Фински тим - на кога треба обратити пажњу?
ОЧЕКИВАЛО СЕ ДА ГЛАВНУ РЕЧ У НАПАДУ ВОДИ КОПОНЕН,
А У ПРВИ ПЛАН ЈЕ ИЗАШАО МАРФИ
Петери Копонен
Финска је искористила што Русија и БиХ на Еуробаскет нису дошле са озбиљним тимовима, урадила је минимум онога што је требало за пласман у најбољих 16, савладала је директне противнике за четврту позицију у групи, умало је изненадила и Пољску.
Ипак, за екипу Хенрика Детмана и сам пролаз даље велики успех и наставак традиције започете 2011. у Литванији, па настављене два лета касније у Словенији.
Чекали су противника у наредној фази, гледајући дуел Србије и Италије, а већ после првог полувремена могло је да им буде јасно да им следи дуел са вицешампионом света, једном од три непоражене екипе на Еуробаскету. Та утакмица је заказана за недељу од 14.30.
Како су стигли до најбољих 16?
Веома храбро су почели Еуробаскет, није их уплашила атмосфера у Монпељеу у дуелу са једним од домаћина такмичења, Сасу Салин је донео и продужетак, али су Французи на суви квалитет успели да спрече изненађење и тријумфују.
Није Финцима било страно да се баце по лопту, нападну обруч који су чували играчи попут Рудија Гобера, Бориса Дијаа и Жофреа Ловерња, а константна тензија у одбрани, „зујање“ слично оном које смо видели од Исланђана умало је уродило плодом.
Ипак, чини се да су се изабраници немачког стручњака много потрошили против Француза, Израел су јурили током целог меча, стално били на више од десет поена заостатка. Други пораз на турниру упалио је аларм, а у правом тренутку стигла је утакмица са Русијом.
Поновила се неизвесна завршница, после веома тврдог дуела са много резултатских клацкалица. Нису се Руси лако предавали, али кад је требало шут Финаца је био сјајно баждарен. Поучени искуством да се не може све тројкама, последњи напад су одиграли на сигурно, Копонену није било тешко да поломи зглобове вишем и споријем од себе, Андреју Воронцевичу, погодио је дугу двојку и донео прву победу свом тиму.
Прилику да покажу сав свој потенцијал Финци су имали против слабашне екипе БиХ. Користили су пикенрол и пикенпоп ситуације, Вилсон је био нож за путер одбрану екипе Душка Ивановића, практично све што су хтели да раде урадили су и забележили велику победу од 29 поена разлике.
Две везане победе чак су Финцима дале улогу фаворита у дуелу са Пољском, који је требало да пружи одговор на то ко ће са које позиције у даљу фазу такмичења. Кладионице нису биле у праву, иако се Финска доста добро држала током првих 20 минута. Мањак енергије у одбрани омогућио је Пољацима да одиграју како год желе и пошаљу Финску на дуел са Србијом.
Од кога прети највећа опасност?
Иако се очекивало да главну реч у нападачкој фази води плејмејкер Петери Копонен, у први план је изашао крилни центар Ерик Марфи. Кошаркаш Бешикташа је најкориснији играч тима, просечно је на првих пет утакмица бележио 13,4 поена уз 7,6 скокова.
Са висином од 208 центиметра није му страно да шири игру и да се извлачи на шут за три поена, што је на својој кожи осетио Израел. Марфи је убацио три тројке из шест покушаја, али је евидентно да против тимова који имају чврстину под кошем не уме баш добро да се снађе.
У дуелу са француским центрима убацио је свега седам поена, док су га високи кошаркаши Пољске лимитирали на шест, уз лош проценат шута за два (3/8).
Дакле, против наше веома покретне центарске линије, али и Бјелицу и Ерцега на позицијама четворке, Марфи не би требало да се наигра кошарке, али може да створи одређене проблеме и на њега треба обратити посебну пажњу.
Копонен је већ неколико година главна карика тима, у најбољим је кошаркашким годинама (26), а искуство играња у озбиљним европским екипама му даје за право да диригује игром. Расположени Марфи му је омогућио да мање гледа ка кошу, али је и поред тога просечно бележио 11,6 поена.
Ипак, најважније за плејмејкера је управо то, прављење игре, а члан руског Химкија је у томе итекако успевао. На свакој од утакмица прве фазе имао је више од пет асистенција, највише против Пољске, осам.
Најпознатије име у екипи Финске љубитељима кошарке са ових простора је бек Сасу Салин, дугогодишњи члан љубљанске Олимпије и најопаснији шутер у тиму. Репутацију је изградио у Јадранској лиги, потом се преселио у Гран Канарију, а на овом такмичењу и није баш у некој сјајној форми. На прва три меча убацио је по три тројке, по једну Босни и Херцеговини и Пољској, али уз лоше проценте шута.
Као фактор изненађења у екипи Финске појавио се Џамар Вилсон, момак рођен у Њујорку коме је ово прво појављивање на великом такмичењу. Французи се нису добро припремили за њега, убацио им је 21 поен, али не како се очекивало, шутем са дистанце.
Нема навику да користи далекометну паљбу, шутнуо је укупно пет, а погодио три тројке и у игри се највише ослања на продоре до обруча. У том смислу не би требало да се наигра против чврсте колективне одбране Србије, чак и ако успе да пробије први бековски бедем.
Што не ради Вилсон, ради Шон Хаф, не либи се да се подигне на шут ван линије 6,75, али у томе није био претерано успешан, од 21 покушаја погодио је шест тројки, међутим како првенство одмиче све мање се одлучује на реализацију са дистанце и прилагођава своју игру чуварима.
Генерално, Финска се највише ослања на шут за три поена и пикенрол сарадњу Копонена са Марфијем. Тај концепт игре разбија Вилсон који користи сјајне физичке предиспозиције за директан напад на кош. Питање је како таква игра може да прође против чврсте одбране Србије, нарочито на високим позицијама.
Такође, постоји велика вероватноћа да селектор Александар Ђорђевић додели специјалан задатак Стефану Марковићу да мотри на Копонена. Његовим заустављањем пола посла би већ било завршено.
Селектор Детман цело такмичење игра практично са осам играча, питање је колико ће они имати енергије да издрже висок темпо на обе стране терена коју форсира селекција Србије.
Чак и да издрже прво полувреме, рачунајући чак и на повремену успаваност „Орлова“ у трећој деоници, Финцима ће бити потребно право мало чудо да би елиминисали једног од главних кандидата за златну медаљу.
