БЕЋКОВИЋ: Тешко народу и држави у којој су безбрижни и безбедни они који крше устав

РЕЧ АКАДЕМИКА МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА НА СКУПУ ОДБОРА

ЗА ОДБРАНУ КИМ У САВА ЦЕНТРУ

Матија Бећковић

• Власт приморава своје грађане на КиМ да добровољно уђу у жицу како би били слободнији, да се заробе како би били безбеднији, да се одрекну своје земље како би их лакше бранила у туђој, да добрововољно оду у тамницу како би могли лакше и успешније да се боре за своја права
• Нагоне свој народ да се одрекне свог устава да би нашао сигурност и заштиту у туђем
• Ни Срби ни Србија једино неће преживети у случају да дигну руке од себе и одрекну себе самих. А себе ће се одрећи ако се одрекну Косова, а кад се одрекну Косова - нема разлога да праве питање од било чега другог
• Ако дају Косово - дали су све што имају. Ако Србија преда Косово - дала је на знање свима и свакоме да нема ништа што неће дати и на шта неће пристати
• Ко се не би бојао у држави у којој се боји Уставни суд и ко није уцењен ако се због Устава, због којег постоји, не оглашава Уставни суд. Тешко народу и држави у којој су уплашени они који поштују Устав

        ЧАСТ ми је да  Вас поздравим у име нестраначких чланова Одбора и узмем реч на  скупу  за одбрану Косова и Метохије. А скуп за одбрану Косова и Метохије, уједно је и скуп за одбрану од уцена и страха. У овом случају, одбрана од уцена да се мора изаћи на предстојеће  изборе и одбрана од страха због  последица  изашли не изашли.

        Уцене и страхови  уведени су у обичај као једино што се не мења и подразумева и без избора и са изборима, због Косова и без Косова, због Европе и без Европе.

        У раскошном спектру домаће  демократије као једина константа царују страхови и уцене. Без слободе од страха, уплашени и уцењени, не можемо се надати ничему осим новим страховима и уценама.

        Од оног попа који је мрсио, а верницима препоручивао најстрожији пост остао је наук :

        „Не гледај шта радим, него слушај шта говорим!“

        Тај наук и ту лозинку чини се да је актуелна власт исписала  на својим заставама.

        Србе на Косову уцењују да је без изласка на изборе угрожена њихова будућност - а та будућност је толико светла и раскошна да је боље да је не описујемо како се не би видело шта губе и колико ризикују. Такве будућности себе ће лишити они који бојкотују изборе - прве у досадашњој историји, на које једна држава и, то у двадесет и првом веку, приморава сопствене грађане да изађу на изборе друге, туђе државе.

        И то такве државе коју она сама не признаје, заклињући се са највиднијих говорница, пред очима читавог света, да је никад неће признати ни признати да је признала.

        Приморава их да добровољно уђу у жицу како би били слободнији, да се заробе како би били безбеднији, да се одрекну своје земље како би их лакше бранили у туђој, да добрововољно оду у тамницу како би могли лакше и успешније да се боре за своја права. Нагоне свој народ да се одрекне свог устава да би нашао сигурност и заштиту у туђем.

        До сад нико ни на какве изборе није морао излазити, нити су они који нису излазили због тога трпели икакве последице. Али онима који одбијају да изађу на незаконите изборе прете да ће бити стављени ван закона.

        Онима који поштују устав своје државе - држава прети да према њима неће имати никакве обавезе. Страхом и уценама свима је  усађен осећај кривице и препоручено да не гледају „шта власт ради, него да слуша шта говори“. Другим речима: не верују својој кожи и својим очима него ушима.

        Ми који немамо ништа осим свог гласа, указујемо на ову колосалну хипокризију - верујући да би и Срби и Србија ипак  некако могли  преживети, ако преживе пет континената који нису ни Европа ни ЕУ. Али, ни Срби ни Србија једино неће преживети у случају да дигну руке од себе и одрекну себе самих. А себе ће се одрећи ако се одрекну Косова, а кад се одрекну Косова - нема разлога да праве питање од било чега другог.

        Ако дају Косово дали су све што имају. Ако Србија преда Косово дала је на знање свима и свакоме да - нема ништа што неће дати и на шта неће пристати.

        Ако не брани свој образ и остане без личне карте више  нема ко ни  шта да брани.

        Више него довољан разлог да се не излази на предстојеће изборе за сваког разумног је што су ти избори противуставни. Још се нико није усудио да тврди да јесу. Истина, ћути Уставни суд, који би једини морао да говори и коме је основна дужност да штити Устав.

        Ко се не би бојао у држави у којој се боји Уставни суд и ко није уцењен, ако се због Устава због којег постоји, не оглашава Уставни суд. Тешко народу и држави у којој су уплашени они који поштују Устав, а безбрижни и безбедни они који га крше и багателишу.

        То је разлог, драги пријатељи, што се оглашавамо ми, све забринутији што дуже слушамо шта данашње власти говоре и што више гледамо шта раде.