Још увек смо у светском одбојкашком врху
ОВОГА ПУТА НАШЕ ДЕВОЈКЕ НИСУ УСПЕЛЕ ДА НАДМАШЕ СЕБЕ,
А БИЛЕ СУ БЛИЗУ, ВИДЕЛИ СМО ТО И ПРОТИВ БРАЗИЛА И ПРОТИВ РУСИЈЕ
Женска одбојкашка репрезентација
Пише: Игор Јагличић
Седмопласиране на свету, неуспех... Не слажем се! Није успех, али јесте реалност. И није поштено, а ни васпитано, да се селектор Терзић и играчице (или само он), „пљују на сва уста” по друштвеним мрежама
И то после Турнира на којем су наше одбојкашице изгубиле од Бразила, Американки и Рускиња. Највећих спортских, али и одбојкашких велесила.
Ко је уопште могао да гарантује да ће селекција Србије победити било кога од њих? И на основу чега и дан данас неко сматра да имамо бољи тим и боље играчице, од горе поменутих селекција?
Овога пута наше девојке нису успеле да надмаше себе. А биле су близу. Видели смо то и против Бразила и против Русије.
Изгубили смо прилику да се боримо за медаље, играли смо добро и добили планетарног драгуља, Тијану Бошковић. Играчицу за наредних десет година!
За одбојку у Србији, у овом тренутку је много важније сести за сто и проценити у ком правцу иду наше најбоље репрезентације? Уз констатацију да су и даље у светском врху, ако се сви сложимо да је тај врх десет најбољих селекција на планети, мора се знати да је у опасности Рио!
Ситуација на светској ранг листи није добра, нарочито код одбојкаша. Пуно је европских селекција испред нас.
Зато смо сигурни да ће Александар Боричић, председник најуспешнијег и најорганизованијег спортског Савеза у Србији у последњих 20 година (да се не увреде ватерполисти, али овде су равномерно распоређени успеси и мушкараца и жена), са својим најближим сарадницима врло брзо посегнути за најбољим решењима.
Мора се још једном завирити у базу, помоћи клубовима и још више радити. Врло брзо ће нам требати нека нова Тијана Бошковић.
Немамо ми баш толико врхунских играча и играчица као Бразилци, Американци и Руси. Зато је потребно и да Јована Бракочевић још мало размисли.
Биће важно и то, ко ће наследити Игора Колаковића и у ком смеру ће наставити са радом женска селекција? Али, то није круцијална ствар, ако у међувремену (пре)стане рад у бази. А за тако нешто требаће много већа финансијска средства.
Лако је Пољацима, који су прошле године од државе добили 10 милиона долара, за развој одбојке у школама. Руси, који имају хиљаде и хиљаде играча и играчица, разбацују се парама, лете бизнис класама са једне на другу страну света.
Бразилци такође. Турски Савез има четири своје дворане, у четири највећа града. А ми... Нажалост, далеко смо од тога, а и даље у светском врху. И као седмопласирани на планети!
