Шешељ упозорен да ће му Хаг поставити службеног браниоца ако не дође „на жалбу“

ОСТАВЉЕНА МУ И МОГУЋНОСТ ДА ОДЛУЧИВАЊЕ ПО ЖАЛБИ ТУЖИОЦА ПРАТИ ПРЕКО ВИДЕО-ЛИНКА

• Лидер радикала дао свој писани одговор на жалбу (којом се тражи да буде осуђен на 40 година), одбацивши све њене наводе. Упозорио је и да не намерава да долази у Хаг на изрицање правоснажне пресуде, након жалбене расправе

        ЖАЛБЕНО веће Хашког трибунала позвало је лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља да у року од 10 дана одлучи да ли ће лично присуствовати седници по жалби тужилаштва на пресуду којом је 31. марта 2015. ослобођен свих оптужби за ратне злочине у Хрватској и БиХ.

        У допису Жалбено веће је упозорило Шешеља, уколико остане при ставу да „никада више неће добровољно доћи у Хашки трибунал”, па ни на жалбену седницу, да ће му бити постављен бранилац по службеној дужности који ће заступати његове интересе.

        Веће је подсетило и да се Шешељ током поступка бранио сам, без адвоката, те да је његово присуство на седници већа обавезно, осим у случају да га заступа адвокат, преноси Танјуг.

        Жалбено веће трибунала је навело да Шешељ има право да ток седнице прати путем видео-конференцијске везе и учествује у њеном раду. На седници већа, која још није заказана, хашко тужилаштво ће образложити своју жалбу на пресуду.

        Тужилаштво је жалбом у писаном облику тражило да се пресуда преиначи у осуђујућу и да се Шешељу изрекне 40 година затвора.

        Лидер радикала дао је свој писани одговор на жалбу, одбацивши све њене наводе. Навео је и да не намерава да долази у Хаг на изрицање правоснажне пресуде, након жалбене расправе.

        После 12 година поступка, Шешељ је 2015. првостепено ослобођен свих оптужби да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и БиХ током ратних сукоба и протеривање Хрвата из Војводине. Ослобођен је по свих девет тачака оптужнице: прогон као злочин против човечности, убиство као кршење закона и обичаја рата, мучење као кршење закона и обичаја рата, окрутно поступање као кршење закона и обичаја рата, депортација као злочин против човечности, нехумана дела и присилно премештање као злочин против човечности, безобзирно разарање града као кршење закона и обичаја рата, уништавање или хотимично оштећивање верских и образовних као кршење закона и обичаја рата, пљачкање јавне и приватне имовине као кршење закона и обичаја рата.

        У притвору Хашког трибунала био је од 2003. године када је добровољно отишао у Хаг, па до новембра 2014. када је пуштен да се брани са слободе због нарушеног здравља. Шешељ није присуствовао ни изрицању првостепене, ослобађајуће пресуде 31. марта 2015. године.

        Танјуг