Петрич: Чим буде формирана ЗСО, Београд и Приштина крећу ка моделу „две Немачке”

ПОЗНАТИ АУСТРИЈСКИ СРБОМРЗАЦ УВЕРЕН ДА НАРЕДНИХ МЕСЕЦИ „СЛЕДЕ ВЕЛИКИ КОРАЦИ”

• У инциденту са хапшењем Марка Ђурића постојао је велики потенцијал за ескалацију. Мени је драго да је све прошло тако брзо, јер је иначе могло да доведе у питање важан напредак који је постигнут на тајном састанку двојице председника [Вучића и Тачија] у Америци
• То видим као малу хаварију, док ипак цео караван иде у смеру једног темељног уговора, рецимо по угледу на две Немачке, и не може се више зауставити. Могуће је и двојно држављанство како би се успоставиле ближе везе - може се повући паралела са Дејтонским уговором где је омогућено двојно држављанство за Србе и Хрвате.
•  Очекујем да ће се сви вратити послу и наћи решење за асоцијацију српских општина. Верујем да је то кључни сегмент који недостаје. Тек након тога моћи ће да се преговара о некаквом чланству Косова у УН или о нечем сличном. Постоје модели за то, ако се остави по страни пуноправно чланство, ту мора да се види да ли се може наћи некакав међустепен. Али, тај корак унапред ће сигурно бити најтежи за Београд, јер се кроз УН даје нека врста признања Косова

          ДОБРО је да је инцидент на Косову прошао брзо јер би иначе били доведени у питање напреци остварени на тајном сусрету Вучића и Тачија, рекао је за Deutsche Welle дипломата Волфганг Петрич који сматра да следе велики кораци наредних месеци.

          DW: Представник Београда Марко Ђурић ухапшен је на Косову и убрзо ослобођен. Шта то значи?

          Волфганг Петрич: То је умирујуће, јер се ситуација развијала драматично и постојао је велики потенцијал за ескалацију. Мени је драго да је све прошло тако брзо, јер би иначе могао се доведе у питање важан напредак који је постигнут на тајном састанку двојице председника [Вучића и Тачија] у Америци. Да ли је то подбадање Приштине или шта већ, то већ не знам. Постоји џентлменски договор да српски политичари могу да посете северни део Косова. Ниједан од тих захтева до сада није био одбијен. Још увек не знам под којим се тачно околностима то одиграло, зашто га је хапсила специјална полиција. У сваком случају ми је драго да се то ипак завршило за веома кратко време.

          DW: Са Косова стижу извештаји да је Председник Тачи лансирао иницијативу за успостављање Заједнице српских општина. Ту је и вест да неколико српских министара желе да посете север Косова док траје унутрашњи дијалог у Србији, што ће се у Приштини доживети као провокација. Каква је Ваша процена?

          Петрич: Овде мора да се примети да је српски председник дао важан допринос унутрашњем дијалогу у Србији, да се Срби информишу о томе, наравно Срби у Србији, али и Срби који живе у другим државама попут Босне и Хрватске и да се многи укључе у дијалог. У крајњој линији, унутрашњи дијалог пружа одређену подршку за један веома, веома тежак пут. Рецимо кад су у питању мере као двојно држављанство како би се успоставиле ближе везе - може се повући паралела са Дејтонским уговором где је омогућено двојно држављанство за Србе и Хрвате. Потребно је склонити ногу са националистичке педале за гас, што примећујемо на обе стране. Али, ово видим као малу хаварију, док ипак цео караван иде у смеру једног темељног уговора, рецимо по угледу на две Немачке, и не може се више зауставити.

          DW: Поменули сте тајни састанак у Америци. Прошлог петка је био сусрет у Бриселу, и ту се стиче утисак да тон није нарочито помирљив.

          Петрич: То вероватно мора да се посматра и из другог угла – ако нисте претерано еуфорични, то је вероватно намењено за домаћу употребу. Али, по ономе што чујем из Брисела, постоји начелно слагање између Београда и Приштине да се поново уђе у преговоре. И то наравно пре свега значи да постоје планови да се успостави Заједница српских општина. Ту Приштина заиста не испуњава обавезе још од 2013. Верујем да је то важно. Ако се у томе успе, онда је превазиђена и једна психолошка баријера. Неповерење мора да се сузбије, али то може да се деси само постепено. То јесте проблем. Али видим да процес сада улази у кључну фазу. Због тога ми је и драго да је Ђурић ослобођен. То је наравно могло да изазове проблем. Истовремено је видљива и нервоза на обе стране.  ]

          DW: Прича се да ће Србија узвратити услугу толерисањем пријема Косова у Уједињене нације. О томе се није разговарало након састанка у Америци. Због чега?

          Петрич: То је циљ Приштине. И сигурно да ће се са тим одуговлачити још неко време, док Београд не буде у стању да то прихвати. То је сигурно најтежи корак, али верујем да је овде јако важна спремност да се пронађе решење. Ту мора да се помене и положај Русије. Без њене сагласности у Савету безбедности се ништа неће десити.

          DW: Шта очекујете да ће се десити сада, када је господин Ђурић у Србији?

          Петрич: Па, очекујем да ће се сви вратити послу и наћи решење за асоцијацију српских општина. Верујем да је то кључни сегмент који још увек недостаје. Тек након тога моћи ће да се преговара о некаквом чланству Косова у Уједињеним нацијама или о нечем сличном. Постоје модели за то, ако се остави по страни пуноправно чланство, ту мора да се види да ли се може наћи некакав међустепен. Али тај корак унапред ће сигурно бити најтежи за Београд, јер се кроз Уједињене нације даје нека врста признања Косова.

          DW: Унутрашњи дијалог о Косову у Србији се помиње недељама или већ месецима, али није покренуо велика таласања. Не види се много активности у српској јавности. Или Ви то видите другачије?

          Петрич: Ту сте потпуно у праву. У дијалог се наравно укључују посебно заинтересоване групе. Али видим исувише мало ангажовања из сектора цивилног друштва, дакле од либералних и отворених невладиних организација. Ту мора да се призна да је ово одлучујући корак. И то мора да буде општенародни напор, да се превазиђу партијске поделе и спорови у цивилном друштву, да се запне заједно са владом. То је веома важно, да различити играчи у Србији овде наступају уједињено.

          *Волфганг Петрич, 1947, аустријскије  политичар, социјалдемократа, био је специјални опуномоћеник ЕУ за Косово (1997-1999) и Високи представник међународне заједнице за БиХ (1999-2002).