ПОПОВИЋ: Бесцаринска трговина са Русијом највећи је мамац Србије за стране инвеститоре

ЈУЖНИ ТОК МОЖЕ ДОНЕТИ ДВЕ МИЛИЈАРДЕ ЕВРА ИНВЕСТИЦИЈА И ПОСАО ДЕСЕТИНАМА ХИЉАДА НАШИХ ЉУДИ

• НИС је у 2013. години у буџет Србије уплатио 120,6 милијарди динара пореза и акциза. Ова средства чинила су око 14 одсто прихода буџета, што је двоструко већи проценат него 2008, пре него што је Гаспромњефт преузео већински удео у НИС – рекао је Новом магазину угледни привредник и политичар Ненад Поповић
• Захваљујући споразуму о слободној трговини, наш извоз у Русију порастао је прошле године 28 одсто. У овом тренутку Србија има велику извозну шансу у области пољопривреде, будући да је Русија 30. јануара ове године увела забрану на увоз свињског меса из свих земаља Европске уније због сумње на појаву афричке свињске куге у месу из Литваније и Пољске. Због ове мере, индустрија меса у ЕУ губи четири милиона евра дневно
• Тај споразум је био пресудан фактор да норвешки Грундфос отвори производњу у Инђији, немачки Фалке у Лесковцу и Врању, француски Таркет у Бачкој Паланци, италијански Рил-нитинг у Гајдобри, Голден Лејди у Лозници... Данас ове компаније директно и индиректно запошљавају хиљаде људи у Србији, а њихови производи се налазе на листи првих десет производа које највише извозимо у Русију

         ЕКОНОМСКА сарадња Србије и Русије има велики потенцијал за раст и у том смислу свака посета српских званичника Москви била је прилика да се та сарадња оснажи и унапреди, каже за Нови магазин угледни привредник и политичар Ненад Поповић, оцењујући значај посете српског премијера Александра Вучића Москви и разговора са руским премијером Димитријем Медведевим и председником Владимиром Путином.

• Посета има две димензије – политичку и економску, а оне су тесно испреплетане односима које имају и Београд и Москва са Западом, посебно после украјинске кризе. Какав исход очекујете у наредним месецима на релацији Србија–Русија?

         Руска економија је данас дубоко интегрисана са економијом Европске уније. Прошле године Русија и Немачка су оствариле робну размену у вредности од близу 80 милијарди евра, док је трговинска сарадња Русије и целокупне ЕУ у 2013. износила око 330 милијарди евра.

         Пре неколико недеља смо видели да је руска државна банка Сбербанк омогућила кредит хрватском Агрокору од 600 милиона евра за куповину Меркатора, као и то да руски Гаспром тренутно преговара о уласку у власништво аустријског ОМВ. Уз то, немојте се зачудити ако у наредних неколико месеци будемо сведоци једне велике стратешке руске аквизиције у Хрватској. Ове вести са глобалне економске сцене говоре о снази руске економије и њеној све широј експанзији ван граница Русије.

• Могућа енергетска криза узрокована односима Кијева и Москве може се одразити и на Србију. Очекујете ли чвршће енергетске аранжмане Београда и Москве који би се, сем на гас и нафту, могли односити и на електричну енергију?

         Инвестиције Гаспрома у Нафтну индустрију Србије добар су пример како руски капитал може да донесе корист економији једне државе и њеној привреди. НИС је у 2013. години у буџет Србије уплатио 120,6 милијарди динара пореза и акциза. Ова средства чинила су око 14 одсто прихода буџета, што је двоструко већи проценат него 2008, пре него што је Гаспромњефт преузео већински удео у НИС.

         Такође, Гаспромњефт је од 2009. до краја 2013. инвестирао две милијарде евра у НИС, а од 2014. до 2017. године биће инвестирано још 1,5 милијарди евра. Оваква експанзија НИС-а представља снажан развојни импулс не само за државу и локалне самоуправе, где су поменуте инвестиције реализоване, већ и за целокупну домаћу привреду,будући да стотине малих и средњих предузећа раде као добављачи за НИС.

         Зато је веома важно да се наша сарадња на пољу енергетике настави изградњом гасовода Јужни ток на територији Србије који нашој држави може да донесе две милијарде евра директних инвестиција, као и посао за десетине хиљада људи и то у најважнијем тренутку када се Србија, као и многе друге земље, сусреће са недостатком подстицајних средстава за покретање привредне активности.

• Ви сте један од привредника који има веома развијен посао у Руској Федерацији. Које су то области у којима се сарадња може проширити? Пољопривреда, прехрамбена индустрија, трговина...

         Ако погледате у прошлост, златно доба српске економије било је раздобље од почетка 70-их до почетка 90-их година када смо извозно највише били оријентисани ка тржишту Русије. У овом тренутку најважније је да искористимо блиске политичке односе Београда и Москве, као и међудржавне споразуме произашле из тих односа, како бисмо у што већој мери продубили економску сарадњу две земље.

         Области са највећим потенцијалом за сарадњу – како у погледу извоза, тако и у погледу привлачења инвестиција – свакако су пољопривреда, прехрамбена индустрија, машиноградња, енергетика, саобраћајна, текстилна и дрвна индустрија. Такође, наша наменска индустрија сигурно има шта да понуди руским партнерима, док се потенцијал истраживања и развоја, као и могућност заједничког изласка на трећа тржишта, са Русијом као партнером у овој области вишеструко увећава.

         Када је у питању трговинска сарадња наше две земље, треба напоменути да Србија од свих земаља у Европи има највеће олакшице за извоз у Русију. Наиме, наша земља има Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом који нам омогућава да више од 95 одсто домаћих производа извозимо у Русију без царина. Захваљујући овом споразуму, наш извоз у Русију порастао је прошле године 28 одсто. У овом тренутку Србија има велику извозну шансу у области пољопривреде, будући да је Русија 30. јануара ове године увела забрану на увоз свињског меса из свих земаља Европске уније због сумње на појаву афричке свињске куге у месу из Литваније и Пољске. Због ове мере, индустрија меса у ЕУ губи четири милиона евра дневно.

         Колико је велико и значајно тржиште Русије говори податак да је вредност извезеног свињског меса из ЕУ у Русију прошле године износила 1,4 милијарде евра. Овим се отворио велики простор за српску индустрију меса која данас једина у Европи може да извози свињско месо у Русију.

         Треба додати и то да је од априла ове године Русија забранила увоз свих врста меса из Аустралије која је протеклих година била један од највећих увозника меса у Русију. Да бисмо на прави начин искористили ову шансу потребна су нам што већа и што хитнија улагања у домаће сточарство. Такође, ово је јединствена прилика за привлачење инвестиција у овој области како из ЕУ, тако и из САД и Аустралије.

• Шта се може сматрати посебним условима, када је реч о привредној сарадњи са Русијом?

         Бесцарински споразум са Русијом представља нашу највећу конкурентску предност за привлачење страних инвестиција, будући да страни инвеститори имају интерес да дођу у Србију како би преко наше земље могли да пласирају своје производе на велико руско тржиште без царина.

         Овај споразум је био пресудан фактор да норвешки Грундфос отвори производњу у Инђији, немачки Фалке у Лесковцу и Врању, француски Таркет у Бачкој Паланци, италијански Рил-нитинг у Гајдобри, Голден Лејди у Лозници... Данас ове компаније директно и индиректно запошљавају хиљаде људи у Србији, а њихови производи се налазе на листи првих десет производа које највише извозимо у Русију.