ДАЧИЋ: Ово је највише што се у овом тренутку могло добити

ЕВО КАКО ЈЕ ПРЕМИЈЕР - У ИНТЕРВЈУУ РТС - БРАНИО

И ОПРАВДАВАО ОНО ШТО ЈЕ ПАРАФИРАО У БРИСЕЛУ

• Ово је по први пут међународно признат север, односно заједница Срба која је до сада била орган који су звали паралелним структурама. Ово је сада међународно гарантовано право Срба које живе на Косову и Метохији
• Ми нисмо признали независност Косова. Ми настављамо нашу борбу даље, али је морамо наставити другим методама
• Ово ће бити део нашег уставно-правног система у смислу да треба донети закон о суштинској аутономији - уставни закон који ће ове надлежности које ће имати заједница и које ће имати Косово увести у закон како је то предвиђено Уставом
• Нама је циљ да имовина буде пребачена на српску заједницу. То смо увек говорили. Институције Србије ће се претворити у институције српске заједнице на Косову и Метохији
• Ми на Косову и Метохији готово да немамо шта да изгубимо. Ми сад треба да спасимо нешто што се може спасти, а то је српски народ који тамо живи
• Ово би требало да отвори и нову еру у односима Србије и ЕУ и Запада. Не кажем да ће ту бити љубави и пријатељства. Русија је наш највећи пријатељ, али ми не можемо да живимо у овом окружењу у коме су све земље у нашој околини у НАТО, све земље иду ка ЕУ. Једноставно не можемо да преживимо. Наша земља је заостала, Србија више не може да издржи
• Ми смо се изборили за институције српске заједнице, више није само север већ 9 или 10 општина чине ту заједницу. Први пут је и југ ушао на исти начин као све општине на северу у тај концепт. Та заједница ће имати седиште у Северној Митровици, биће посебно правно лице, имаће свог председника, потпредседника, скупштину, владу, веће, своју имовину, фондове.
• Ми не одустајемо од разговора о статусу, сматрамо да мора да се реши коначно питање Косова. У томе имамо подршку Руске Федерације. Ми ћемо и даље наставити да апелујемо да се разговара о статусу         

        ПРЕМИЈЕР Ивица Дачић - у интервју РТС - одбацио је оптужбе да је у парафом у Бриселу потписао капитулацију. Признајући да је прелиминарно прихваћено решење далеко од идеалног, нагласио је: ово је највише што се могло добити.

       Факти објављују транскрипт онога што је Дачић био питан и што је рекао:

       „Шиптарска чизма сада не може да крочи на север Косова. Полицију и правосуђе чине Срби сходно етничкој структури становништва. Српска заједница предлаже три кандидата за регионалног команданта полиције. Постоји одељење окружног суда у Северној Митровици, заједница има јача овлашћења кад је реч о кључним питањима у области образовања, јавног информисања, просторног планирања и економског развоја.

       На прошлој рунди су ови захтеви били прихваћени, али је била убачена тачка 14 која је говорила да не треба једни друге да кочимо кад је реч о чланству у међународним организацијама. Одмах смо рекли да то не можемо да прихватимо, да су разговори статусно неутрални и да Србија никада неће променити свој став поводом једнострано проглашене независности Косова и Метохије, а нарочито не жели да отвара пут Косову у међународним организацијама као што су УН и ОЕБС.

       На последњим разговорима, јуче, добили смо текст у коме је остало све оно што је за нас било повољно, али је тачка 14 промењена.

       Шта је за нас битно? Договорили смо се да у понедељак писмом обавестимо Кетрин Ештон да ли прихватамо или не. Ово није лака одлука.

       Србија мора да се бори за Косово, за српске интересе, за српски народ на Косову и Метохији у потпуно другачијим геополитичким околностима.

       Зашто смо ми разговарали са НАТО - зато што он управља Кфором.

       По први пут смо добили гаранцију да будућа косовска оружана формација, односно војска, неће моћи да ступи на тло севера, без сагласности НАТО, који ће ту одлуку донети само у случајевима евентуалних природних катастрофа, и то уз сагласност локалних лидера Срба са севера Косова.

       Шта нас чека?

       Сада нас чека то да државни органи донесу одлуке и по том питању не би требало и не би смело да буде поделе. Веома је битно како ће Србија да иде даље. У том смислу је веома битно да све одлуке које се доносе буду јединствене, бар када је реч о владајућим странкама.

       По вашем уверењу, понуда је боља. Да ли је довољна да би је државни органи прихватили?

       Ово је највише што се у овом тренутку може остварити. Ово је по први пут међународно признат север, односно заједница Срба која је до сада била орган који су звали паралелним структурама. Ово је сада међународно гарантовано право Срба које живе на Косову и Метохији.

       Ми нисмо признали независност Косова. Ми настављамо нашу борбу даље, али је морамо наставити другим методама.

       Са друге стране, као што сте чули од председника Николића кад је предлагао Платформу и Резолуцију: ово ће бити део нашег уставно-правног система у смислу да треба донети закон о суштинској аутономији - уставни закон који ће ове надлежности које ће имати заједница и које ће имати Косово увести у закон како је то предвиђено Уставом.

       Све што ће се дешавати на Косову ће практично - са нашег аспекта и по нашем тумачењу - бити део нашег уставно-правног система.

       Србија никада неће оставити свој народ. Ако не буде поштовано било шта што смо договорили, а ово је само тек почетак, јер треба да разговарамо о...

       Чекајте за тренутак. Рекли сте „ако не буде поштовано“, а помиње се потреба за формирањем имплементационог тела : хоће ли то тело бити заједничко?

       Одређени су рокови и ту сада треба направити план имплементације. Зашто? Зато што је ово само један део свих наших међусобних односа.

       Ово су статусно неутрални разговори. Ми даље треба да разговарамо о Цркви, о статусу наших споменика, о нашој имовини. Нама је циљ да имовина буде пребачена на српску заједницу.

       То смо увек говорили. Институције Србије ће се претворити у институције српске заједнице на Косову и Метохији.

       Питали сте ме да ли је ово довољно: ово је највише што се може у овом тренутку.

       Да ли је довољно? Сада је на нама да донесемо одлуку. Сигурно да није довољно, али је једино могуће.

       И ви и први потпредседник Владе кажете да је ово најбоља могућа понуда коју смо у овом тренутку могли добити. Шта би онда био разлог да такву понуду одбијемо?

       Не би био први пут да Србија не донесе рационалну одлуку.

       Желим да јасно кажем да смо се трудили да избегнемо судбину нашег народа у Републици Српској Крајини зато што смо били суочени са разним претњама и у току разговора и преговора.

       Сада је први пут међународно гарантовано да нико не може да нападне Србе.

       Сигурно да ово није оно што ми желимо, али: у овим међународним околностима је веома тешко даље водити политику која би се заснивала на нашим ставовима од пре 13 година.

       Сада можемо да победимо на други начин.

       По први пут је  међународна заедница била на нашој страни у лику Кетрин Ештон и ја јој се заиста захваљујем.

       Такође, ово би требало да отвори и нову еру у односима Србије и ЕУ и Запада. Не кажем да ће ту бити љубави и пријатељства. Ја сам више пута рекао: Русија је наш највећи пријатељ, али ми не можемо да живимо у овом окружењу у коме су све земље у нашој околини у НАТО, све земље иду ка ЕУ. Једноставно не можемо да преживимо.

       Наша земља је заостала, Србија више не може да издржи.

       Наш друштвени производ је свега 60 одсто БДП-а из 1989. Пре 24 године!

       Да ли треба да прође још 24 или 50 да сустигнемо неке за које смо пре 20 година били обећана земља?

       Сви смо ми криви због тога што се дешавало, неко мање неко више, али будуће генерације заслужују да пробамо да више не гинемо за Србију, него да радимо и живимо за Србију.

       Другим речима, било би нерационално овакву понуду одбити?

       Можемо да одбијемо, али треба да знамо да у овом тренутку не можемо више да добијемо. Ако је већ тако, треба бити део решавања проблема, а не себе поново довести у ситуацију да будемо тема...

       Да ли сте јуче, пре него што сте потписали, консултовали председника Николића?

       Знате шта: ми не бисмо ово урадили, или било шта радили, да око тога нисмо заједно наступали. Претходни дан смо Александар Вучић, Николић и ја имали састанак где смо у принципу договорили тај део у смислу: ако остане онако како је преложено, ако се промени тачка 14, да ми то треба да парафирамо и онда да о томе одлучимо.

       Убеђен сам да ће државно руководство бити јединствено. Са друге стране, треба препупстити страначким органима  - Главни одбор СПС ће заседати сутра, биће и председништво СПС, претпостављам и других странака.

       Ништа тајно се овде није дешавало. О свему су људи били обавештени.

       Уосталом, шта је алтернатива овоме? Шта може другачије и шта је реално?

       Ја нисам за то да Србија више страда славећи да смо успели да не прихватимо нешто за шта ће нам понуда касније бити све боља и боља, овај, све гора и гора. То је било у Рамбујеу, па је нажалост, било и...помињем ту Крајину јер, знате шта: није лако говорити о Косову, јер ми тамо не ратујемо или не разговарамо са Албанцима, или са Шиптарима - како они себе сами зову, већ причамо са целим светом, са НАТО.

       Ако неко нападне Србе, ми се онда не сукобљавамо само са Шиптарима него са целим светом.

       Да се то не би десило, хајде да то спречимо и да сви заједно пробамо како да из овога извучемо највећу корист и да се спремамо за одлучујућу битку за Косово и Метохију.

       Уосталом, било је доста примера у нашој историји када се показало да треба некада донети рационалну одлуку, а не само славити пораз.

       У међувремену су, поред реакција подршке, стигле и критике, што из Митровице, Београда, Приштине... Свако ко је желео да реши питање Косова имао је проблем да му се налепи етикета издајника. Да ли страхјете од те етикете?

       Тешко да мени може неко то да каже. Партија чији сам ја председник је водила рат због Косова, за разлику од неких других који су демонстрирали против тог рата, а који сада можда нешто замерају овом преговарачком тиму. Ја само хоћу да кажем да свако може лично да се жртвује и да покаже лично одбијање, али нико нема право да жртвује цео народ.

       Ми сада бирамо између вечне борбе за можда неоствариве циљеве и заостајања наше земље, и онога из чега би можда могло да постигнемо победу. Сигуран сам да данас можда ово некоме изгледа веома лоше, али ја бих подсетио да све ово произлази из проблема који су били на Косову и Метохији, рата који смо водили, рата који нисмо добили.

       Не желим да кажем да смо га изгубили, али је то чињеница.

       Ми Косово никада нисмо губили мирним путем. Нисмо ми сада изгубили Косово. Нисмо ми сада донели одлуку па да смо нешто изгубили на Косову и Метохији. Ми на Косову и Метохији готово да немамо шта да изгубимо. Ми сад треба да спасимо нешто што се може спасти, а то је српски народ који тамо живи.

       Шта је важно за један народ? Која чизма гази, односно која је војска ту, која је полиција ту, ко га тужи и ко га суди и да ли има економски развој!

       И даље ћемо наставити да финансирамо. И даље ћемо наставити као да је то потпуно ситуација која се није променила. На самом терену неће бити неке велике промене ситуације осим тога што неко тумачи да је на такав начин Србија признала Косово, што апсолутно није тачно. Косово је и даље део нашег ...

       Што сте љутито реаговали ви и први потпредседник Владе?

       Зато што Тачи мора нешто да каже. Он није добио оно што је очекивао, а очекивао је да ће Србија препустити север и расформирати институције. Ми смо се изборили за институције српске заједнице, више није само север већ 9 или 10 општина чине ту заједницу. Први пут је и југ ушао на исти начин као све општине на северу у тај концепт. Та заједница ће имати седиште у Северној Митровици, биће посебно правно лице, имаће свог председника, потпредседника, скупштину, владу, веће, своју имовину, фондове.

       Вратимо се на реакције: косовски Срби најављују митинг. Пре неки дан су рекли да ће тражити референдум. Да ли верујете да за два дана могу да промене свој став кад буду упознати са тим папиром?

       Сигурно да ово неће задовољити све. Сигурно. Срби су један чудан народ. Понекад више волимо политику свршених чинова, да чекамо да се нешто деси па да кежемо да ништа нисмо могли да урадимо, него да нешто спречимо. Некоме је можда лакше да се инатимо и јуначимо, а да онда кад нас нападну кажемо: извините, ми не можемо тамо да регаујемо и да препустимо наш народ на милост и немилост Шиптарима.

       Дајте да то спречимо.

       Јер, што се мене тиче, ја и преговарачки тим (желим да се захвалим свима који су учествовали јер није било лако, ту су огромни притисци) апсолутно стојимо иза онога о чему смо разговарали.

       Није могло и не може боље у овим условима где је Србија сама, апсолутно је немогуће.

       У Приштини су такве реакције да је Тачи оптужен за издајника, што део српске јавности није очекивао. Да ли то иде у правцу тога да нема победника?

       Циљ ових разговора није био да неко подели или да се врши нова прерасподела снага него да се дође до одрживог решења како да то функционише, а да међусобно нема разговора о статусу.

       Ми не одустајемо од разговора о статусу, сматрамо да мора да се реши коначно питање Косова. У томе имамо подршку Руске Федерације. Ми ћемо и даље наставити да апелујемо да се разговара о статусу.          

       Али, док се не разговара о статусу, морамо да нађемо одрживо решење како да све то функционише. Тиме нису задовољни Албанци. Они су мислили да ће сада решити и питање статуса, да ћемо ми њих прихватити у међународним организацијама. Они су сви мислили да ћемо ми због датума да прихватимо све што се тражи. Зато смо јасно показали да нећемо да прихватимо због датума: не морате да нам дате датум, али ми имамо своје јасно ставове шта можемо, а шта не можемо.

       Али, да ли је ово нови дух сарадње са Европом?   

       Ми очекујемо да ће овакви кораци бити високо цењени и да ће то имати директне последице по статус, по рејтинг и на крају крајева по економски живот и стандард људи. Наша земља и наши грађани заслужују да живе као сав нормалан свет. Ми не можемо из позиције изолације да идемо напред, а морамо да сустигнемо оне који нису имали 20 година проблем ратова, санкција, бомбардовања и отворили смо прозор да почне да дува један свеж нови ветар у Србији и надам се да ћемо у исто време успети да сачувамо и наш народ и наше легитимне интересе и да идемо даље да народ боље живи“.

       Приредила: Д. Милошевић