Балетић: Лакше би свету било да се амерички избори тичу само 50 US-states

ПРАВИЛО ЈЕ САМО ЈЕДНО: ШТО СЕ АМЕРИКАНЦИ ВИШЕ О СВОМ ЈАДУ ЗАБАВЕ – СА МАЊЕ СНАГЕ ЋЕ УДАРАТИ НА ДРУГЕ

* Не зна се број „државама“ које Амери широм планете држе као своје. На нашем малом простору добри су за четири „звездице“. Усред Србије заокружили су једну! Од исконске свете православне српске земље праве, ни мање ни више, него – исламски Шиптаристан! Узјашили су на још две – Црну Гору и БиХ. Мада, то како је Црна клекнула – нема јој равна!

* И Македонија, која се више не зна чија је, највише је њихова. Она им служи за поткусуривање између два им фаворита на Балкану – Албаније и Бугарске. Тако су ти Амери, само на овом нашем малом простору, „добри“ за још 4 звездице које само што још нису извезли на својој застави

* А, тек Украјина, она је њихова до последње капи крви – Украјинаца! Њу су претворили у арену. Кључну битку за планетарну превласт у рату којег су заиграли против Русије, туку – украјинским животима. У овом збрајању новостечених држава, она им је, не 54-та, него ударна звездица за бити ил' не бити

* Kо год победио, било где на Западу – а камо ли тамо код „управника“ над Западом– очекивати да ће водити политику љубави према Србији, или православљу – искључиво је наше лудило заблуда од којих не желимо да се ослободимо!

_____________________________________________________________    

        Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ

        НИЈЕ ни чудо што нам је, ево, главна брига ко ће у Америци, подељеној у два блока, однети победу на тамошњим, како их зову, међуизборима од 8. новембра! Сад, да се та утакмица тиче само њихових званичних 50 држава, лако бих ја – но се, ево, броја не зна колико их тамо они – још запаћених по планети имају.  

         И у сред Србије заокружили су једну! Ту – од исконске свете православне српске земље праве, ни мање ни више, него – исламски Шиптаристан!

        Узјашили су и на још две – Црну Гору и БиХ. Мада, то како је Црна клекнула – нема јој равна!

Са овим изборима ду демократе и дубока држава

усавршили изборне крађе и манипулације

        И Македонија, која се више не зна чија је, највише је њихова. Она им служи за поткусуривање између два им фаворита на Балкану – Албаније и Бугарске.

        Тако су ти Амери, само на овом нашем малом простору, „добри“ за још 4 звездице које само што још нису извезли на својој застави.

        А, тек Украјина, она је њихова до последње капи крви – Украјинаца! Њу су претворили у арену. Кључну битку за планетарну превласт у рату којег су заиграли против Русије, туку – украјинским животима.

        У овом збрајању новостечених држава, она им је, не 54-та, него ударна звездица за бити ил' не бити.

        Конгресмен демократа Џејми Раскин недавно је рекао: „Русију треба уништити по сваку цену, јер је православна земља с традиционалним вредностима, без обзира на цену коју САД морају платити за то“. 

        Обневидели од мржње према Русији, млате они и са свих 27 држава ЕУропе, али – и не само зато. Једноставно, воле кад над неким владају.

        То командовање над њима преко инсталиране наддржаве зване ЕУ, највише подсећа на злог управника дома за ометене у развоју. Јер, како другачије објаснити такво истрајавање у економским санкцијама Русији, којима убијају себе?!

Они гласају - дубока држава броји

        Изопштили се из тако огромног тржишта, укинули себи јефтине руске енергенте и надоместили их енормно скупљим, мање квалитетним и недовољним, тиме уништили сопствени развој, изазивајући експлозије социјалних немира незадовољних грађана погођених инфлацијом, поскупљењима, губитком посла...

        Ту је и директива за издвајања Украјини, што сувих еврића, што еврића у оружју и осталим потрепштинама иза којих стоје милијарде.

        Е, има сад и оно што не морају да шаљу него дају код куће за збрињавање 10 милиона Украјинаца расељених по ЕУропи. На пример, Француска сваком избеглом Украјинцу месечно даје – 800 еврића. За четворочлану породицу изброје 3.200! Поштено!

        И, веровати ми нећете – овде ми је једино жао народа у Украјини – јер кад помислим на многе од ових 27 из тог „дома за ометене“ – за које се тешко може рећи да су невинашца – некако ми то дође као Божија правда. Јер, нема те муке која их спопадне, а да они забораве да раде о глави другима!

       Како су се само наврзли на нас и наш КосМет! У тој злоби и непријатељству, главна су два наша исконска „пријатеља“: један из ЕУ – Немачка, а други амерички близанац – Британија!

        Али, пре но што пређем на срж око избора – код овог њиховог „управника“ – морам се дотаћи и једног побочног феномена – нашег медијског објашњавања о том догађају, па чак и на националној фрекфенцији.    

        Ту имамо једну духовитост, а Бога ми и иритантност, која туче конфузијом из свих медија у широком кругу на овом нашем говорном подручју „разних језика“ – где сваки сви разумемо ко матерњи.

Главне крађе и намештаљке - преко поште

        Амери нису направили страшни проблем мојим колегама само зато што се њихови посланици зову конгресмени, јер се њихов законодавни орган власти или Парламент зове Конгрес, него ти он има и два дома – Доњи или Представнички и Горњи или Сенат. Е, ту сад настаје слуђивање кад се они у'вате обављања свог радног задатка.

        И сад – ко кад 'оће баксуз –  поред конгресмена ту утрчи и још једно име преко Сената – сенатор! Па, кад ти се ови слуде и почну сабирати конгресмене, додајући им сенаторе, добијемо онда још 100 конгресмена више него што их је Устав тамошњи прописао. А, онда, некад само један дом зову Конгресом, објашњавајући нам ко има више, а ко мање, тако да се нађете у чуду, не знајући да ли је сад једна страна узела превласт у целом Конгресу или су они побркали назив Конгрес са једним од његових домова. Слушајући их, нема тога јунака који би ту могао похватати конце, ко ту кога и за где бира, ко је и где освојио већину, где фали и како се зове то тело где фали или не фали.

       Шалу на страну, али, суштина је – ко год победио, било где на Западу – а камо ли тамо код „управника“ – очекивати да ће водити политику љубави према Србији, или православљу – искључиво је наше лудило заблуда од којих не желимо да се ослободимо!

        На овим, како их зову међуизборима, јер се одржавају сваке две године, или на половини избора за председника САД, Доњи дом Конгреса или Представнички, бира се свих 435 представника и то из сваке државе различит број, зависно од броја становника.

        Горњи дом Конгреса је Сенат. Ту, без обзира на број становника, свака држава даје само два сенатора, што је укупно 100. Мандат им траје шест година, али се сваке две године замењује 1/3, ове године чак и више – 35. На овим изборима су бирали и нешто више од половине гувернера.

        И унутрашња и спољна политика, до ових избора – била је искључиво у рукама демократа. Јер је на претходним изборима – и на председничким и на парламентарним – Демократска странка однела власт. А, каква је њена политика, памтимо добро још од Клинтонових бомби и неправди према Србима. Сад, ево, сведочимо рату у Украјини, економским санкцијама којима треба да се уништи Русија, а ЕУропа ослаби и држи у потчињеном положају, Кина – ако је икако могуће – гурне у рат са Тајваном, а свет у колапс рецесије. 

        Довољно је само подсетити да је досадашња председница Доњег дома, миротворка Ненси Пелоси, која је у својој деветој деценији живота – црпећи снагу из мржње – државним авионом 2. августа долетела у обилазак поданика на Тајвану, како би Кини забола прст у око. Онда је запуцала у Загреб 25. октобра, да буде главна звезда на првом парламентарном самиту Међународне кримске платформе – коју је смислила она громада од украјинског председника Володимира Зеленског. Ту су се скупили миротворци 42 парламента из Европе и света, на првом месту држава ЕУ и НАТО, па чланице Савета Европе и Организација за европску безбедност и сарадњу (ОSCE). Како је тек ту међу својим поданицима, самоуверено палацала језиком, распирујући „мир“ по Украјини?!

       Таквих, као што је она – који су синоним за власт демократа – мало је!

        Ови парламентарни избори значајни су и као сумирање резултата сукоба у последње две године између два скоро непријатељски супростављена табора – Републиканске и Демократске партије. Након очигледно покрадених председничких избора 2020. на којима је „победио“ Џо Бајден, у знак спречавања верификације таквих резултата, у зграду Конгреса, 6. јануара '21. упали су Трампови републиканци, када је пет особа погинуло, а више десетина повређено.

        И, то није био крај. Јаз између њих све је дубљи. Нашла сам податак да је Барбара Волтер, професорица на Универзитету Калифорнија, упозорила да је Америка „ближе грађанском рату него што би било ко од нас желео да верује“!

        Колико је све регуларно и на овим међуизборима, питање је.

        Сад се појавила и једна, све ми се чини намештена пукотина у Републиканској партији, где се, у сред избора за Конгрес, а пре трке за председничке који су 2024. (када би то било нормално), сукобљавају два фаворита – Доналд Трамп (76) и гувернер Флориде Рон Десантис (44) који је реизабран убедљивом већином.

Украјина ће бити америчка "држава" до последње

капи крви последњег Украјинца

       Поводом тога, Џо Бајден се „оћитовао“ злурадим коментаром како једва чека и да ће бити врло забавно посматрати тај сукоб унутар републиканаца. 

        Све у свему, за ова бирања од 8. новембра, чиста математика, а и Устав Америке, говоре да нам нема неког разлога за радовање.

       Републиканска већина, али тесна, неких десетак места, у Доњем дому Конгреса је извесна.

       Коначно пребројаним гласовима 13. новембра и из државе Невада, на које се чекало, Демократе су дефинитивно победиле у Сенату, освојивши 50 места. Пошто је за већину потребан 51 глас, тај један глас имају од актуелне потпредседнице САД из реда демократа Камеле Харис, која је по Уставу истовремено и председница Сената. Њен глас, као 101. одлучује када је Сенат подељен.         

        Али, како год да су се Амери изабрали, било би добро овом нашем радовању објаснити да је Конгресу остављена, поготово Доњем дому,  унутрашња политика.

        Спољна политика је у надлежности извршне власти у којој су: председник Америке или Бела кућа, како се најчешће он заједно са својом администрацијом назива, Савет за националну безбедност, Министарство иностраних послова или како они кажу Стејт дипартмент или Државни секретаријат САД, на чијем је челу државни секретар, тј. шеф дипломатије. Ту је и незаобилазни симбол америчке „мирољубиве“ политике – Пентагон, или војна машинерија Америке, где је и седиште војног министарства, којега они зову министром одбране.

        Е, ово „одбране“ – нема ко у њиховом окупационом походу по свету није на својој кожи осетио! И нама је незаборавни траг ово њихово „одбрамбено“ министарство оставило и '95. по Србима у Републици Српској и 1999 по Србији!

        Тако да, ако уопште и може доћи до неке битније промене у америчкој спољној политици, то се дешава – не на парламентарним, него на председничким изборима. Јер, све ове институције у чијој је надлежности спољна политика, кадровске промене добијају променом председника САД. Овде не рачунам дубоку државу која у својим рукама држи дизгине на оба ова изборна процеса, поготово председничком. 

Милијана Балетић

        Мада, што се америчке спољне политике тиче, Сенат је нешто битнији од Доњег дома. Он, између осталог, потврђује високе судске и извршне функције САД, даје сагласност на међународне уговоре које склапа председник државе, одлучује о импичменту. Међутим, чињеница да је потпредседник Америке истовремено и председник Сената, довољно говори о контроли „народне воље“ у Сенату од стране извршне власти.

        А, то колико републиканци могу дрмати власт само преко Доњег дома, записано је у првом члану њиховог Устава. Законе које он донесе мора потврдити и Сенат и потписати председник САД. Ако председник државе стави вето, онда би такав закон морао бити поново изгласан – и то двотрећинском већином у сваком Дому, што је у овом односу снага искључено.

        Ето, толико је овим изборима уздрмана власт тамошњих демократа,

        Додуше, ни власт у Доњем дому Конгреса – није за бацити.

        Није да ту нема „тема“ за судар. Питање је и како ће Трампови републиканци реаговати на лудило Бајднових демократа да се Украјини нештедимице испоручују пакети „помоћи“ у рату против Русије. Мада, што се Украјине тиче – изгледа да им је то једина тачка где би се могли у већини сложити.

       Али, има ту и још нешто, а то је – непомирљиви сукоб та два блока унутар државе: од пореза, економије, абортуса, здравственог осигурања, имиграната, ксенофобије, судара између неолибералног и конзервативног виђења друштва, што би могло да значи, како би наш народ рекао – ако се о своме јаду забаве – са мање снаге ће ударати на друге!