Амфилохије: Сад Црну Гору зову Монтенегро. Вражје легло! То није ни моја ни Црна Гора Вучјега дола

ДРЖАВНИ ВРХ У ПОДГОРИЦИ ПОЗВАН НА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ВУЧЕДОЛСКЕ БИТКЕ, АЛИ – НИЈЕ ДОШАО

• „Ако је Црна Гора она која се одрекла Косова и Метохије и пљунула на краља и господара Николу и на мученичку крв оних који су ослобађали Црну Гору и Косово и Метохију, то није Црна Гора ни моја, ни мојих предака, нити мојих потомака“
• „Црква божија је против оваквог НАТО-а. Српска православна црква је прво против сатанског насиља над људским бићем, против свега онога што поробљава и унижава људско достојанство, и тјелесно и духовно. Зато она и јесте против носилаца тог духа инквизиције, односно против наполеоновског освајачког духа, освајачког и тиранског духа. Шта је друго НАТО него наставак нацифашизма који је у крв залио Европу и свијет“
• Председник Одбора за изградњу спомен-цркве Светог свештеномученика Атиногена - начелник општине Билећа Миљан Алексић - рекао је да идеја за њену градњу постоји још од завршетка Вучедолске битке, али да су се тек сада стекли услови да се она и реализује: „Искрено се надам да ће ова грандиозна спомен-црква наћи своје место као значајни споменик културе, духовности и наше славне историје у свим историјским уџбеницима српског народа“
• На свечаној академији говорио је и академик Матија Бећковић, који је рекао да је Вучедолска битка наставак Косовског боја. Истакао је да је вучедолска црква доказ заједништва црногорског и херцеговачког народа, којима су стављене границе, али су један народ

         ЦРНА Гора која се одрекла Косова и Метохије, пљунула на своје достојанство, на саму себе и издала Вучји до, није моја Црна Гора, поручио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије на свечаности освећења Храма Светог Свештеномученика Атиногена на Вучјем долу и прославе 140 година од Вучедолске битке.

         Он се у беседи осврнуо и на нападе да је српска православна црква против независности Црне Горе и НАТО-а.

         „Сад је зову Монтенегро. Вражје легло! То није Црна Гора Вучјега дола, Црна Гора Круса, гдје је брањен њен образ и гдје је она стварана. Ако је Црна Гора она која се одрекла Косова и Метохије и пљунула на краља и господара Николу и на мученичку крв оних који су ослобађали Црну Гору и Косово и Метохију, то није Црна Гора ни моја, ни мојих предака, нити мојих потомака“, казао је Амфилохије.

         Српска православна црква је, истакао је Амфилохије, против свега што поробљава и унижава људско достојанство, и телесно и духовно.

         „Шта је друго НАТО него наставак нацифашизма који је у крв залио Европу и свиjет“, казао је митрополит.

         „Црква божија је против таквог НАТО-а. Српска православна црква је прво против сатанског насиља над људским бићем, против свега онога што поробљава и унижава људско достојанство, и тјелесно и духовно. Зато она и јесте против носилаца тог духа инквизиције, односно против наполеоновског освајачког духа, освајачког и тиранског духа. Шта је друго НАТО него наставак нацифашизма који је у крв залио Европу и свијет“, поручио је митрополит додајући да је Бог дошао на земљу да нас ослободи од те тираније која је обоготворила расу, класу и тло.

         Светом архијерејском литургијом у Вучјем долу обележено 140 година од Вучедолске битке када су црногорски и херцеговачки устаници извојевали победу над Османским царством.

         Свету архијерејску литургију у новосаграђеном храму служили су митрополит Амфилохије, владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, епископ диоклијски Кирило, умировљени епископ Атанасије и владика будимљанско-никшићки Јоаникије, уз саслужење свештенства и монаштва епархија.

         У пригодној беседи митрополит Амфилохије рекао је да је Вучји до место сусрета са Божијом силом и сведочанство да Бог није у сили него у правди.

         „На овом мјесту побиједила је правда и истина Божија, побиједила је не само слобода која нас је родила, земна и тјелесна, него она вјечна слобода од смрти и ништавила“, рекао је митрополит Амфилохије.

         Он је истакао да свака борба на земљи којом се не побеђује смрт и која убија душу и тело и, која лишава човека вечног и непролазног достојанства – није слобода.

         „То није слобода коју нам је подарио Господ Христос својом Голготом и својим страдањем и Васкрсењем. То није слобода за коју су се овдје у Вучјем долу борили књаз Никола Први Петровић, Лазар Сочица и друге војсковође и ратници, не за простор и земљу, већ за вјечну земљу и Царство небеско“,нагласио је владика Амфилохије.

         Он је рекао да су краљ Никола и остали ратници војевали и борили се за слободу и част свог народа.

         У беседи верницима владика Григорије истакао је да је сав живот, смисао и напор Цркве Христове и духа Божијег да нам Отац открије истину нашег постојања.

         „Све што данас радимо у овој новосаграђеној цркви само је призив Духа Светог, призив благодети Сина Божијег и тражење и вапај да сазнамо шта је воља Оца Небескога“, рекао је епископ Григорије.

         Владика Григорије рекао је да новосаграђени храм треба да буде место спасења, место мира за све пострадале војсковође и војнике за нашу и њихову слободу и слободу наших потомака.

         „Ово мјесто треба да буде мјесто одмора и преображаја, гдје ће се крв људска спирати и умивати росом Божије благодети“, навео је владика Григорије.

         Он је додао да се ова пољана, где се налази храм и где се обележава значајни јубилеј, преображава од крваве у мирисну јер је усред ње постављен храм.

         О значају изградње храма и о Вучедолској бици говорио је и епископ Јоаникије.

         Председник Одбора за изградњу спомен-цркве Светог свештеномученика Атиногена и начелник општине Билећа Миљан Алексић рекао је да идеја за изградњу оваквог објекта постоји још од завршетка Вучедолске битке, али да су се тек сада стекли услови да се она и реализује.

         „Искрено се надам да ће ова грандиозна спомен-црква наћи своје место као значајни споменик културе, духовности и наше славне историје у свим историјским уџбеницима српског народа“, истакао је Алексић.

         Он је рекао да овај храм представља и остварење снова и жеље наших предака који су хтели исто ово направити, али нису могли.

         На свечаној академији говорио је академик Матија Бећковић, који је рекао да је Вучедолска битка наставак Косовског боја.

         Он је истакао да је ова црква доказ заједништва црногорског и херцеговачког народа, којима су стављене границе, али су они један народ.

         Свечаности је присуствовало више хиљада верника из Републике Српске, Црне Горе и Србије.

         Иако су били позвани, црногорски званичници нису присуствовали скупу.

         Изградњу цркве пре осам година започеле су епархије Будимљанско-никшићка и Захумско-херцеговачка, уз подршку Митрополије црногорско-приморске, народа из све три епархије, као и великог броја приложника.

         На предлог Одбора за изградњу храма, Епархија будимљанско-никшићка уручила је медаљу Светог Георгија председнику Републике Српске Милораду Додику. Медаља је уручена и начелнику општине Билећа Миљану Алкесићу, те другим заслужним појединцима из Херцеговине и Црне Горе.

         На Вучијем долу, заравни око шест километара источно од Билеће у општини Никшић, 1876. године водила се одлучујућа битка између Турака са једне и Црногораца и Херцеговаца са друге стране.

         Мухтар-паша повукао се пре него је ступио у бој, а његова војска имала је огромне губитке, преко 3.500 погинулих и рањених. У бици је погинуо велики број високих османских официра и подофицира.

         Књаз Никола, који је предводио црногорску и херцеговачку војску, после битке је добио народа надимак „цар јунак“.

         Према његовој наредби, било је забрањено одрубљивање глава непријатељских војника.

         (Извор: ИН4С)