ПОПОВИЋ: Немојмо да поновимо грешку коју су уласком у ЕУ направиле Румунија и Бугарска

СРБИЈА НЕМА НИ ЕКОНОМСКИ ИНТЕРЕС ДА УЂЕ У ЕУ

КОЈА ОД 2008. ВИШЕ НИЈЕ НИ ЕКОНОМСКИ РАЈ

Др Ненад Поповић

• Предузетници и мали привредници су кичма европске привреде. Они то треба да буду и у Србији. Наш циљ је да створимо такав економски амбијент да сваки човек може са уштеђевином од неколико хиљада евра да отвори породични посао или занатску радњу и да запосли некога од чланова своје породице или комшију.
• Српски народ на Косову ће опстати само ако има посао. Држава Србија мора да буде још присутнија на КиМ и да стави све своје институционалне капацитете у функцију привредног развоја српске заједнице на КиМ. Ја сам заговорник оног економског модела који је примењиван у Израелу и у јужним деловима појединих европских земаља
• Већ 14 година се не бавим оперативно пословањем својих компанија, већ учествујем искључиво у креирању њихове пословне политике на макро плану. То ми и омогућава да се максимално посветим политичком деловању. Када сте професионално и материјално остварени, онда политику не видите као средство да остварите профит, већ као прилику да урадите нешто корисно за своју земљу, и да оставите нешто иза себе

        ЕКОНОМИЈА је кључна за грађане Србије. Не можемо успешно да бранимо наше националне и државне интересе са најнижом платом у региону. Наш главни циљ је да грађанима обезбедимо нова радна места, а шанса за то лежи у развоју пољопривреде, инфраструктуре, већој подршци предузетницима и малим привредницима, рекао је за Курир магазин Ненад Поповић, председник Српске народне партије.

        Како се могу обезбедити нова радна места и веће плате, како је обећао посланик СНП у Скупштини Србије Милан Петрић?

        Предузетници и мали привредници су кичма европске привреде. Они то треба да буду и у Србији. Три најважније ствари морају да им се обезбеде: почетни капитал, дугорочни кредити на 10 година, са грејс периодом од 3 до 4 године, и повољне камате од 2 до 4 одсто годишње. Такве субвенционисане кредите мора да обезбеди држава кроз Фонд за развој. Наш циљ је да створимо такав економски амбијент да сваки човек може са уштеђевином од неколико хиљада евра да отвори породични посао или занатску радњу и да запосли некога од чланова своје породице или комшију.

        Која је кључна разлика између СНП и других партија у Србији?

        Српска народна партија је партија десног центра. Ми водимо умерену националну политику са снажном економском компонентом. СНП је једина партија на нашој политичкој сцени која истовремено заговара што чвршће односе са Руском Федерацијом, али никако не искључује добре односе са земљама ЕУ и САД. Напротив, ако се ти односи заснивају на начелима равноправности и међусобног уважавања, а не условљавања, СНП ће увек подржавати такву врсту сарадње. То одсуство политичког екстремизма у политици СНП привлачи не само евроскептике, већ и грађане Србије који желе заштиту националних интереса, што бржи економски опоравак, миран и спокојан породични живот.

        Када сте последњи пут били на Косову и Метохији? Некада сте били на челу Економског тима за КиМ. Какво је тамо тренутно стање и, по вашем мишљењу, има ли будућности за живот српског живља у овој покрајини?

        Српски народ на Косову ће опстати само ако има посао. Држава Србија мора да буде још присутнија на КиМ и да стави све своје институционалне капацитете у функцију привредног развоја српске заједнице на КиМ. Ја сам заговорник оног економског модела који је примењиван у Израелу и у јужним деловима појединих европских земаља, према којем нашим грађанима на КиМ треба омогућити већа лична примања због тешких услова у којима живе и раде, као и да би се подстакао њихов опстанак на тој територији. Држава треба да омогући субвенционисане кредите за започињање посла на КиМ.

        Власник сте успешне компаније АБС Електро. Шта је уопште пресудило да се бавите политиком?

        Већ 14 година се не бавим оперативно пословањем својих компанија, већ учествујем искључиво у креирању њихове пословне политике на макро плану. То ми и омогућава да се максимално посветим политичком деловању. Када сте професионално и материјално остварени, онда политику не видите као средство да остварите профит, већ као прилику да урадите нешто корисно за своју земљу, и да оставите нешто иза себе. Тако је настала Српска народна партија. То је природна потреба за самореализацијом и покушај да својим знањем и искуством помогнете држави и друштву да буду бољи и успешнији.

        Из ЕУ долазе најаве да ће се од Србије тражити да уведе санкције Русији. Како ћемо се изборити са тим притиском? Да ли влада може и треба то да избегне?

        Свакодневно послујем са највећим аустријским, француским, немачким компанијама. До сада нисам чуо ниједног привредника из тих земаља да подржава санкције према Русији. Сви мисле да су санкције погрешне. То је и мој став. Србија има јединствене олакшице за извоз у Русију и било би противно свакој економској логици да се одрекнемо тих олакшица. Наша земља има бесцарински споразум са Русијом, и оно што је у овом тренутку веома атрактивно за инвеститоре из ЕУ - ми нисмо увели санкције Русији. То је данас наша највећа конкурентска предност коју нема ниједна друга земља у окружењу. Управо због тога је највећи европски произвођач свињског меса, компанија Тенис из Немачке, одлучила да започне инвестиције у Србији.

        Разлози за и против ЕУ?

        Ја сам евроскептик. Сматрам да Србија у овом тренутку нема економски интерес да постане чланица ЕУ. Сигурно је да ЕУ има одличне законе, институције, економију, уређен систем, али наша земља, оваква каква је у овом тренутку, једноставно није спремна да постане чланица ЕУ. Ми морамо прво да ојачамо сопствену привреду и да изградимо наше институције како бисмо могли да будемо равноправни партнер ЕУ. То би било као да један аматерски фудбалски клуб игра утакмицу са Реал Мадридом. Он не може да се носи са тако јаким противником. Србија прво мора да ојача, јер само јака Србија може да буде користан партнер ЕУ.

        Али смисао европских интеграција, и усклађивање закона и стандарда са ЕУ, управо лежи у томе да омогући да једна земља ојача довољно да уђе у ЕУ?

        Пример Бугарске и Румуније је показао како пролазе земље које уђу у ЕУ, а нису дорасле чланству у Европској унији. Ове две земље данас се сматрају за највеће „извознике“ криминала, корупције и сиромаштва у ЕУ и представљају тег на ногама свих осталих чланица. После економске кризе 2009. године срушен је сан о ЕУ као „економском рају“, као што је некада срушен Берлински зид. Постоје они који то још увек нису схватили, али има и оних држава које јесу и које у складу са тим воде своју државну политику. Једна од њих је Исланд, који је вођен сопственим економским интересима одустао од чланства у ЕУ, али је задржао позицију да са ЕУ жели да има најбољу економску сарадњу у обостраном интересу. То исто треба да учини и Србија.

        (Курир магазина)