По „Велику Албанију“ свратите у конзулат Тиране и Приштине

СПОРАЗУМ АЛБАНИЈЕ И КОСОВА О СПАЈАЊУ

КОНЗУЛАРНИХ УСЛУГА РАСПЛАМСАВА СТАРA ПОДОЗРЕЊА

Сали Бериша

• „Албанци би требало да се осећају исто у Тирани и у Приштини“, рекао је Бериша, позивајући такође на сличне договоре на пољу царина и пореза, као и у образовању, социјалном, културном и еколошком сектору „и свему другом“

• Министарства иностраних послова Македоније (која је са Словенијом потписала споразум о заједничком конзуларном представљању) и Црне Горе изјавила су SETimes-у да поштују право сваке земље на вођење сопствених спољних и унутрашњих послова

• Македонски експерт за дипломатију Лазар Лазаров: „У првој фази имате имате зближавање, заједничку царину и економију, али је друга фаза у овом процесу обично уједињење. Биће тешко Косову да одржи своју државност у тим околностима. И Албанија и Косово, чини се, раде на пројекту „Велике Албаније”

• Јан Банкрофт, један од оснивача ТрансКонфликта, организације са седиштем у Београду: У Ахтисаријевом плану се јасно наводи да Косово не може да тежи уједињењу са другом државом, па би зато Беришина намера требало да се третира са великом дозом забринутости

• Инсистирајући да је Косово и даље протекторат УН, портпарол српске владе Миливоје Михајловић изјавио је за SETimes да Београд не може да подржи било какву иницијативу која није у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН

        Пише: Светла Димитрова за Southeast European Times из Софије

        СПОРАЗУМ о спајању албанских и косовских конзуларних служби у иностранству изазвао је забринутости у неким деловима Балкана да је тај договор корак ка остваривању „Велике Албаније“.

        Споразум је 20. октобра одобрила влада албанског премијера Салија Берише. Њиме ће се конзуларни трошкови две земље смањити на пола, саопштила је влада.

        „Албанци би требало да се осећају исто у Тирани и у Приштини“, рекао је Бериша, позивајући такође на сличне договоре на пољу царина и пореза, као и у образовању, социјалном, културном и еколошком сектору „и свему другом“.

        „Морамо да ојачамо сарадњу у истом правном оквиру и пракси, како би смањили бирократске баријере између грађана Албаније и Косова“, рекао је он.

        Косовски аналитичар Себ Битићи, директор приштинског Института за балканску политику, поновио је аргументе Тиране.

        „Косово и Албанија су мале земље без довољно ресурса да имају конзулате свуда“, рекао је он за SETimes. „Овај договор им омогућава да пружају боље услуге својим грађанима. Слични договори су уобичајени и међу пуно богатијим земљама, које ипак осећају потребу да смање трошкове“.

        Министарства иностраних послова Македоније - која је са Словенијом потписала споразум о заједничком конзуларном представљању - и Црне Горе изјавила су SETimes-у да поштују право сваке земље на вођење сопствених спољних и унутрашњих послова.

        „Поздрављамо сваку иницијативу усмерену на побољшање регионалне сарадње“, саопштило је македонско Министарство спољних послова, али је додало да „не би коментарисало изјаве и односе између Косова и Албаније“.

        „Не видим зашто би то узнемирило Црну Гору“, рекао је за SETimes заменик министра иностраних послова Иван Милић.

        Македонски експерт за дипломатију Лазар Лазаров упозорио је да је ова врста споразума сложенија него што се чини.

        „У првој фази имате имате зближавање, заједничку царину и економију, али је друга фаза у овом процесу обично уједињење“, рекао је Лазаров за SETimes. „Биће тешко Косову да одржи своју државност у тим околностима. И Албанија и Косово, чини се, раде на пројекту „Велике Албаније”, који се први пут помиње 1878. године“.

        Лазаров је мислио на план који је промовисала албанска политичка организација Призренска лига, чији је циљ био уједињење Албанаца расутих по Косову, Србији, Црној Гори, Македонији и Грчкој у 19. веку.

        Косово је обећало у својој декларацији о независности из 2008. године потпуно поштовање територијалног интегритета својих суседа и граница поменутих у плану Мартија Ахтисарија за решење питања статуса Косова, који су одобриле УН.

        Јан Банкрофт, један од оснивача ТрансКонфликта, организације са седиштем у Београду, тврди да се у Ахтисаријевом плану јасно наводи да Косово не може да тежи уједињењу са другом државом, па би зато Беришина намера требало да се третира са великом дозом забринутости.

        „Ако влада у Приштини не одржи овај важан елемент Ахтисаријевог плана, онда је тешко очекивати да ће одржати друге изложене заштитне мере, што ће произвести додатно неповерење код косовских Срба и других неалбанских заједница. Стога, посебно ЕУ треба да буде експлицитнија у критиковању таквих корака“, рекао је Банкрофт за SETimes.

        Он је додао да споразум доприноси постојећим забринутостима широм региона о наметању албанског етничко-националног идентитета. „То је, делимично, мотивисало бојкот пописа на југу Србије, прекид македонског пописа и тензије са Албанијом око броја етничких мањина, које би могле да изазову додатно неповерење у суседним земљама, као што су Црна Гора и Грчка“.

        Инсистирајући да је Косово и даље протекторат УН, портпарол српске владе Миливоје Михајловић изјавио је за SETimes да Београд не може да подржи било какву иницијативу која није у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.

        Према Битићију, конзуларни споразум би могао да потпири „параноју око »Велике Албаније«“, а посебно међу „маргиналним политичарима у земљама у околини Албаније и Косова“.

        „Када су у питању други споразуми, можемо да очекујемо већу интеграцију као резултат пораста трговинске и економске сарадње“, рекао је он, додајући да ће пут ка јачој сарадњи између Косова и Албаније вероватно бити нераван.

        „Истовремено, због недовољног напретка на пољу интеграције у ЕУ, повећаће се политички и социјални притисак за остваривање веће интеграције између две земље, као и са другима, попут Макеодније и Црне Горе“, рекао је Битићи.

        Овом тексту допринели су Биљана Лајмановска из Скопља, Недјељко Рудовић из Подгорице, Игор Јовановић из Београда и Мухамет Брајшори из Приштине.

НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ:

        Southeast European Times (SETimes.com.) себе представља као централни извор вести и информација о југоисточној Европи на десет језика: албанском, босанском, бугарском, хрватском, енглеском, грчком, македонском, румунском, српском и турском.

        Тврди да је његов циљ да понуди тачне и уравнотежене информације о дешавањима у Југоисточној Европи, са погледом у будућност.

      Не крије да му је спонзор Америчка команда у Европи, здружена војна команда одговорна за операције Сједињених Држава у 52 земље.