Осумњичени за убиство Ћурувије организује сафарије по Танзанији
СЛУЧАЈ ЋУРУВИЈА: УХАПШЕНИ РАТКО РОМИЋ И МИЛАН РАДОЊИЋ,
ЗА ОПТУЖЕНИМ ЗА УБИСТВО - МЕЂУНАРОДНА ПОТЕРНИЦА
Мирослав Курак
- Мирослав Курак више пута довођен у везу са убиством новинара Ћурувије. На интернет презентацији фирме „Стазе дивље Танзаније”, (Wildtanzaniatrails) са седиштем у Дар ес Саламу, истакнуто је да је Курак, организатор лова, српског порекла, да има војно искуство и да течно говори енглески, руски и свахили
- Почетком деведесетих година био је полицајац, припадник јавне безбедности. Касније прелази у РДБ, али је знатно пре Ромића напустио тајну службу. Потом се једно време бавио угоститељством, наводно је у месецима по завршетку бомбардовања 1999. године био сувласник ноћног клуба „Сансет” у хотелу „Метропол” у Београду
БИВШИ оперативац Државне безбедности (ДБ) Ратко Ромић, као и бивши начелник београдског центра ДБ-а Милан Радоњи - који су оптужени за учешће у убиству Славка Ћурувије - ухапшени су у Београду.
Они су приведени на саслушање и у току је претрес њихових станова.
Ромић је јуче изјавио је да очекује да буде ухапшен, али је том приликом тврдио да није учествовао у том злочину и да ће то доказати на суду.
Према оптужници, Ромић се терети да је помагао у извршењу убиства, док се Радоњић терети за организацију злочина.
На оптужници за убиство Ћурувије налазе се још и Радомир Марковић (68), тадашњи шеф ресора Државне безбедности, који се терети да је директно наредио ликвидацију, као и Мирослав Курак Мики (43), некадашњи припадник посебне службе обезбеђења у ДБ, за кога се сумња да је директни извршилац злочина.
Курак живи у Танзанији и бави се огранизацијом лова на дивље звери.
Он је више пута довођен у везу са убиством новинара Ћурувије. На интернет презентацији фирме „Стазе дивље Танзаније”, (Wилдтанзаниатраилс) са седиштем у Дар ес Саламу, истакнуто је да је Курак, организатор лова, српског порекла, да има војно искуство и да течно говори енглески, руски и свахили.
Пре неколико година, адвокат Стеван Протић, правни заступник Мирослава Курака, потврдио је да његов клијент заиста живи у Танзанији, али да редовно долази и у Србију.
- Мирослав Курак заиста се бави организовањем лова у Африци. Против њега није подигнута оптужница, тако да нико не може да каже да се он крије или да је побегао из Србије - рекао је тада Протић.
Име Микија Курака као наводног извршиоца Ћурувијиног убиства први је јавно поменуо лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ. За време истраге о Ћурувијином убиству, поједини сведоци су тврдили да су у близини места где је Ћурувија убијен 11. априла 1999. године, непосредно пре самог злочина,видели оперативце Државне безбедности Мирослава Курака и Ратка Ромића.
Накнадним проверама утврђено је,на основу анализе базних станица мобилне телефоније,да су Ромић и Курак у време убиства заиста били у близини места где је ликвидиран Ћурувија. Медији су Ромића спомињали као човека који је службено задужио белог „голфа”, возило које је виђено недалеко од места злочина.
Мирослав Курак је почетком деведесетих година био полицајац, припадник јавне безбедности. Касније прелази у РДБ, али је знатно пре Ромића напустио тајну службу. Потом се једно време бавио угоститељством, наводно је у месецима по завршетку бомбардовања 1999. године био сувласник ноћног клуба „Сансет” у хотелу „Метропол” у Београду.
Овај клуб је важио за место у који се посећивали бизнисмени, али и чланови дипломатског кора у Београду. Он је доспео уз жижу јавности након великог пожара који се десио на последњем спрату овог хотела, који су користили запослени у поменутом клубу. Према званичној верзији, до пожара је дошло због неисправних инсталација.
Занимљиво је да је полиција неколико дана пре пожара на последњем спрату „Метропола” пронашла велику количину оружја, а против четири особе које су користиле те просторије поднета је кривична пријава због неовлашћеног држања и ношења оружја.
Током сведочења у Специјалном суду, сведок сарадник Дејан Миленковић Багзи својевремено је изнео и податак да су Милорад Улемек Легија и Душан Спасојевић планирали да убију Курака и Ромића, а да су на њиховом праћењу радила браћа Милош и Александар Симовић. Према Миленковићевим речима, Курак и Ромић су приметили „пратњу” и потом успоставили контакт са Улемеком и Спасојевићем. Миленковић је навео да не зна шта је био мотив да се они убију и зашто су после разговора с њима Улемек и Спасојевић одустали од убиства.
Власник „Дневног телеграфа” и недељника „Европљанин” Славко Ћурувија убијен је 11. априла 1999. године, на Васкрс, у улазу зграде у којој је живео у Светогорској улици у Београду. Убица је у њега испалио 17 метака.
