Вучић: Европској унији смо добри ако се понашамо како би она желела

ГОВОРИО НА КОНФЕРЕНЦИЈИ У НОВОМ САДУ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ФОНДАЦИЈЕ КОНРАД АДЕНАУЕР

* „Ми Европу и данас прижељкујемо, очарани излогом и даље често пуним скупоценог бесмисла, а она нас, тобож, не види добро и некад нас се плаши као нечег непознатог. Ми на то реагујемо на два начина - показујемо као да смо је достојни, али се истовремено инатимо. Волимо да живимо европским стандардом, волимо да имамо излоге као у Европи. Али, ако нам се нешто не свиђа, макар то било и питање КиМ или владавине права, у исто време окрећемо леђа Европи“

* Указао да од укупне размене са светом, ЕУ учествује са 63,2 одсто, док је чак 67 одсто српског извоза везано за Унију. Уз то, да 80 одсто укупних директних страних инвестиција долази из ЕУ, највише из Немачке и Италије

* Током наредна три дана у Новом Саду ће се дискутовати на бројне теме, међу којима су "Ко се плаши Немачке? Историја једног европског проблема", "Колико сећања је потребно будућности?", "Региони и нације - основни предуслови европске заједнице", "Између Магреба и модерне: где се налази Београд?“

____________________________________________________________________

         ДОБРИ смо ако се понашамо како би Европа желела, констатовао је председник Србије Александар Вучић на конференцији на тему сарадње у Европи, и истакао да, "упркос таквом ставу према нама, желимо да уђемо у Европу и да корачамо својим европским путем".

         "Добри смо уколико се понашамо како би они желели, али, истовремено, први пут ако им, рецимо, кажемо да није Пандорина кутија то што ми не признајемо Косово, већ је отварање Пандорине кутије то што сте ви урадили 2008. или 2006. рушећи Југославију... онда ћете да наиђете на зид неразумевања, ћутање или прећутни прекор, у најбољем случају", рекао је Вучић на конференцији "Градимо мостове - причамо о Европи", у организацији Фондације Конрад Аденауер.

         Говорећи на тему "Србија у Европи", истакао је да Србија данас корача својим европским путем, некад спорије, некад брже, али да напретка има у томе да будемо успешна и уређена земља.

         "Још имамо времена да исправљамо грешке и нешто мање да их правимо", нагласио је Вучић.

„Винавер упозоравао да Дучић и Бојић у

нашој царској прошлости виде само бљесак“

         Како је рекао, никад се није боље живело у Европи него данас и све чињенице на то указују.

         "Ми Европу и данас прижељкујемо, очарани излогом и даље често пуним скупоценог бесмисла, а она нас, тобож, не види добро и некад нас се плаши као нечег непознатог. Ми на то реагујемо на два начина - показујемо као да смо је достојни, али се истовремено инатимо. Волимо да живимо европским стандардом, волимо да имамо излоге као у Европи. Али, ако нам се нешто не свиђа, макар то било и питање КиМ или владавине права, у исто време окрећемо леђа Европи и говоримо о њеном неправедном односу према свима нама", каже Вучић. 

         Председник Србије каже да се, када је добио позив да учествује у конференцији, сетио речи Станислава Винавера, који је, оптужујући велике српске песнике попут Јована Дучића и Милутина Бојића, говорио да они нашу царску и византијску прошлост узимају само као бљесак, без икакве анализе и још мање критике.

         "Јер, они су увек хтели да докажу да ми нешто вредимо већ и по томе што смо некада толико вредели. И што смо некада били тако моћни и блистави. Балкан као и Србија на Балкану су јако дуго покушавали, а и данас покушавају да Европи докажу да вреде и да јесу део ње. Та потреба за доказивањем неретко и данас прелази у инат и отпор, ако нисмо задовољни количином пажње, љубави и посвећености коју добијамо и треба да добијамо из Европе", навео је Вучић.

         Како је рекао Вучић, "ми и данас прижељкујемо Европу и грађани кажу да би најрадије живели у Европи".

„Отварање поглавља већини људи не значи ништа“

         Говорећи о економији, Вучић је истакао да је Србија свој пут добро утабанала и направила га пожељним, те поручио да ће Србија сваке године брже на напредује и додао да је осим Мађарске и неких мањих европских земаља имала најбољи раст.

         Подсетио је да је Србија успела да смањи јавни дуг са 70 на 50 одсто БДП-а, драматично да спусти незапосленост, али и истакао да смо и даље сиромашни и да грађани тешко живе.

         Вучић је рекао да је Србија отворила 16 поглавља у преговорима са ЕУ, а два привремено затворила, али и примиетио да ти бројеви већини људи не значе ништа, јер они мисле да се ништа није променило.

         А, променило се, каже, утолико што је Србија научила да се понаша озбиљније, буде дисциплинованија, одговорнија, и да разуме да није увек у праву, ма колико се њој чинило да јесте.

         Председник Србије је подвукао да од укупне размјене са свијетом, ЕУ учествује са 63,2 одсто, док је чак 67 одсто српског извоза везано за Унију.

         Уз то, 80 одсто укупних директних страних инвестиција долази из ЕУ, највише из Немачке и Италије.

         „Када бисмо напредовали у дијалогу са Приштином, све би нам оцене биле фантастичне, а када год би се застало у преговорима, чули бисмо безброј критика, по било којој теми", приметио је председник Србије.

„Потези приштинских лидера су израз слабости“

         Говорећи о Косову Вучић је рекао да је важно да људи знају да понашање приштинских лидера, изјаве да неће бити формирана ЗСО и други потези представљају израз слабости и показатељ колико су албански политички лидери у тешкој позицији.

         "Кад се понашате бахато, арогантно, кад шаљете 60 оклопних возила да тобож хапсите кријумчаре, а не чујете ништа о томе шта су ти људи радили и за шта су све криви, када на најбахатији начин одбацујете спровођење споразума који сте сами потписали, и када то саопштавате свету - онда показујете у колико сте тешкој позицији и колико сте слабији, него што се представљате", рекао је Вучић за РТС.

         Србија, каже Вучић, нема никакву потребу да показује нервозу - осим оне која је проузрокована управо оваквим понашањем Приштине, "које може да нас доведе у тешку ситуацију без нашег утицаја".

         Током наредна три дана у Новом Саду ће се дискутовати на бројне теме, међу којима су "Ко се плаши Немачке? Историја једног европског проблема", "Колико сећања је потребно будућности?", "Региони и нације - основни предуслови европске заједнице", "Између Магреба и модерне: где се налази Београд?"...

         Конференција траје до 6. јуна, а одржава се у Скупштини АП Војводине.

         (Танјуг)