Држава тражи 376 објеката на Косову и Метохији

УКУПНА ЈАВНА И ДРУШТВЕНА ВРЕДНОСТ ИМОВИНЕ НА КИМ ИЗНОСИ ОКО 200 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА

         „НИЈЕДНА српска фирма није успела да заштити своју инвестицију, односно имовину на Косову и Метохији (КиМ), чак и онда када су ти захтеви ишли званично преко међународних институција,“ каже Миливоје Милетић, директор Бироа за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије.

         Доступни подаци говоре да у име државе, без предузећа, Влада Србије потражује по основу власништва 376 објеката у које је од 1990. уложено 1,5 милијарди долара.

         Непоштовање неприкосновености својине је очигледан проблем, јер су правници сагласни да је власништво изван сваке политике, па чак и изван било каквих територијалних промена. Само у протекле три деценије држава Србија је уложила око 18 милијарди долара у рафинерије и топионице „Трепче“, површинске копове лигнита и грађене термоелектране, школе, болнице, поште, железницу, стамбене објекте, путеве...

         Сматра се да вредност укупне јавне и друштвене имовине Србије на КиМ износи око 200 милијарди долара, што је огромна вредност, мада је по Ахтисаријевом плану предвиђено да сва имовина која се налази на КиМ припада само њеним грађанима.

         „Званичници на КиМ су у процесу приватизације друштвених и јавних фирми изузимали најбоље и највредније делове који су могли да се продају на тржишту. После тога, оно што је остало је ишло у ликвидацију и једино из те ликвидационе масе која је најчешће била практично никаква, они који су уложили капитал у те фирме, могли су формално да се наплате. Тај „спин оф“ начин приватизације је практично био развлашћивање. Било је много ситуација када се знала прецизна власничка структура, дакле реч је од акционарским друштвима, а да је све опет имовински узурпирано, јер су у Приштини такве фирме проглашавали друштвеним и све се потом догађало по матрици „спин оф“ приватизација - објашњава Милетић.

         У време постојања СФРЈ улагана су велика средства у КиМ као „неразвијено подручје“, затим посредством Фонда за развој је инвестирано у разне програме и инфраструктуру, а многа предузећа су директно и самостално пласирала свој капитал у отварање фабрика или погона.

         Један од таквих нерешених власничких односа је и Комбинат „Трепча“, где је највећи проблем, према тврдњама званичника КиМ „идентификовање инвеститора до 1999 године“. Суштински, слажу се саговорници „Блица“, држава би морала у свему томе да има много активнију улогу.

         Раније се тим бавила некаква комисија за сукцесију, па неколико министарства, потом је формирана радна група, а сада је све у надлежности Канцеларије за КиМ.

         Поред Беобанке која је поднела захтев за удео у власништву „Трепче“, како „Блиц“ сазнаје, велики удео у власништву овог комбината имала је и београдска Југобанка. Косовска Агенција за приватизацију до сада је приватизовала 1.358 предузећа, међу којима је много оних чији су власници ван територије Косова.