Дејан Савић: Ја сам у њиховим гаћама већ био
СУШТИНА ОДНОСА ИЗМЕЂУ МЕНЕ И ИГРАЧА ЈЕ У МЕЂУСОБНОМ ПОШТОВАЊУ И ПОВЕРЕЊУ
Савић са ватерполистима
Дејан Савић је са ватерполистима Србије на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру дотакао вечност.
Баш тим речима описао је успех који су постигли када су освојили златну медаљу и тако после светске и европске придодали богатој колекцији трофеја и олимпијску титулу.
А како је селектор Србије за тако кратко време успео да направи успех о којем већина сања током читаве каријере?
„Суштина односа између мене и играча лежи у огромном међусобном поштовању и апсолутном поверењу једних у друге. Водим екипу каква се ретко рађа, још ређе се скупља на једном месту и тешко да може ,порасти’ више од овога. И нису се они прилагодили мени, већ ја њима“, испричао је у интервјуу за „Данас“ Дејан Савић.
Да ли себе може да замисли у улози селектора неке друге репрезентације? „Не могу! Али живот је непредвидив, ко зна шта све носи сутрашњи дан и ноћ, а камоли године преда маном. Прво ћу за месец дана сести с ким би требало из националног савеза и видети имамо ли некакву стратегију за будући период. И има ли у њој места за мене“, изјавио је Савић.
Селектор Србије каже да су они сазревали као људи и играчи заједно и да су се држали заједно и у добрим и у лошим ситуацијама. Каже да велике заслуге у ономе што су направили припадају и њиховим пређашњим тренерима.
„Онда сам им се придружио ја, неке од играча сам знао из играчких дана, а остале сам селектирао. Из прве или друге руке су ми биле познате специфичности њихових личности, о чему са садашњег места посебно водим рачуна. Колико год слични били, сви су они прича за себе, са посебним енергијама, навикама, реакцијама, манирима... И траже другачији приступ. Трудим се да их стално ослушкујем. Не само у базену“.
Савић каже да колико год са стране њихов однос изгледа лежеран, ради се пуном паром, по раније утврђеним правилима.
„Иако многима са тране наш однос изгледа релаксиран, добро се зна ко воду носи, а ко пије. Можда допуштам више од осталих тренера, због чега сам сигурно предмет критике колега наслоњених на стару, круту методологију, али наши резултати ми дају за право да то и даље чиним. Биће да успева“.
Он тврди да уопште није тренер меке руке.
„Уопште нисам такав. Само не волим да драмим и галамим током утакмице. Немало играчко искуство ме је научило да бурне реакције тренера најчешће имају контраефекат на тим. Ако сам ја нервозан не могу да очекујем да они остану мирни, осете ли да се плашим пораза, одразиће се на њихово веровање у победу, ако се ја бавим суђењем и они ће трошити енергију на ствари ван свог домашаја... И тако даље... наравно да је некада, фигуративно речено, потребно лупити шаком од сто и казнити ситна искакања из система (великих није било), али су то ствари које се раде иза кулиса. У тишини. Све што се деси у свлачионици, ту и остаје“, поручио је Савић.
Он каже да према сваком играчу има отворен и фер однос, али...
„Никоме не намећем ауторитет, ја то не могу ни својој жени. Само им дајем задатке и смернице, све време се трудећи да их оправдам личним примером. С времена на време их подсетим на то да сам ја већ био у њиховим ,гаћама’, а они у мојима нису“.
Дејан Савић признаје да је брзо остварио велики успех, али да наставља напред, јер и даље има планове.
„Сада када сам као селектор постао олимпијски шампион, желим то и да останем. Светски и европски првак такође. И тако редом, у сваком такмичењу у којем смо узели титулу. Страшно би било када би нас ови успеси уљуљкали, учинили да помислимо да смо недодирљиви и ако не би покренули ствари у на боље у српском клупском ватерполу, јер би у супротном злато из Рија могло да буде увод у пропаст овог нашег трофејног спорта“, поручио је Савић, који је после великог успеха отишао на заслужени одмор са породицом.
