ФАЈОН: Постоји реална опасност да Србија привремено остане без безвизног режима

БРОЈ ЗАХТЕВА ЗА АЗИЛ ИЗ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У 2013. ПРЕМАШИО 23.000

Тања Фајон

• По ступању на снагу механизма за суспензију, реална опасност од поновног привременог увођења виза постоји. Превасходно због великог броја људи из Србије - лажних азиланата, као и због популистичке реторике у Немачкој и Великој Британији у последње време, која је врло негативна према мигрантима и азилантима - оценила је Тања Фајон, бивши известилац Европског парламента за визну либерализацију
• Поновно увођење виза, иако привремено - у тренутку када Србија почиње преговоре са ЕУ - било би јако лош политички сигнал, а најгоре последице би имало за грађане Србије који би управо у процесу придруживања ЕУ морали да осете да ствари иду на боље, рекла је Тањугу Фајон

         ЕВРОПСКА парламентарка Тања Фајон изјавила је данас да постоји реална опасност да Србији, по ступању на снагу механизма за суспензију безвизног режима, буду привремено уведене визе због великог броја лажних азиланата, али је упозорила да би ЕУ тиме упутила веома лош политички сигнал.

         „По ступању на снагу механизма за суспензију, реална опасност од поновног привременог увођења виза постоји. Превасходно због великог броја људи из Србије - лажних азиланата, као и због популистичке реторике у Немачкој и Великој Британији у последње време, која је врло негативна према мигрантима и азилантима“, рекла је Фајон Тањугу.

         Она је оценила да поједини политичари користе питање прилива досељеника и њихових права на социјалну помоћ више ради промовисања сопствене популарности у својим државама, те да нису свесни да таквим понашањем доприносе јачању ксенофобије.

         Тања Фајон, бивши известилац Европског парламента за визну либерализацију, објаснила је да би механизам, који ступа на снагу 9. јануара, био активиран „само под посебним околностима, које би једну или више држава ЕУ довеле у ванредну ситуацију коју не би могле саме да реше“.

         „Другим речима, о могућности поновног увођења виза би се размишљало у случају знатног и наглог пораста присељеника који злоупотребљавају безвизни режим, повећања броја неоснованих молби за азил и непоштовања уговора о реадмисији“, рекла је европска парламентарка.

         Према њеним речима, земље у којима је највећи прилив лажних азиланата су Немачка, Белгија, Шведска, Швајцарска и Луксембург и реално је очекивати да би те државе прве затражиле активирање механизма.

         Фајон је истакла да коначну одлуку о евентуалном предлогу чланица ЕУ за активирање механизма доноси Европска комисија, и то на основу детаљних испитивања стања на терену и узимајући у обзир политичке последице које би поновно увођење визног режима имало на односе ЕУ са земљама из којих долази највећи број лажни азиланата.

         „Желим да верујем да неће доћи до активирања тог механизма. Међутим, број лажних азиланата је забрињавајући и у порасту, што представља упозорење властима у Србији да учине све што је у њиховој моћи и да наставе са сузбијањем искоришћавања безвизног режима међу грађанима Србије“, рекла је она.

         Фајон је напоменула да, с друге стране, и земље ЕУ треба да ревидирају политику азила и поздравила је недавну одлуку Немачке да Србију и друге државе Западног Балкана за које важи безвизни режим сврста на списак безбедних земаља, што ће, како је приметила, знатно скратити поступак за добијање азила, а самим тим највероватније смањити и број захтева за азил.

         „Још једном истичем да би, у тренутку када Србија почиње преговоре са ЕУ, поновно увођење виза, иако привремено, било јако лош политички сигнал, а најгоре последице би имало за грађане Србије, који би управо у процесу придруживања ЕУ морали да осете да ствари иду на боље“, рекла је Фајон.

         Министри полиције и правосуђа земаља чланица ЕУ усвојили су у децембру такозвани заштитни механизам, који је усаглашен после дугих преговора у оквиру европских институција, и који ступа на снагу 9. јануара. Механизам омогућава суспензију безвизног режима на шест месеци.

         Земље ЕУ су 2009. године добиле око 11.500 захтева за азил са Западног Балкана, али та бројка је 2013. године више него учетворостручена.

         (Тањуг)