АКАШИ: Масакр на Маркалама могла је направити и граната Армије БиХ

КАРАЏИЋЕВ СВЕДОК И БИВШИ ИЗАСЛАНИК

ГЕНЕРАЛНОГ СЕКРЕТАРА УН ЗА БИВШУ ЈУГОСЛАВИЈУ

• Јасуши Акаши потврдио наводе из своје књиге да се - као последица активне војне помоћи Америке, Немачке и исламских држава босанским и хрватским снагама - укупна равнотежа војних снага 1994. и 1995. померила у корист БиХ и Хрватске, а против српске стране

         СВЕДОК одбране Јасуши Акаши изјавио је данас у Хагу да су гранату која је на сарајевској пијаци Маркале 1994. убила и ранила десетине грађана, могле испалити обе зараћене стране.

         Бивши специјални изасланик генералног секретара Уједињених нација (УН) у бившој Југославији, појавио у Хагу као сведок одбране на суђењу првом председнику Републике Српске (РС) Радовану Караџићу.

         Караџић је на почетку изнео опаску да ће говорити на енглеском језику, „који је прави победник свих ратова 20. века“.

         „Били сте импресионирани мојом величином. Да сам крупан човек...“, присетио се, уз смијех, Караџић детаља са више од 20 сусрета са Акашијем, а што је јапански дипломата описао и у својој књизи.

         Акаши је тврдио да је циљ мисије УН-а у бившој Југославији био да се очува мир, а не да се он створи. Појаснио је како су званичници УН-а имали озбиљне сумње у погледу одласка у бившу Југославију, али да су европске земље вршиле притисак на УН да се укључе, упркос постојању споменутих сумњи.

         „Није било мира који би се очувао“, оценио је Акаши.

         По његовим речима, домаћи фактори нису били претерано заинтересовани за дуготрајни прекид ватре.

         На питање Караџића о равнотежи војних снага унутар БиХ, Акаши је истакао да се она стално померала.

         „У почетку су снаге босанских Срба имале надмоћ, у једној фази контролисале су 70 посто територије БиХ. Али, при крају сукоба, негде после 1994. године, а свакако током 1995. године, равнотежа се мењала у прилог стране босанских и хрватских војних снага. Страна босанских Срба је желела дуготрајније прекиде ватре, док је страна босанске владе била против било каквог дугорочног замрзавања војне ситуације. Дошло је до измене равнотеже и промене у статусу наоружаних страна“, рекао је Акаши.

         Надаље, Караџић је Акашија подсетио на наводе из његове књиге где је изнео тврдње да се као последица активне војне помоћи Америке, Немачке и исламских држава босанским и хрватским снагама, укупна равнотежа војних снага померила у корист БиХ и Хрватске, а против српске стране. Акаши је потврдио те наводе.

          Акаши је говорио и о масакру на сарајевској пијаци Маракле.

         „Сећам се да је било много нагађања у медијима о починиоцима те страшне трагедије на пијаци Маркале у Сарајеву. У самом УНПРОФОР-у су се појављивала разна нагађања. Одлучио сам да оформим једну експертну комисију која се састојала од пет балистичара. Два члана комисије била су из земаља које су биле пријатељски расположене према БиХ и два из земаља које су биле пријатељски расположене према страни босанских Срба, а председавајући из неутралне Канаде. Мислио сам да је састав комисије такав да би требало да буде прихватљив обема странама. Проучили су све аспекте минобацачког инцидента на пијаци. Само једна минобацачка граната, како је установљено, дошла је на пијацу. Утврђено је да је погодила неки предмет пре него је пала на земљу. Стручњацима је било тешко да процене одакле је пала та граната“, тврдио је Акаши.

         На основу угла и удаљености, појаснио је, стручњаци су могли да процене одакле је неки пројектил испаљен. По мишљењу тих стручњака, граната је на Маракле „могла доћи са стране Срба или снага босанске владе“.

         „Закључак који сам потпуно прихватио био је да је напад могао доћи с обе стране“, рекао је Акаши, додајући да је о томе обавестио своје претпостављене у УН-у. На то је Караџић рекао да му је и он лично, дан после масакра, потврдио да Срби нису одговорни за напад, но Акаши је узвратио да другачији став није ни очекивао.

         У експлозији једне минобацачке гранате, на Маркалама је 5. фебруара 1994. погинуло 66, а рањено је више од 140 особа.

         Упитан да ли је српска страна - по споразуму о уклањању артиљерије око Сарајева из фебруара 1994. - имала право да повуче тешко оружје из центара за сакупљање под контролом Унпрофора, у случају да буде нападнута, Акаши је одговорио: „То је било ваше схватање“. 

         Караџић се поново позвао на Акашијеву књигу у којој је он навео да су власти РБиХ у почетку хтеле мултинационалну државу, али да је „сада врло јасно да желе да формирају муслиманску државу“. 

         Акаши није демантовао ове своје раније наводе.

         Караџић је подсетио и на Акашијеве депеше како нису могли остварити потпуну демилитаризацију у Сребреници, што ствара проблеме са Србима. Спомињано је и како су снаге Армије БиХ гранатирале положаје Срба код Сребренице.

         Акаши је потврдио да му је Караџић дао пристанак за ангажман снага УН-а у Сребреници и Жепи.