Скупо исправљање стратешких грешака Ђукановића и осталих

НАЦРТ НОВОГ СТРАТЕГИЈСКОГ ПРЕГЛЕДА ОДБРАНЕ ВРАЋА ВОЈСЦИ ЦРНЕ ГОРЕ ВОДЕЋУ УЛОГУ У ЗАШТИТИ НА МОРУ

• Црногорска морнарица је, након продаје тиватског Арсенала, остала без главне базе и техничке подршке, недавно је продата и касарна Кумбор, а слична судбина ускоро ће снаћи и Пристан и Раките, па Морнарица у Боки буквално више нема ниједну битву на коју може привезати преостале бродове
• По нацрту новог СПО, приоритет - када је Морнарица у питању - биће стављање у функцију савремених радарских система за надзор мора и формирање оперативног центра, што ће бити учињено у наредних пар месеци
• МЦГ се припрема да у оперативну употребу врати и ракетне топовњаче 405 и 406 – избачене из употребе још 2007. године - којима ће заменити велике патролне бродове
• Американци делимично финансирају и помажу набавку и инсталирање новог електронског система за надзор мора који ће МЦГ ускоро ставити у функцију, бесплатно школују ЦГ-кадете у својој престижној војно-поморској академији у Анаполису, а њихови ратни бродови често гостују у ЦГ-лукама

         ПРЕМА нацрту новог стратегијског прегледа одбране на коме ради Министарство одбране, Црна Гора ће у наредном периду морати да се упусти у скупо исправљање грешака које је у протеклих 10-ак година починио њен војни врх предвођен бившим министрима одбране Милом Ђукановићем и Бором Вучинићем, као и још актуелним начелником Генералштаба ВЦГ вицеадмиралом Драганом Самарџићем.

         Самарџић је, са позиције команданта Морнарице, а потом помоћника министра одбране за материјалне ресурсе, односно помоћника, па начелника Генералштаба ВЦГ, Морнарицу као потпуно заокружен и релативно модеран, моћни борбени систем, преузео од последњег команданта тог вида у Војсци СЦГ, вицеадмирала Јована Грбавца.

         У његово доба, ратни бродови су већином распродати или отишли у старо гвожђе, а је Морнарица ЦГ остала без ракетног, торпедног и минског наоружања. Уследило је огромно кадровско осипање, па су искусни официри пензионисани или практично отерани.

         Овај вид ВЦГ је у пракси доживео и логистички слом. Морнарица је, након продаје тиватског Арсенала, остала без главне базе и техничке подршке, недавно је продата и касарна Кумбор, а слична судбина ускоро ће снаћи и Пристан и Раките, па Морнарица у Боки буквално више нема ниједну битву на коју може привезати преостале бродове.

         Да невоља буде још већа, Морнарица је пребачена у Бар, где је касарна „Перо Ћетковић” готово два километра удаљена од мора, а држава је, у међувремену, литванском конзорцијуму којем је продала барску марину, истовремено, уступила и део барске луке који користе бродови МЦГ.

         Ново руководство тог вида МЦГ, предвођено младим и енергичним капетаном бојног брода Дарком Вуковићем сада је у небраном грожђу и на све начине покушава ствари колико-толико да врати на прави колосек.

         Вуковићу посао може олакшати околност да - захваљујући својој међународној каријери у војној дипломатији и стручном усаврашавању у САД - има добре контакте код НАТО партнера Црне Горе, поготово Американаца, који сматрају да МЦГ мора бити способна за мисије заштите државних интереса на мору, а што је добрано нарушила претходна политика руковођења оружаним снагама.

         Потврда томе била је и лани организована вежба „Долпхин 2012” у Боки, где су Американци уложили пар милиона долара свог новца како би у Црну Гору довели своје делфине, посебно обучене за налажење неексплодираних убојних средстава (НУБС) у подморју, те припаднике противминске ронилачке јединице Ратне морнарице САД који су обучавали своје колеге из Поморског одреда МЦГ.

         Американци делимично финансирају и помажу набавку и инсталирање новог електронског система за надзор мора који ће МЦГ ускоро ставити у функцију, дају бесплатно школовање за ЦГ-кадете на њиховој престижној војно-поморској академији у Анаполису, а њихови ратни бродови често гостују у ЦГ-лукама, при чему јасно указују на потенцијал одбрамбене сарадње двеју земаља у јужном Јадрану.

         Изгледа да су ти сигнали напокон схваћени, па нацрт новог Стратегијског прегледа одбране (СПО) за период 2013-2023. године, предвиђа постепени опоравак МЦГ и враћање дела њених, у међувремену, скоро изгубљених, борбених могућности.

         По нацрту новог СПО, приоритет - када је Морнарица у питању - биће стављање у функцију савремених радарских система за надзор мора и формирање оперативног центра, што ће бити учињено у наредних пар месеци.

         Приоритет број два је оно што још од 2006. ствара велики проблем Морнарици, али и држави - контрола спољног морског појаса.

         Након што је пар година пре стицања независности Црне Горе Морнарица тадашње ВСЦГ предала задатак обезбеђења државне границе на мору полицији, на 12. миљи, „плавој граници”, готово да се више нису појављивала пловила која представљају државну власт на мору.

         Полиција је одмах од четири добијена војна патролна чамца продала два, друга два разоружала и готово никако није користила, правдајући се великим трошковима употребе тих бродова, наменски грађених за патролирање и обезбеђење државне границе на мору.

         У међувремену, преостала два полицијска граничара, доведена су у стање гомиле старог железа, па се сада покушавају продати као метални отпад. Полиција је лане у Хрватској уз помоћ ЕУ, наручила градњу два нова и значајно мања патролна чамца, али јој они још нису испоручени.

         Иако је испорука требало да буде још у јануару, два нова полицијска патролца још су у бродоградилишту „Монтможната Гребен” у Велој Луци на Корчули, где се на њима отклањају разни технички недостаци.

         Нацрт СПО Морнарици предвиђа и „развијање способности за противминска дејства, реаговање у различитим кризним ситуацијама, пре свега у операцијама трагања и спашавања (САР), еколошким инцидентима и борби против тероризма”.

         Управо је веома развијена и јака противминска компонента у некадашњој МВСЦГ, буквално уништена кад је финасирање Морнарице преузела власт у Подгорици.

         У то време, Влада је под окриљем МУП-а, формирала своју формацију названу ЈУ „Регионални центар за обуку ронилаца за подводно деминирање, спашавање, пружање помоћи и контролу на мору”. Ова установа, којом од оснивања пре 10 година до данас руководи бивши полицајац Веселин Мијајловић, још, међутим, није испунила своју основну мисију – чишћење црногорског подморја од заосталих НУБС, иако је у њен рад и опремање до сада уложено скоро 10 милиона евра, новца црногорских, али и америчких пореских обвезника.

         Американци су стога врло јасно рекли властима у Подгорици да се МЦГ мора вратити противминска способност, иако су те исте власти у међувремену, слушајући Мијајловићеве славопојке о његовим и способностима РЦУД-а, распродале високо-софистицирану морнаричку опрему и пловила – првенствено ловац мина ЛМ-153 на коме је био уграђен прилично модеран британски противмински сонар „Plessey 193М” и систем даљински управљаних противминских ронилица ПАП-104 француске производње.

         Морнарица је готово остала и без специјално обучених противминских ронилаца које сада у њен строј враћа америчка експертиза, и већ за то кратко време показују се вишеструко већи ефекти него што је Мијајловић са РЦУД-ом постигао у 10 година.

         „Међу најзначајнијим од понуђених активности, у октобру 2012. године, у акваторијуму Црне Горе изведена је вежба на тему противминског претраживања и подводног разминирања, у којој су осим припадника Морнарица САД и ВЦГ, учествовали и представници оружаних снага Словеније и Хрватске”, стоји у извештају о стању у Војсци Црне Горе за прошлу годину који је недавно разматрала Влада.

         Помиње се и успешна вежба у проналажењу и уништавању подводних минско-експлозивних средстава које су рониоци Поморског одреда МЦГ прошле године, заједно са припадницима Одреда за специјална подводна дејства Морнарице Словеније, извели на морнаричком полигону Кочиште на Луштици.

         У таквим околностима и имајући у виду опредељења из новог СПО, те будући да Влади ЈУ РЦУД представља све већи неефикасан терет и негативни публицитет због бројних афера које се доводе у везу са Мијајловићем, а у игри је и пребијање дугова „Монтенегро ерлајнса” према Агенцији за контролу летења СМАТСА којој би био уступљен комплекс хотела „Парк” у Бијелој где је сада смештен РЦУД, врло је вероватно да ће Влада на крају ипак морати да одустане од те јединице, јер све што РЦУД има и ради већ много ефикасније обавља Поморски одред МЦГ.

         Према нацрту новог СПО, да би испунила своју мисију контроле територијалног мора и епиконтиненталног појаса, Морнарица ВЦГ ће у најскорије време своја два велика патролна брода – фрегате типа „Котор”, заменити враћањем у оперативну употребу две од расположиве четири ракетне топовњаче класе „Раде Кончар”.

         Две фрегате класе „Котор”, иначе, већ дуже време нуде се на продају странцима али су неке до сада изгледне варијанте за продају пропале, јер се, по тврдњи добро обавештеног извора подгоричких „Вијести” ”нису стекли сви услови, односно „нису се уградили они који су требали” .

         Фрегате се од тада до данас одржавају и повремено плове само захваљујући енормним напорима и ентузијазму својих посада.

         Када је нови морнарички врх са Вуковићем на челу ступио на сцену, придружио се томе и ентузијазам прве претпостављене команде, па су тако припадници МЦГ сами недавно демонтирали помоћне моторе са расходоване ракетне фрегате РФ-31 „Сплит” која је продата Албанцима као секундарна сироивина, и припремили их за транспорт до Бара где ће их уградити на П-33 „Котор”.

         Ти помоћни мотори на „Сплит” су уграђени 1999. и врло су мало коришћени, па су у много бољем стању од потпуно дотрајалих помоћних мотора истог типа на „Котору”.

         МЦГ се припрема да у оперативну употребу врати и ракетне топовњаче 405 и 406 којима ће заменити велике патролне бродове.

         Топовњаче су из употребе избачене још 2007. и од тада се, опет захваљујући ентузијазму припадника МЦГ, одржавају у Луци Бар.

         Након оспособљавања, што ће коштати пар стотина хиљада евра по броду, топовњаче би требало да преузму задатке патролирања водама Јадрана, а коначно решење за ту мисију, коју предвиђа нацрт новог СПО, биће набавка два потпуно нова мања патролна брода који би их заменили.