Бупка: Мислим да ће Србија засијати у Рију

РЕЗУЛТАТИ ИВАНЕ ШПАНОВИЋ, ЕМИРА БЕКРИЋА, АСМИРА КОЛАШИНЦА, ТАТЈАНЕ ЈЕЛАЧЕ... НЕЋЕ БИТИ САМО ТРЕНУТНИ „БУМ”

Сергеј Бупка

ЛИЧНА КАРТА
Име и презиме: Сергеј Бупка
Рођен: 4. децембра 1963.
Успеси на отвореном: шест златних медаља на СП, злато на ОИ 1998. у Сеулу, 17 пута оборио светски рекорд, најбољи резултат 6,14
Успеси у дворани: четири светска, једно европско злато, 18 светских рекорда, најбољи резултат 6,15.
Каријера после повлачења: члан атлетске куће славних, председник Олимпијског комитета Украјине, потпредседник IAAF, члан извршног одбора МОК.
 
Разговарала Јулија ЈЕВРЕМОВИЋ
 

        У „Дружба” арени у Доњецку Сергеј Бупка поставио је два од својих 18 светских дворанских рекорда у скоку мотком. Онај последњи из 1993, две деценије ненадмашив (6,15), за центиметар је у фебруару прошле године срушио Француз Рено Лавилени. И то у истој дворани као отац ове дисциплине, на његове очи које су биле пуне радости.

        Неколико месеци касније, у сукобу између украјинске војске и бораца проруске Доњецке републике, изгорела је палата историје „краљице спортова”.

        - Ситуација у Украјини је и даље тешка и забрињавајућа. Као председник Олимпијског комитета Украјине радим све што је потребно да помогнем и подржим како професионалне спортисте, тако и младе атлете са Истока који су погођени ратним стањем. Проналазимо им смештај и тренинг кампове. Срећом, у већем делу земље живот је нормалан. Украјинска национална федерација и атлетска породица у потпуности подржавају моју кандидатуру за место председника IAAF и деле моју визију за будућност нашег спорта.

        Дворана у Доњецку је спаљена, да ли ће опет моћи да буде место чуда?

        - Срце ми је било сломљено када сам чуо вести о арени „Дружба” у мају прошле године. Срећом, колико ја знам, штета није ненадокнадива. Постоји могућност да се дворана реновира и да поново служи спорту ако у региону завлада мир. Сви спортисти, не само они са истока, већ и свих делова Украјине, надају се да ће насиље престати.

        Члан сте извршног одбора МОК који је донео одлуку о примању Косова као пуноправног члана?

        - Како је 108 од 193 државе чланице Уједињених нација признало Косово, извршни одбор МОК је одлучио да је Косово испунило услове да буде дефинисано као „земља”, поштујући правило 30.1 олимпијске повеље (израз „земља” означава независну државу признату од међународне заједнице). Косово има 30 националних федерација, од којих је 13 из олимпијских спортова. Највећи разлог за овакву одлуку извршног одбора МОК је био тај да се спортистима са Косова омогући прилика да се такмиче на Играма. Спорт је највећи амбасадор мира, не прави границе, већ мостове између људи. Олимпијски покрет ради све што је могуће да кроз спорт спаја људе и земље.

        Шта мислите о тенденцијама да се нека од 47 атлетских дисциплина избаци из олимпијског програма? Причало се да су угрожене кугла, ходање и троскок?

        - То не би требало да буде ни предмет расправе. Међународни олимпијски комитет је најјачи узајамно корисни партнер IAAF, који нам пружа велику подршку, тако ће бити и у будућности. Заједно ћемо наставити да радимо на правилима атлетских такмичења и побољшању формата такмичења. IAAF увек прати све трендове и захтеве носиоца ТВ права. Главни принцип нашег спорта, који представља језгро олимпијског покрета, би требало да остане исти.

        Видите ли српске атлетичаре међу освајачима медаља у Рију?

        - Цео талас младих асова који ваша репрезентација сваке године избацује је продукт сјајног рада српске федерације. Верујем да резултати Иване Шпановић, Емира Бекрића, Асмира Колашинца, Татјане Јелаче... неће бити само тренутни „бум”, већ да ће бити дуго на великој сцени. Најважније је да буду најбољи сада када долазе Олимпијске игре. Мислим да ће тамо засијати.

        Јесте ли били срећни када је Рено Лавилени оборио ваш рекорд у дворани и прескочио 6,16 метара?

        - Дан када је Рено оборио мој рекорд ћу увек памтити. Нарочито сам био срећан због тога што је то постигао на митингу у Доњецку, на истом где сам ја 1993. поставио рекорд. Тај митинг је посебан за мене, јер сам га основао и водио још од 1990. Реноов рекорд је укупно 12. постављен на такмичењу. Људи питају да ли сам био љубоморан и изервиран због тога што сам изгубио статус светског рекордера. Зашто бих био? Спорт није музеј, а ја нисам један његов експонат. Када сам био спортиста, трудио сам се да оборим рекорде и савладам сваку препреку. Али откако сам се повукао, никада нисам живео само од старе славе, уживајући у ономе што сам постигао.

        До којих висина може да лети „Ер Франс”?

        - Сигуран сам да има потенцијал за 6,20 и више. Али, он и његов тренер морају да одраде велики посао да би достигли нове висине. Мислим да ћемо следећи рекорд видети пре Рија.

СРЕЋАН ЗБОГ БЕОГРАДА

        Били сте један од почасних гостију наше федерације током промоције Дворанског ЕП у Београду током Шампионата у Прагу у марту? - Ваша нација је истински заљубљеник у спорт. Имао сам срећу да присуствујем чувеном Београдском маратону, који је пример промоције спортског духа. Како атлетичари, тако и аматери заједно представљају амбасадоре спорта. IAAF мора да подржи овакве догађаје. Срећан сам што ћу опет доћи у Београд за време дворанског ЕП. Верујем да ће бити једно од најбоље организованих шампионата.

ТЕШКО КАЖЊАВАЊЕ ДОПИНГА

        Кандидовали сте се за првог човека светске атлетике, као и Себастијан Коу?

        - Већ 12 година сам члан IAAF, од 2007. сам потпредседник. Мој задатак је да чујем глас сваког члана атлетске породице. Истрага око допинга је на првом месту. Да резултати истраживања IAAF буду транспарентни, како би се побољшала слика нашег спорта. Не смемо оклевати у тешком кажњавању оних који се усуде да варају.

        Вечерње новости
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари