Западни Балкан као Скандинавија
ПОВОДОМ ИЗЈАВЕ ПРЕМИЈЕРА СРБИЈЕ ДА БИ ТРЕБАЛО НАПРАВИТИ „БАЛКАНСКИ САВЕТ“
ЗЕМЉЕ Западног Балкана, посебно потписнице Дејтонског споразума - Србија, Хрватска, БиХ, али и Црна Гора, требало би, за почетак, да прихвате „нордијски модел“, по којем би сарађивале на интерпарламентарном нивоу, сматрају саговорници Данаса Александар Попов, Драго Хедл и Сенад Пећанин.
Према њиховом мишљењу, сасвим је логично да бивше југословенске републике имају добре односе, с обзиром на то да их много тога повезује. Како додају, потребно је пронаћи те заједничке области и разговоре о сарадњи што пре почети.
Подсетимо, премијер Србије Ивица Дачић изјавио је у среду увече да би државе на Балкану требало да покушају да направе балкански савет, додајући да то не би била нова Југославија.
Дачић је за ТВ мрежу Ал Џазира Балкан рекао да балканске земље не морају међусобно да се воле, али да треба да сарађују, јер им је то у заједничком интересу, наводећи да би требало да покушају да направе балкански савет „који има улогу да делује да заједно будемо јачи“.
Александар Попов, директор Центра за регионализам, истиче за Данас да би земље Западног Балкана требале да се угледају на нордијске, односно скандинавске државе и да по том моделу сарађују.
„Али, за то је потребно да се уједине око нечега, као што је на почетку то урадила Европска унија, чије су се тадашње чланице интегрисале око челика, указује Попов.
Према његовом мишљењу, земље потписнице Дејтонског споразума би могле да сарађују по скандинавском моделу, јер имају пуно тога заједничког, иако су ратови створили бројне проблеме међу њима. Наш саговорник указује да је Игманска иницијатива пример како би те државе требало да сарађују, али подсећа да је то идеја невладиног сектора.
„Због тога је потребно вршити консултације како би се дошло до оних области које су важне за све те државе, наводи Попов.
Слично мишљење има и Драго Хедл, новинар хрватског Јутарњег листа, који сматра да је Дачићева изјава „врло добра“ и да је „природна логика да земље Западног Балкана сарађују“. Како додаје, то би требало урадити на нордијски начин, само да се прилагоди новом времену и новој ситуацији.
„То је реална опција и разговори о њој би требало да отпочну“, каже Хедл за Данас.
Сенад Пећанин, уредник ТВ1 из Сарајева, каже за Данас да је свака иницијатива која има за циљ побољшање односа у региону добродошла.
„Међутим, не верујем да било каква иницијатива попут посљедње Дачићеве може бити алтернатива или оправдање за садашње нивое билатералних односа у региону. Ко брани лидерима у Србији, Хрватској или БиХ да напокон реше међусобна спорна питања која су таква већ дуже од двије деценије? Ако постоји стварна политичка воља, циљ се може остварити са или без „балканског савета“, скоро да је свеједно“, указује Пећанин.
Премијер Ивица Дачић изјавио је за Ал Џазиру да „балкански савет“ не би био нова Југославија.
„Сигурно да нам је Босна и Херцеговина ближа него Литванија, а Литванац када дође у Србију, има већа права него неко кад дође из Хрватске. Мислим да то није праведно“, рекао је Дачић. Он је рекао да без обзира на то да ли постоје историјске симпатије или антипатије међу државама Балкана, „ми смо народи и земље који морају да сарађују, нарочито владе“.
