Србија остаје без предолимпијског турнира?
У FIBA СЕ ЧУЈУ ПРЕДЛОЗИ О КАЖЊАВАЊУ НАШЕГ САВЕЗА
ЗБОГ ОПРЕДЕЉЕЊА КЛУБОВА ЗА ЕВРОЛИГУ
Клубови учесници Јадранске лиге, као и сви остали који нису међу „11 најбогатијих” нашли су се на раскрсници између Евролиге и FIBA.
Боље речено сви су на ветрометини, у којој одлука може да има несагледиве последице - по саме клубове, лиге, али и кошаркашке савезе тих земаља.
Одабир између Евролиге и FIBA лиге шампиона није тако једноставан као што се чини у први мах. Евролига, која очигледно има бољу презентацију у јавности, чини се као далеко атрактивнија, примамљивија и повољнија. Веће су суме у игри, звучнија су имена учесника, формира се слика да је то будући огранак NBA...
FIBA која је иницирала идеју Лиге шампиона и доста времена изгубила у тежњи да нађе заједнички језик, медијски је далеко пасивнија, па мало људи зна да иза њене идеје не стоји само јурњава за новцем, већ и стратешки важне ствари за развој кошарке, како на репрезентативном, тако и на клупском нивоу.
Шта се све током преговора догађало, ко је шта обећавао и прихватао, остаће вероватно тајна. Јер, свако има своју истину. Почев од Баумана и Бертомеуа, све до представника лига и клубова који су ишли на разговоре у Барселону, Минхен и Женеву.
Скупштина АБА лиге приклонила се опцији из Барселоне, како се наводи једногласно. Кажу да су и Хрвати и Словенци и Срби, као у мало чему другоме, делили исте ставове... Ипак, постоји и једно МЕЂУТИМ...
А оно се односи на то шта су причали, прихватали и обећавали кад су се састајали са званичницима FIBA, односно на оно што постоји у статутима сваког од савеза као члана Међународне кошаркашке организације.
И пре јучерашњих разговора и поруке лиге коју је у Швајцарску понео Новосел, био је јасан следећи потез FIBA. У Женеву ће бити позвани водећи људи кошаркашких савеза који ће морати да објасне шта се догодило, кад су изиграни договори.
Добро упућени, истичу да не би било чудо да Србија испашта за пример другима. Како се сазнаје из добро обавештених извора, одмах по пријему вести из Београда у седишту FIBA изнет је предлог да се нашој земљи одузме организација предолимпијског турнира! Треба ли наглашавати колико би то репрезентацији отежало пут у Рио и какве би све последице имало по нашу кошарку у годинама које следе.
Не треба играти на карту да FIBA ипак неће снагу искаљивати на вицешампиону света, због „минулог рада и традиције”. Треба се више поуздати у то да ће наши функционери у клубовима и савезу имати мудрости да из свега изађу као победници, односно да због туђих интереса неће жртвовати опште добро.
Иако су у историји су чешћи примери да смо „ишли 1945. из партизана у четнике”, надајмо се да то овог пута неће бити случај.
Можда би под хитно требало у Сазоновој одржати састанак наших најумнијих кошаркашких глава на ком би се заузео јединствен став о томе шта је интерес српске кошарке. Да нам и овог пута неко други не би био крив.
