Протест србиста против места које је просвета добила у друштву ријалити програма

ОКУПИЛИ СЕ У САЛИ ХЕРОЈА БЕОГРАДСКОГ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА

* Друштво за српски језик и књижевност покренуло је иницијативу са седам захтева који воде ка једном циљу – да се заустави промоција негативних вредности и урушавање образовног система. За свега пет дана ту иницијативу и потписима је подржало око 105.000 људи

* Александар МАРКОВ, председник Форума београдских гимназија: Обећаним повећањем плата, чини се, крпе се рупе које зјапе у броду који незадрживо тоне а зове се српска просвета. Предлажем Друштву за српски језик и књижевност да направимо тим, да напишемо стратегију која ће бити боља од ове коју нам тренутно нуди режим и да с њом изађемо у јавност

___________________________________________________________

           ДРУШТВО за српски језик и књижевност Србије одржало је протест на Филолошком факултету. У Сали хероја.

           Не памти српска просвета да су србисти икада до сада еснафски протестовали, предводили и организовали масовно и јавно исказивање незадовољства, окупљајући притом и колеге учитеље, наставнике, професоре од основног до високог образовања чију огромну подршку имају.

           Друштво за српски језик и књижевност Србије покренуло је иницијативу са седам захтева који воде ка једном циљу – да се заустави промоција негативних вредности и урушавање образовног система.

           За свега пет дана ту иницијативу и потписима је подржало око 105.000 људи.

           Упутили су је Народној скупштини и просветном врху, уверени да је то довољно да надлежни реагују, али је реакција надлежних изостала. То није обесхрабрило србисте, кад су већ устали и подигли глас за то да се негују праве вредности, да се ђацима пружи подршка, наставницима подигне углед и статус, да у просвету долазе најбољи, а против вређања, говора мржње, пропагирања насиља и неморала, почев од оног које се свакодневно среће у јавном медијском простору.

           Да намеравају да истрају до испуњења захтева показали су у Сали хероја.

           У духу просвете и у њену славу, како је наглашено, скуп је почео песмом Доситеја Обрадовића „Востани Сербије” написаном 1804. године. Симболично, трајао је 45 минута, колико један и школски час.

           – Нико од нас није се припремао на овако нешто, али више немамо куд. У срушеном систему вредности наставник не може имати достојанство, па наш посао губи основни смисао. Ако млади не желе да се школују за наставничка занимања, каква је будућност наше просвете? Има већ десет година откако је моја колегиница Рајна Драгићевић, која је и данас с нама овде, написала говор студентима у којем је нагласила да је наш просветни систем урушен и да је урушен друштвени систем у свим областима. Говорила је о ниским платама, недовољном уважавању професорске професије, незаинтересованим ученицима, различитим притисцима и омаловажавању. Ситуација се од тог времена само погоршавала. То је и данас окосница наше иницијативе – говорила је проф. др Весна Ломпар, председник Друштва за српски језик и књижевност Србије.

           Нарочито је истакла пример, однедавно, с републичког такмичења из књижевности. Испричала је да је комисија грешком доделила 20 поена и прву награду једној ученици, која је знала да је направила једну грешку и тражила да се поново прегледа њен рад, да јој се одузме бод и додели друго место, уместо првог.

           – Били смо затечени поштењем те младе особе, што значи да смо сви почели дубоко да се миримо, да нас нормалне рекције изненађују. Циљ нам је да се боримо за вредности, за овакву децу, јер њима је данас потребна наша подршка. Такође, наш циљ је да покажемо да смо уједињени од најранијег нивоа образовања до универзитетског и да од наших захтева нећемо одустати – истакла је проф. Ломпар.

           Њен заменик у Друштву за српски језик проф. др Славко Петаковић, наглашавајући да „не јењава горчина која се јавила првих дана маја”, када су се догодила два масовна убиства, а прво у основној школи где је дете стрељало децу, оценио је да смо „тада сви пали на свим испитима, јер смо били паду склони, као што песник каже”.

           – Склоност паду зачета је у деценијама када је дозревала пропаст, од тренутка када је просветни радник свом детету, када га је питало шта да студира и где да се запосли, рекао: „Само не у просвети!” Знате да просвета није само професија него начин живота. Тај вапај значи „Само не тај начин живота да живиш!” и то је дубока трагедија нашег друштва. Ако се настави овако, полугодишта ће бити сезоне, часови епизоде, наставници и ученици актери које ћемо укључивати или искључивати – по вољи – закључио је Петаковић.

           Сала хероја није била пуна на овом скупу, али бројем окупљених професора организатори и говорници нису били разочарани.

           – Забрињава једино то што овде није више студената. Они су ти који треба сутра да уђу у учионице и да раде, а очито нису за то заинтересовани. Нас гимназијске наставнике муче лоша реформа, бројни проблеми у организацији наставе, застарео систем оцењивања, увођење државне матуре које постаје трагикомично. Обећаним повећањем плата, чини се, крпе се рупе које зјапе у броду који незадрживо тоне а зове се српска просвета. Предлажем Друштву за српски језик и књижевност да направимо тим, да напишемо стратегију која ће бити боља од ове коју нам тренутно нуди режим и да с њом изађемо у јавност, не да будемо цензори већ да мењамо друштво које живи од ријалити програма – указао је Александар Марков, председник Форума београдских гимназија.

           (Извор: „Политика“)