ДАЧИЋ: Србија је спремна за компромис, али није спремна на понижења и уцене
ПРЕМИЈЕР УПОЗОРИО СБ УН ДА ДОГОВОР БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ „ПОДРАЗУМЕВА ДОНОШЕЊЕ ТЕШКИХ ОДЛУКА ЗА ОБЕ СТРАНЕ”
- Обећао да ће Србија наставити сарадњу са искреним и отвореним намерама, како на техничком, тако и на политичком нивоу, али је нагласио да неће променити принципјелни став о непризнавању једнострано проглашене независности Косова
- Позвао УН да „наставе са својом кључном улогом координатора свих међународних актера који делују под њиховим окриљем” на КиМ и да мандат УНМИК у покрајини остане „непромењен и уколико је могуће - ојачан”
- Премијер затражио и поновно отварање истраге о мартовском погрому јер, како је навео, по подацима УН у томе је учествовало око 51.000 људи, а до сада нико није процесуиран
- Дачић упозорио да „посебно забрињава приватизација јавних и друштвених предузећа у српским срединама и навео пример „Трепче”. Подсетио је да Србија, као гарант, и даље отплаћује дуговања ММФ-у, Светској банци, Париском и Лондонском клубу за кредите који су узети за помоћ предузећима на простору КиМ
ПРЕМИЈЕР Ивица Дачић - наступивши у Савету безбедности УН - рекао је на Ист риверу да је Београд потпуно привржен дијалогу са Приштином и постизању трајног мира између Срба и Албанаца, али и указао да помирење „подразумева доношење тешких одлука за обе стране”.
„За видљиви напредак, потребна је политичка храброст и спремност на компромис. Србија је спремна да компромис успе, али није спремна на понижења и уцене”, истакао је Дачић, додајући да Србија неће променити принципјелни став о непризнавању једнострано проглашене независности Косова.
Дачићев наступ каснио је неколико минута, пошто је било проблема са преводом, а он је искористио прилику да се заложи за већу активност УНМИК-а, повећање нивоа присуства Еулекса, али и ефикаснију сарадњу УНМИК-а и Еулекса.
По његовим речима, УНМИК је „једино легитимно међународно присуство према коме народ на северу Косова и Метохије и даље исказује поверење”.
„Досадашњи сусрети у Бриселу и исказана спремност за постизање компромиса потврда су посвећености Србије изградњи поверења између две стране. Република Србија ће и у будућности наставити сарадњу са искреним и отвореним намерама, како на техничком, тако и на политичком нивоу”, рекао је Дачић.
Истичући „координисану и усаглашену државну политику, базирану на компромису и активној одбрани националних интереса”, Дачић је подсетио да је током последњих састанака у Бриселу било речи о неколико изузетно важних питања, од функционисања институција, преко питања Споразума о интегрисаном управљању административним прелазима (ИБМ), до размене и статуса официра за везу.
Премијер је позвао Уједињене нације да „наставе са својом кључном улогом координатора свих међународних актера који делују под њиховим окриљем” на Косову и Метохији. По његовим речима, мандат УНМИК-а у покрајини мора остати „непромењен и уколико је могуће - ојачан, без обзира на предвиђене буџетске рестрикције”.
„За нас је неприхватљиво додатно ограничавање надлежности Администрације УН за Косовску Митровицу услед недостатка финансијских средстава. Потребно је истаћи да је УНМИК једино легитимно међународно присуство према коме народ на северу Косова и Метохије и даље исказује поверење.„
Осврћући се на извештај генералног секретара УН Бан Ки-Муна о раду УНМИК-а, који се односи на период од 16. октобра до 15. јануара, Дачић је указао на „веома нестабилан и осетљив положај српске заједнице на терену и постојање значајних безбедносних изазова”.
Као основне проблеме, навео је ограничавање и онемогућавање слободе кретања, недовољан ниво безбедности, немогућност употребе српског језика, отежан приступ институцијама, непостојање услова за одржив опстанак повратника, константну угроженост српског културног и верског наслеђа, незаконито отуђење имовине у власништву Републике Србије.
Дачић је навео да су у периоду од 1. октобра 2012. до 31. јануара 2013. забележена укупно 93 етнички мотивисана напада у којима је једно лице лишено живота, а 20 повређено. Током јануара, у року од неколико дана, оштећена су или уништена 102 надгробна споменика на православним гробљима.
Додатну забринутост и немир, како је рекао, изазвало је континуирано повећање броја привођења и притварања припадника српске заједнице, без давања објашњења по ком правном основу су спорни налози издати.
„Тиме се врши додатни притисак на српску заједницу и изазива неповерење српског становништва, што истовремено представља грубу повреду основних људских права која су сваком појединцу загарантована Повељом УН, а неприхватљиво је и са аспекта вредности на којима почива Европска унија.„
И поред поштовања свих раније утврђених процедура, званичницима Републике Србије и угледним јавним личностима не дозвољава се улазак и боравак на Косову и Метохији, чиме се онемогућава остваривање основних људских права на слободно кретање, указао је Дачић, посебно истичући случај из јануара када је посета Косову одбијена и председнику Србије Томиславу Николићу, који је имао намеру да присуствује Божићној литургији.
Кад је реч о повратку, према подацима за 2012. на простор Косова и Метохије вратиле су се само 302 особе српске националности, за разлику од 2011. године кад су се вратиле 464 особе. По Дачићевим речима, „ово сведочи о тренду континуираног смањивања броја повратника”.
Дачић је нагласио да „забрињава начин” на који приватизацију спроводи тзв. Косовска агенција за приватизацију.
„Посебно забрињава приватизација јавних и друштвених предузећа у српским срединама. Приватизација великог рударског комплекса Трепча, која је тренутно одложена, нелегална је и у супротности са Резолуцијом 1244. Подсећамо да Република Србија, као гарант, и даље отплаћује дуговања ММФ-у, Светској банци, Париском и Лондонском клубу за кредите који су узети за помоћ предузећима на простору Косова и Метохије”, указао је Дачић.
Наводећи и проблеме у функционисању полиције и тужилаштва, као и на реформу судства и правосуђа у покрајини, Дачић је казао да на недовољан степен развијености у области владавине права указује и анекс Извештаја који говори о раду Еулекса, а у којем се скреће пажња на „Compact Agreement”. Тим уговором из новембра 2012, утврђени су заједнички циљеви косовске владе, Еулекса и Канцеларије ЕУ кад је у питању владавина права.
„Још једном се поставља питање статусне неутралности оваквог поступка Еулекса, посебно у овом веома осетљивом тренутку кад сваки непромишљен и пристрасан потез може изазвати последице несагледивих размера.„
По Дачићевим речима, забележен је и пораст броја случајева скрнављења српских надгробних споменика и споменика културе, а ти догађаји „само указују на неопходност наставка присуства Кфора на Косову и Метохији”.
Премијер је затражио и поновно отварање истраге о мартовском погрому јер, како је навео, по подацима УН у томе је учествовало око 51.000 људи, а до сада нико није процесуиран.
Дачић се поново заложио и за значајнију улогу УН у истрази о трговини људским органима, на основу извештаја Дика Мартија: „Србија је спремна за наставак сарадње са истражним тимом Еулекса. Истину треба утврдити на крајње професионалан и непристрасан начин, посебно имајући у виду информације о уништавању доказа које је прикупио УНМИК. И даље се залажемо да Уједињене нације имају значајнију улогу у овој истрази”.
