Мурињо - један од највећих фудбалских умова

НИЈЕ ВОДИО КЛУБ А ДА НИЈЕ ОСВОЈИО НАЦИОНАЛНО ПРВЕНСТВО,

А ДВА ПУТА ЈЕ ОСВАЈАО И ЛИГУ ШАМПИОНА

Жозе Мурињо

        Први део сезоне 2015-16, када је Премијер лига у питању, протекао је углавном у обрачуну свих и свакога са Жозеом Мурињом, преким и непоколебљивим човеком, који је на крају изгубио битку.

        Али, верујте, не и рат.

        У дану када је у моди шегачити се са учинком темпераментног тренера у свом другом покушају у Челсију, могли бисмо мало да загребемо по површини и запитамо се где је, историјски гледано, његово место у Премијер лиги, у конкуренцији сера Алекса Фергусона, Арсена Венгера и осталих великих фудбалских умова који су радили или раде у Енглеској.

        Знате ли где?

        На врху!

        Човек, који се са „Бриџа” повукао тихо, у ноћи, покушавајући да сакрије своје увелико наборано лице, повукао се као менаџер који је од оснивања Премијер лиге 1992. године, у два наврата у Челсију, освајао рекордан број бодова по утакмици, више од Фергусона, далеко више од Венгера и више од појединих људи који се помињу као његови могући наследници, попут Карла Анћелотија или Брендана Роџерса.

        Мурињо је у периоду од 2004. до 2007, па 2013. до 2015. године водио Челси 211 пута у Премијер лиги, током седам различитих сезона и освојио је укупно 464 бода, што је просек од 2,20 бодова по утакмици! Ништа мање успешан, „Специјални” није био током каријере. Када се „саберу и одузму” његови резултати из периода када је водио Порто, Интер и Реал Мадрид - долази се до закључка да просечно осваја 2,19 бодова, где год да ради.

        У било којој земљи, култури, по било којим правилима, условима, итд.

        Челси је до Мурињовог доласка на лето 2004. године једном био шампион Енглеске. Само с њим - три пута! Мурињо је био шампион Португалије, Енглеске, Италије, Шпаније и поново Енглеске, није водио клуб а да није освојио национално првенство, два пута освајао је Лигу шампиона и то са клубовима који тај успех нису остваривали деценијама уназад - Портом и Интером.

        Јако је важно напоменути и следеће: Мурињо је водио Челси само у пет пуних сезона, смењен је у првом делу сезоне 2007/08 и 2015/16. У пет пуних сезона три пута је био шампион, једном други и једном трећи!

        Ако би се за прве три позиције додељивале медаље, као на великим надметањима, закључили бисмо да је Мурињо завршио енглески маратон пет пута у каријери и, у конкуренцији 20 такмичара, сваки пут завршавао на постољу.

        Но, вратимо се Премијер лиги. Ко може да прати темпо од 2,20 бодова по мечу? Од актуелних менаџера само можда Мануел Пелегрини из Манчестер ситија.

        Наиме, иза Муриња, налази се пензионисани сер Алекс Фергусон, који је са Манчестер јунајтедом освојио 13 титула у 21 сезони од оснивања Премијер лиге, али који до Мурињовог доласка није имао правог такмаца на Острву (осим Венгера у једном кратком добу „непобедивих” Арсеналових фудбалера).

        Фергусон се повукао после 810 премијерлигашких утакмица у 21 сезони на „Олд трафорду” и освојених 1.752 бодова, што је просек од 2,16 по мечу. Пелегрини је тренутно трећи са 92 утакмице у три сезоне и 197 бодова, што чини просек од 2,14, а четврти је могући повратник у Премијер лигу, Анћелоти, који је за две сезоне у Челсију одиграо 76 премијерлигашких утакмица, освојио 157 бодова (и титулу), што је било довољно за просек од 2,07.

        Претпостављамо да чекате Венгера, али он није ни пети - пети је Роберто Манћини, који је водећи Манчестер сити на 133 утакмице током четири сезоне освојио 273 бода, за просек од 2,05.

        Тек шести је Венгер, који води Арсенал у 20. сезони и који, за сада, има иза себе 730 мечева и 1.451 бод, а то је било довољно за свега 1,99 бодова по мечу.

        Топ 10 чине још Рафаел Бенитез (Ливерпул, Челси), Клаудио Ранијери (Челси, Лестер), Луј ван Гал (Манчестер јунајтед) и Андре Виљаш-Боаш (Челси, Тотенхем), а основни предуслов приликом сачињавања ове престижне листе био је да један менаџер води клуб најмање 50 пута у лиги.

        Први испод Топ 10 друштва је Ђанлука Вијали (Челси), иза њега је Кени Далглиш (Ливерпул, Њукасл, Блекбурн), а тек онда, на 13. позицији, налази се први Енглез - Рој Еванс, који је водећи Луверпул на 183 утакмице током шест сезона освојио 311 бодова, односно 1,70 по мечу. На 14. и 15. позицији су још двојица бивших менаџера Ливерпула, Жерар Улије и Брендан Роџерс, који је у Премијер лиги радио и као менаџер Свонсија и који има просек од 1,66 бодова по мечу.

        За крај, мало ћемо се и нашалити са Мурињовим архи-непријатељем Венгером, који га је два пута дочекао и два пута испратио из Лондона, а да га је притом само једном победио. Једном.

        Ево и шале: Од када је Венгер последњи пут освојио титулу првака Енглеске са Арсеналом, Мурињо је дошао у Енглеску, био два пута првак са Челсијем, отишао, био два пута првак Италије и једном Европе са Интером, освојио Примеру са Реалом, вратио се у Енглеску и освојио још једну титулу првака са Челсијем.

        Чисто да не претерамо са несланим шалама на рачун једног од највећих фудбалских тренера свих времена - Жозеом Мурињом!

        Мондо
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари