дака. Тачи, прво, хоће да замаскира истину милозвучном оценом о Србима из четири северне општине - Лепосавића, Звечана, Зубиног Потока и Сверне Митровице - наравно не случајно, јер они су, изгледа, свима главна мука.

          „Оптимиста сам да че они учествовати на изборима и позивам их да учествују, јер је у њиховом интересу да се удаље од политике изолације и страха и да буду део поолитике интеграције и наде“, рекао је Тачи. Потом је похвалио своје саговорнике у Бриселу и оценио да је Београд почео да мења приступ северу Косова, да би онда Дачићу и Вучићу приписао оцену која му је од свега реченог најважнија - „Срби са севра трба да буду део новог жовота на Косову, треба да поштују косовско законодавство“...

          А, шта је садржај тог новог живота под законима Приштине, открила је, и поновила виже пута, њенаизборна шефица Ваљдете Дака. Она је рекла да ће на изборима 3. новембра, гласачки листићи и документа „сигурно имати обележја државе Косово“. Исто је и за гласачке спискове - гласаће само они које је Приштина регистровала, а то је делић оних Срба који би, како је договорено и како је законито, требало да изађу на гласање. Такава могућност подстакла је оптимизам, па и занос међу Србима, јер је и премијер Дачић најавио да ће и он, рођен у Призрену, гласати - то није, међутим, омекшало Ваљдете Даку, а то значи и цело приштинско вођство, а што је најгоре и њихове западне заштитинике.

          Види се, наиме, да је тако, јер је Дака, из Брисела, где су вођени технички разговори тимова Београда и Приштине, телефоном једноставно изборној комисији забранила договорено ширење спискова и просто блокирала пријављивање гласача, Срба и других, који живе ван територије Космета.

          Рекла Дака и није порекла, ни она, ни неко други из приштинског врха, а сигурно није, хитно, телефоном, баш из Брисела, престонице ЕУ, наредила што је наредила, да није од неке важне главешине, или више њих, наравно из Квинте, добила одобрење за гест забране - тако је поново кажњен знатан део већ тешко кажњених 250.000 протераних Срба којима су отете куће и имања на Косову и Метохији.

          Генерални секретар владе Србије, Вељко Одаловић, потврђује да је лично, л8. јуна, у Бриселу, на састанку ОЕБС, Приштине и Београда, предложио и да је било пихваћено да зајднички позову Србе да се региструју и гласају, па додао: „А сада се тај договор најгрубље изиграва“.

          На кршење статусне неутралности није ћутао ни шеф Канцларије за Косово и Метохију, Александар Вулин који је оценио да су ознаке непостојеће државе Косово на изборним листићима - неприхватљиве.

          „Или ће ОЕБС бити статусно неутралан или избора неће бити“, казао је Вулин, прошле суботе.

          Било је, наравно, у данима после још изјава српских званичника, наравно и одјека у медијима. Укупна слика реаговања Србије, као и у многим другим случајевима, изразито је разнолика, иако је тема изузетно важна за укупност односа према косметском питању, који се неминовно аутоматски преноси на унутрашње односе. Разлози су убедљиви, јер Приштина, и сада, у предизборним збивањима, као и до сада, упорно настоји да договоре прилагоди сопственим и тактичким и стратешким плановима.

          Избори су Албанцима разлог за бригу да Срби преузму нека права регулисана Бриселским споразумом, а она не подразумевају да гласањем постану држављани непризнате албанске државе. Е, ту је јадац - Приштина управо ове изборе хоће да искористи за још један поен у приближавању Србије признању независности. Ту се ломе и српске реакције, шикљају разлике, шире неслоге...

          Није се стало на разликама власти из Београда и оних из четири општине косметског севера - Влада београдска инсистирала је на обавезном изласку на биралишта, позивајући се на право свих да гласају, наравно и избеглица, али и на важну чињеницу да су избори пут ка формирању Заједница српских општина, којима се обезбеђују знатна права. Неки су чак израчунали да би Срби могли да стегну већину чак у десетак општина, а тиме би албански пројекат независности почео да се заплиће...

          Једно су очекивања и процене, друго реалности, наравно и српска реаговања, од којих су нека одређена не само статусом Космета, већ и односом према приоритном пројекту припреме за почетак преговора са ЕУ о учлањењу. А, зна се, нормализација односа Београда и Приштине - а практично се мисли на односе као међу нормалним суседним и независним државама - основни је услов за почетак тих, за неке политичаре - историјских и епохалних приступних разговора...

          Лепеза српских реаговања се шири, не мање и разлика.

          Вулин и јуче наглашава - уколико гласачки листићи буду обележени самопрокламованом републиком Косово - „ми нећемо изаћи на изборе“.

          Срби из четири општине могу само да подсете на своје ставове негирања избора. Иако се сва друга реаговања такође супротстављају листићима с ознакама албанске државности Косова, показују се разлике о изласку на изборе и посебно о предлогу Београда да се формира заједничка листа.

          Душан Јањић, шеф странке Активна Србија, међутим, оцењује да су Срби обавезни да изађу на изборе, по Бриселском споразму, да ће његова станка гласати и да сами одлучују о својим животима.

          Шеф Одбора за КиМ Скупштине Србије, Милован Дрецун, оцењује да Приштина својим понашањем прави замке да би Београд одустао од избора и закаже се да се избори одрже у срединама са српским становништвом.

          Оливер Ивановић, негдашњи државни секретар за КиМ, рекао је да је могуће одлагање, што мисле и други, али и он и бивши министар за Космет у ДС влади, Горан Богдановић, енергично су против предлога актуелне владе да се формира јединствена листа - он каже да „нам, у овом случају, не треба једноумност“.

          Проблеми су, међутим, и другачији и дубљи, али се о њима најчешће чути, а кад се говори, као да се проблем и не додирује суштине, све се сведе на личне односе. Помало другачије, у сваком случају супротно, мисли шеф једног бироа Канцеларије за КиМ, Бранимир Стојановић, који каже да је једна листа врло важна, јер ће она „бити формирана од поштених људи који су бранили српски интерес“.

          Пошто сви то нису радили, Стојановић отворено закључује: „У супротном, имаћемо поделу на људе којима је стало до Србије и на оне који су за самопроглашену државу Косово“

          Чују се, наравно, и друга, трећа и свакаква мишљења, али они најодговорнији ни да зуцну. У оваквим околностима, Дачићу и Вучићу, можда је и најбоље да ћутећи сачекају - али шта?

          Албанци из приштинске Изборне комисије и даље упорно одбијају да промене изборни материјал који афирмише независност њихове државе. Ћутање земаља Квинте, такође делује по мери упорности, што може да значи да се њихови поданици у Приштини придржавају договореног не, наравно, оног у Бриселском споразуму, већ изван сваке званичне сцене, на којој нема Србије. А, кад западњаци проговоре, биће то за ове и све изворе мање важно. Али, опет ће порасти важност уласка Србије у ЕУ. Односи Београда и Приштине тада ће добити нови, наравно вербални стимуланс, без обзира на реални статус Космета!

          Ко те пита за изборе - они најважнији су прошли!