Нада Матић: Борба, само борба и увек борба

БРОНЗА СА СВЕТСКОГ ПРВЕНСТВА У ПЕКИНГУ МОТИВ ЈЕ ДА СЕ ИЗ РИЈА ВРАТИ СА МЕДАЉОМ

Нада Матић

        „Увек су нека добра очекивања, сви се ми надамо параолимпијској медаљи. Али тешко ће бити доћи до медаље јер игре су једном у четири године се играју, велики и дуг рад је иза нас, пуно месеци, пуно година, даћемо све од себе да пробамо да дођемо бар до једне“, почела је Нада причу за Б92.

        После повреде која ју је трајно везала за колица, Нада Матић први пут узима рекет за стони тенис у руке.

        Од 2003. почиње професионално да се бави стоним тенисом, а само годину дана касније враћа се са медаљом са свог првог међународног такмичења.

        „Сасвим случајно сам почела да се бавим стоним тенисом. Мој данашњи супруг је играо стони тенис и једном приликом је рекао да ли би ишла за Београд, пошто је био турнир у стоном тенису, да пробаш да играш? Ја сам рекла немам појма, нема везе, научићеш. Тако да сам сасвим случајно кренула и тамо смо срели нашег тренера Златка Кеслера и он је ваљда видео да има потенцијала тако да би могло да буде нешто од мене“, открива Матић.

        Поред супруга, Нада има још једног ватреног навијача, који јој је смисао живота.

        „Мој супруг Зоран и син Лука, они су ми највећа подршка у животу, син има шест и по година, сад ће први разред, још је он мали али опет кад види на ТВ његову маму, мало му је драго. Он каже држаће палчеве, држаће фиге, навијаће за маму, а ја ћу се потрудити да дам све од себе да дођем до неког одличја“.

        А, тај пут је тежак. Неопходни су напорни тренинзи и велика помоћ породице. Посебно пред велика такмичења.

        „Имамо два пута годишње кондиционе припреме у јануару и после паузе у јуну, мај, јун -два пута дневно тренирамо по два сата, сваки шест тренинг нам је слободан и тако сваки дан и дан, некада се деси да тренирамо и суботу и недељу, све зависи какви су турнири испред нас. Последњи тренинзи пред одлазак на ПОИ су кључни - у последње време акценат стављамо на сервис и пријем сервиса, одатле почиње поен, одатле креће све и ту стављамо највећи акценат. Све зависи који је играч, увек имамо различите тактике и припреме, за сваког играча имамо различиту тактику и придржавамо се тога, у тим случајевима можда то не иде, али треба се придржавати тога што тренер каже и даје добар резултат“, каже Нада.

        „Њена порука свим људима са инвалидитетом јесте да буду борци. Пре свега треба да се помирите са тим што вас је снашло, ако је нека несрећа или ако сте тако рођени да се помирите са тим што вас је снашло, а потом борба, само борба и увек борба“, закључила је Нада Матић причу за Б92.

        Ова млада жена, која је на свим животним теренима Шампион сваки дан, планира још дуго да се бави стоним тенисом јер је ништа не чини срећнијом и себе не види ни у једном другом послу, а да не даје празна обећања могли сте да се уверите у недељу - пошто ће се од 16.45 борити за бронзу са Су Гилрој.

        Б92
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари