Српска мора бити спремна за све што се може десити и са Трамповим и са украјинским чвором
БЕОГРАД, ПРЕС-ЦЕНТАР УНС: ДИСКУСИОНА ТРИБИНА „СРПСКА ПОСЛЕ ПОБЕДЕ ТРАМПА“
* Млађен ЦИЦОВИЋ: Могуће је да ће Трамп подржати већу самосталност Српске унутар БиХ. Али, судбина и напредак наше републике у највећој мјери зависи од нас самих, од наше унутрашње снаге, одлучности и јединства
* Дарко ТАНАСКОВИЋ: За Српску, али и Србију и целокупни српски национални корпус од суштинског је значаја да будемо спремни за наступање очигледног, за нас растерећујућег дисконтинуитета на врху америчке политике... да не бисмо пропустили оно што Америкаци зову momentum
* Ненад КЕЦМАНОВИЋ: У Стејт департменту би требало да се присјете Кисинџеровог упозорења из 2010-те: „Можемо у Босни и да побједимо, али тиме нећемо ништа ријешити“. Додик је Трампу упутио добродошлицу још прије избора, а овај се ваљда неће ослањати на Шмитове петљавине
* Александар ПАВИЋ: Није председник Републике Српске Милорад Додик тек тако славио победу Трампа, нити га је, као практично једини европски државник осим Орбана, јавно подржао пре избора... Шта год да се десило до 20. јануара, несумњиво је боље за Српску што је Трамп победио
* Миломир СТЕПИЋ: С обзиром на Трампов политички кредо, могућа је опција фајтерског, хитрог „пресецања глобалног чвора“ на начин Александра Македонског. Сходно томе, може се очекивати веће уважавање фактичког стања широм света, а то би на примеру Републике Српске значило трасирање пута ка њеном раздруживању од БиХ и упловљавање ентитетског брода у државну луку независности (самостално или са Србијом)
* Срђан ПЕРИШИЋ: Срби и Српска треба да имају другачију геополитичку стратегију. Фокусирање на Трампа треба да се замени фокусом у супротном правцу. То Српска већ ради, а то је Русија. Наравно, ту треба стратешко стрпљење
* Небојша МАЛИЋ: Постоји веома мали распон времена у којем Трамп може да редефинише политику Вашингтона коју су прије 30 и кусур година зацртали наши непријатељи. Ту прилику не смијемо да пропустимо, ни он ни ми. Али, није све на њему. Нешто је и до нас
_______________________________________________________
ТРИБИНА „Српска после победе Трампа“ одржана је у Прес-центру УНС у Београду. У организацији информативно-политичких портала „Све о Српској“ и Факти“, а уз подршку Представништва РС у Србији.
На трибини су говорили: Владислав Јовановић, Дарко Танасковић, Ненад Кецмановић, Александар Павић, Миломир Степић, Срђан Перишић и Небојша Малић.
Обративши се учесницима трибине, шеф Представништва Млађен Цицовић поред осталог је рекао:
- За очекивати је да ће Трампова администрација бити склонија прагматичним и економским односима са Републиком Српском, избегавајући дубље политичко мјешање у њене институције, осим у случају значајних кризних ситуација. Такав став Трампове администрације вјероватно би донио и промјену односа ЕУ према Српској.
- Једно је сигурно: Трамп у Босни и Херцеговни неће наставити Бајденову политику двоструких стандарда и стално и упорно окривљавање Срба за све што таква политика лоше и накарадно произведе, али је мало вјероватно да би подржао издвајање Републике Српске из БиХ. Чини ми се вјероватнијим да ће помагати економском напретку и установљењу стабилног статуса Републике Српске у оквиру БиХ. Могуће је да ће подржати и већу самосталност Републике Српске унутар БиХ. Дакле, судбина и напредак наше републике у највећој мјери зависи од нас самих, од наше унутрашње снаге, одлучности и јединства.
Дарко Танасковић је нагласио: „За Српску, али и Србију и целокупни српски национални корпус од суштинског је значаја да се, колико је то највише могуће, у тренутку наступања очигледног, за нас растерећујућег дисконтинуитета на врху америчке политике, концентрисано и рационално, сегментарно размотри његов потенцијални одраз на остваривање српских националних интереса. Том задатку треба организовано приступити без одлагања и уз пуно ангажовање свих институционалних и ванинституционалних капацитета, како се, с једне стране, не би пропустило оно што управо Америкаци зову momentum“.
„Побједа Трампа, нагласио је Ненад Кецмановић, изазвала је глобални шок. Позитиван у већем дијелу свијета, негативан на колективном Западу, који је рачунао на континуитет владавине демократа. Али, постоји и опасан интермецо између објаве резултата избора и инаугурације новог предсједника. Бајденова администрација заоштрава у Украјини до ивице нуклеарног сукоба са Русијом, али додаје гас до даске и на споредним, малим теренима као што је БиХ односно Српска. Јасан показатељ о томе представља суђење предсједнику Додику. Да је сам процес правосудни скандал сувишно је више било шта рећи, а политичка намјера је више него јасна, удаљити изабраног предсједника из политике.
- Народ и институције у Републици Српској имају спреман одговор, а у Стејт департменту, би требало да се присјете Кисинџеровог упозорења из 2010-те: „Можемо у Босни и да побједимо, али тиме нећемо ништа ријешити“. Додик је Трампу упутио добродошлицу још прије избора, а овај се ваљда неће ослањати на Шмитове петљавине.
- Није председник Републике Српске Милорад Додик тек тако славио победу Трампа, нити га је, као практично једини европски државник осим Орбана, јавно подржао пре избора – увјерен је Александар Павић.
- Додатни разлог за радост због победе Трампа је то што су против њега навијали управо највећи српски непријатељи. Снаге које су поражене на америчким изборима ће учинити све да ”затрују што више бунара” пре него што оду, што сведочи и одлука о давању дозволе Украјини да користи западне далекометне артиљеријско-ракетне системе против циљева у Руској Федерацији. Врло лако може да се деси да ће бити сличних покушаја дестабилизације светске сцене и на нашим просторима - од охрабривања Куртија да отвори жариште на КиМ, до пресуде против Милорада Додика у Суду БиХ и могуће забране бављења политиком или чак и хапшења. Шта год да се десило до 20. јануара, несумњиво је боље за Српску што је Трамп победио.
С обзиром на Трампов политички кредо, могућа је опција фајтерског, хитрог „пресецања глобалног чвора“ на начин Александра Македонског. Сходно томе, навео је Миломир Степић, може се очекивати веће уважавање фактичког стања широм света, а то би на примеру Републике Српске значило трасирање пута ка њеном раздруживању од БиХ и упловљавање ентитетског брода у државну луку независности (самостално или са Србијом).
У другом случају, ако би га тзв. дубинска држава приморала на мање-више исти курс и покушај спорог, неизвесног „распетљавања глобалног чвора“, Републику Српску би очекивало даље „обуздавање“ и покушаји „утеривања“ у унитаризовану БиХ. Дакле, од начина решавања „Трамповог чвора“ ће у великој мери зависити будућност Републике Српске, а она се мора спремати и за једну и за другу варијанту.
Већина Срба, указао је Срђан Перишић, сматра да геополитичка позиција Срба на Балкану искључиво зависи од геополитичке воље САД, као и да самосталност Српске треба тражити у евентуалном договору са Вашингтоном. Најновије је да се са Трампом, у његовом другом мандату, може очекивати тај споразум, имајући у виду да је Трамп водио борбу са највећим непријатељима Срба – америчком Демократском партијом која је сасвим део глобалистичке „дубоке државе“, и која је највише деловала против Срба на Балкану. Али, да ли је могућ договор са Трампом?
- Треба, упозорио је Перишић, одбацити сваку помисао или идеју да је са Западом, тј. САД и Европском унијом – без обзира на победу Трампа, могућ договор у вези и опстанка, камо ли самосталности Републике Српске. То је илузија, али на жалост илузија која провејава у медијима и политикама у Српској, а поготово у Србији. Општа карактеристика Запада јесте да он до сада није поштовао договоре. Зар то није свима разумљиво, после 35 година његовог деловања на Балкану?
- Срби и Српска треба да имају другачију геополитичку стратегију. Фокусирање на Трампа треба да се замени фокусом у супротном правцу. То Српска већ ради, а то је Русија. Наравно, ту треба стратешко стрпљење. Наиме, нову геополитичку позицију Срба и самосталност Српске треба изграђивати у потпуној сарадњи са Русијом (политичкој, културној, економској и безбедносној), и преко ње са форматом БРИКС. То ће Трамп и његова политика више да цене, него неки покушај „прилажења“ Трампу и покушај договора.
Дејтонски споразум је направљен, подсјетио је Небојша Малић, током стварања Америчке империје. Она је сада у фази пропасти. Доналд Трамп има шансу за меко приземљење.
- Постоји веома мали распон времена у којем може да редефинише политику Вашингтона коју су прије 30 и кусур година зацртали наши непријатељи. Ту прилику не смијемо да пропустимо, ни он ни ми. Али, није све на њему. Нешто је и до нас.
(Трибина је одржана 28. новембра 2024-те у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“ уз подршку Представништва РС у Србији)
