Соња Петровић: У Рију без страха од ривала…
ЗНАМО НАШЕ КВАЛИТЕТЕ, СВЕСНЕ СМО ДА НИСМО ГЛАВНИ ФАВОРИТИ, ВАЖНО ДА ОСТАНЕМО ФОКУСИРАНЕ
Кошаркашка репрезентација Србије победама над репрезентацијом Турске у тријумфалном расположењу креће пут Рио де Жанеира, где ће по први пут у историји учестовати на Олимпијским играма. Учешће у Рију дошло је после освајања прве европске круне, прошле године на првенству у Мађарској и Румунији. Ана Дабовић је била MVP и члан идеалне петорке, а у најбољих пет нашла се и Соња Петровић. Петровићева се на том првенству у репрезентативни дрес вратила после шест година паузе, јер су је повреде спречавале да буде редовна у сениорском тиму. Пребродила је све недаће и поред успеха у клупској каријери успела је да оствари сан о одласку на Олимпијске игре. Док се већина кошаркашица на Златибору „калила“ за Олимпијске игре, она је за то време играла у најјачој женској лиги на свету, по други пут у својој каријери. Два месеца је провела у екипи Феникс Меркурија, а репрезентацији се прикључила пре неколико дана заједно са Аном Дабовић, која је такође играла у WNBA. Колико је Соња Петровић важан „шраф“ у машинерији селекторке Марине Маљковић, показало се у контролним утакмицама против Туркиња, када је била једна од најзапаженијих.
- Далеко од тога да је све протекло онако како бисмо ми желеле. Али, с обзиром на то да су утакмице игране само неколико дана после окупљања свих играчица, није ни било толико лоше. Најважније је да смо славиле у оба меча, и то због победничког менталитета. Наравно и да смо грешили и да има још ствари на којима морамо да радимо - коментарише Соња Петровић учинке после две контролне утакмице са Турском.
Иако сте се тиму прикључила тек у последњим данима пред одлазак на олимпијски турнир, због свега приказаног на мечевима са Турском деловало је да сте се одмах уклопили у тим?
- Сматрам да још увек нисмо оствариле ону праву кохезију у тиму због различитих ритмова свих нас у селекцији. Ана Дабовић и ја долазимо из такмичарске сезоне у WNBA, где смо играле утакмицу за утакмицом, док су остале девојке више радиле на кондицији. И прошле године када сам се прикључила тиму била сам свесна да долазим у тим који иза себе има добре резултате и да ако хоћу да будем прихваћена, морам да се подредим екипи и да ће тако бити боље и за мене. То је нешто што покушавамо да објаснимо свакој новој девојци која долази у тим и то је доказ како ова екипа игра. Погледајте Данијел Пејџ. Американка је, али се јако добро уклопила. Све то шаље поруку младим играчицама које конкуришу за место у репрезентацији.
Пут Бразила крећете 30. јула, а први меч ћете одиграти 7. Августа. Да ли је узбуђење у екипи велико?
- Расположење је на високом нивоу, али мислим да ће бити још већа еуфорија када стигнемо у Бразил. Важно је да останемо фокусиране и професионалне. Свесне смо шта је улог у целој причи, а добра страна у свему томе је што нам је Марина Маљковић селекторка. Ако неко може да нас „пази“, са свим тим психолошким стварима које иду уз прво учешће на Олимпијским играма, то је она.
У групи сте са екипама САД, Кине, Канаде, Сенегала, а први противник биће вам Шпанија. Како гледате на шансе Србије у Рију?
- САД и Шпанија као финалисти прошлог Светског првенства и сада су кандидати за највиши пласман. Ми имамо ту несрећу да са Шпанијом играмо први меч на олимпијском турниру, јер неће бити прилике за уигравање. Група нам је атипична, а вероватно ћемо своју шансу тражити у дуелима са Сенегалом, Кином и Канадом. Али, далеко од тога да се неког плашимо. Вероватно ће наше најбоље партије бити против САД и Шпаније, јер смо доказали да је за нас највећи изазов када играмо против најбољих.
Злато са Европског првенства појачало је апетите и очекивања јавности која прижељкује да се наше кошаркашице и из Рија врате са медаљом око врата?
- Јавност очекује медаљу зато што смо европске шампионке. Међутим, доста другачије ствари изгледају у женској кошарци. Да се мало више прати женска кошарка знало би се да су Сједињене Америчке Државе доминантније у женској кошарци, него у мушкој и да Шпанија са Европског првенства у Будимпешти није она Шпанија која ће отићи на Олимпијске игре. Свесне смо каква нам се прилика указала када смо освојиле злато и дичимо се тим успехом, али свесни смо и тога да ми нисмо главни фаворити. Знамо наше квалитете, а по мом мишљењу циљ и успех је ако прођемо групу и уђемо у четвртфинале. Све после тога било би још већи успех.
У Фениксу сте играли са неколико кошаркашица које је ће такође учестовати на Олимпијским играма. У каквом расположењу Ваше саиграчице очекују Рио?
- У мојој екипи Игре су биле актуелна тема, јер ће половина екипе бити у Бразилу. Све су узбуђене. У Фениксу су играле две Американке и по једна Аустралијанка, Шпанкиња и Белорускиња, плус ја као представник Србије. Вољом жреба у такмичењу у групи налазићемо се на супротним странама. Учешће на ОИ за сваку нацију представља огроман мотив. Али, за САД, која у последњих неколико година за редом осваја златна одличја то је другачије него за нас, за које би освајање медаље било остварење сна“.
Да ли сте са саиграчицама из Феникса, као што су Американке Таурази и Грајнер, Аустралијанка Тејлор или Саргаји из Шпаније разговарали како ћете се у евентуалним дуелима односити једна према другој?
- Нашалила сам се са Грајнеровом, која је висока више од два метра да ми на олимпијском турниру не блокира шутеве, јер смо саиграчице. Познајемо се добро, знамо како која игра, где су којој мане, а где врлине. Места за шалу увек има, али када се изађе на терен заборавља се ко је коме пријатељ.
Сусрет са другим олимпијцима
Олимпијске игре као највећи спортски догађај прилика су да упознају и неки од најпознатијих спортиста.
- Волела бих да се упознам и сликам са много спортиста. Од тенисера, атлетичара... Пре свега са нашим спортистима, па онда и са свим осталим. Важно је само да се не изгубимо у свему томе, јер у Рио не идемо туристички. Ма колико све то било очаравајуће, морамо да будемо свесне зашто смо тамо - истиче Петровићева.
Аутор: Дејана Поповић
