Американац Мерон објавио: „Генерал Перишић је слободан човек“

ЖАЛБЕНО ВЕЋЕ ХАШКОГ ТРИБУНАЛА ОСЛОБОДИЛО

БИВШЕГ НАЧЕЛНИКА ГЕНЕРАЛШТАБА ВЈ СВАКЕ ОДГОВОРНОСТИ

Момчилo Перишић

• Поништавајући првостепену пресуду, жалбено веће оценило да помоћ коју је Војска Југославије, на челу с Перишићем, пружила Војсци Републике Српске није била дата с „конкретним упутством“ да буде употребљена за чињење ратних злочина у Сарајеву и Сребреници, већ за „општи ратни напор“ ВРС
• Светски медији поводом ослобађања перишића иказују и на ову околност из његове биографије: Потпредседник у влади Зорана Ђинђића био је до 19. марта 2002, када је поднео оставку јер су га четири дана раније војне власти ухапсиле због сумње да је шпијунирао у корист САД. Са Перишићем је био ухапшен и дипломата САД Џон Дејвид Нејбор

Извештава: Марија М. Зарић

         ЖАЛБЕНО веће Хашког трибунала ослободило је бившег начелника Генералштаба Војске Југославије генерала Момчила Перишића оптужби за злочине у БиХ и Хрватској и наложило да сместа буде пуштен на слободу.

         Генерал, којег је претходно Претресно веће 2011. године осудило на 27 година затвора због наводних злочина почињених у Сарајеву и Сребреници у периоду од 1993. до 1995. године и током гранатирања Загреба у мају 1995, од данас је слободан човек.

         Председавајући судија Теодор Мерон, огласио је одлуку Хашког Трибунала, уз изузето мишљење судије Лиу Дакуна, да се српски генерал у потпуности ослобађа одговорности за помагање и усмеравање помоћи Војсци Републике Српске за чињење кривичних дела, као и одговорности за ефективну контролу над поступцима срспких ратних снага током гранатрања Загреба.

         Поништавајући првостепену пресуду, жалбено веће је, усвојивши жалбу оптуженог, заправо утврдило да помоћ коју је Војска Југославије, на челу с Перишићем, пружила Војсци Републике Српске није била дата с „конкретним упутством“ да буде употребљена за чињење ратних злочина у Сарајеву и Сребреници, већ за „општи ратни напор“ ВРС.

         У жалбеној расправи, крајем октобра прошле године, заступници одбране и оптужбе били су позвани да одговоре на питања да ли је кадровска, логистичка и материјална помоћ коју је Перишић пружао српским војскама у Хрватској и БиХ, била усмерена на помагање и подржавање злочина или је служила само да подржи њихове ратне напоре.

         Перишић је, раније, проглашен кривим за помагање и подржавање убистава, нехуманих дела, напада на цивиле и прогона у Сарајеву и Сребреници, у периоду од августа 1993. до новембра 1995, као и за пропуст да као надређени казни одговорне за ракетне нападе на Загреб у мају 1995. године. То је уједно била и прва пресуда којом је у Трибуналу неки од званичника Савезне Републике Југославије проглашен кривим за злочине почињене током рата у БиХ.

         Међутим и та првостепена пресуда је донесена прегласавањем, односно већином гласова трочланог већа, уз супротно мишљење председавајућег судије, Баконеа Молотоа, из Јужне Африке, који је на самом крају суђења изненадио тужиоце питањем да ли је Перишићева одговорност већа од одговорности генерала САД за злочине у Ираку или Авганистану у смислу њиховог помагања трупа који се тамо налазе.

         Упркос томе, већина чланова већа је закључила да је Перишић задржао ефективну контролу над припадницима ВЈ на служби у српској војсци Крајине и да није казнио војнике за злочине током гранатирања Загреба. Том приликом претресно веће је Перишића једногласно ослободило кривице за „помагање и подржавање истребљења у Сребреници” и одговорности надређеног за злочине почињене у Сарајеву и Сребреници.

         Ово суђење почело је пре непуних пет година, у октобру 2008, а завршне речи су изнесене крајем марта 2011. У току 198 дана суђења, претресно веће је саслушало 108 сведока тужилаштва и 28 сведока одбране. Након пресуде одбарана се жалила и затражила да се генерал Перишић ослободи по свим тачкама оптужнице. Тужилаштво, које је у завршној речи тражило казну доживотног затвора, међутим, није уложило жалбу.

         Првобитна оптужница против Перишића подигнута је у трибуналу у фебруару, а обелодањена 7. марта 2005, када се генерал добровољно предао. Оно што издваја Перишића у мору оптужених челника ВЈ је што је категорички одбио да буде сведок сарадник у процесу против бившег предсеника СРЈ Слободана Милошевића, као што је и опште познато да је одбио наговор тужилаштва да се нагоди и призна кривицу како би му се умањила казна.

         Домаћи и светски медији и агенције објавиле су уз вест о ослобађању српског генерала и његову биографију под поднасловом „официр са (контроверзном) политичком каријером”:

         „Бивши начелник Генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић, којег је Жалбено веће Хашког трибунала данас ослободио - поништивши ранију осуђујућу пресуду на 27 година затвора, један је од малобројних официра пониклих из бивше ЈНА који је касније правио и политичку каријеру.

         Оптужница против Перишића обелодањена је 7. марта 2005, када се добровољно предао и истог дана отишао у притворску јединицу Трибунала. Суђење је започело 2. октобра 2008. године.

         Перишић је рођен 1944. године у Коштунићима код Горњег Милановца.

         Завршио је Војну академију копнене војске, артиљеријски род, Командно-штабну академију и Школу националне одбране, а дипломирао је и психологију на Филозофском факултету.

         На почетку рата у Хрватској 1991. године био је командант Артиљеријског школског центра у Задру, а потом је постављен за команданта Билећког корпуса. Командовао је и операцијама на подручју Мостара.

         За команданта Треће армије, са седиштем у Нишу, постављен је почетком 1993. године, а августа те године је постао начелник Генералштаба Војске Југославије.

         Крајем 1996. године Жупанијски суд у Задру осудио га је, у одсуству, на 20 година затвора због ратних злочина против цивилног становнитва и међународног права.

         Начелник Генералштаба био је до 24. новембра 1998, када је указом тадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића смењен и постављен за саветника председника Савезне владе за питања одбране, што је одбио.

         Перишић је 1999. био један од оснивача странке Покрет за демократску Србију и његов лидер, а за посланика Већа република Скупштине СРЈ, као кандидат Демократске опозиције Србије изабран је на парламентарним изборима 24. септембра 2000, био је и председник скупштинског Одбора за безбедност.

         Био је и посланик Скупштине Србије, а потпредседник у влади Зорана Ђинђића био је од 25. јануара 2001. до 19. марта 2002, када је поднео оставку јер су га четири дана раније војне власти ухапсиле због сумње да је шпијунирао у корист САД.

         Истовремено са Перишићем ухапшени су и дипломата САД Џон Дејвид Нејбор, потпуковник ВЈ Миодраг Секулић и бивши припадник ВЈ Владимир Влајковић.

         Војно тужилаштво у Београду подигло је оптужницу против Перишића за кривицно дело шпијунаже 30. септембра 2002, суђење је почело 24. децембра, али је Војни суд у Београду одбацио оптужницу јер се Перишић позвао на имунитет савезног посланика.

         Посланички мандат у Скупштини СЦГ Перишићу је престао 5. марта 2004, а Војно тужилаштво је 15. августа 2004. тражило ново покретање поступка против њега.

         Перишићу је у Хагу суђено за помагање и подржавање злочина почињених у Загребу и у БиХ од 1993. до 1995. године.

         На првостепену пресуду од 27 година затвора, донету 6. септембра 2011. жалила се Перишићева одбрана, која је тражила да се ослободи по свим тачкама оптужнице. Хашко тужилаштво, које је у завршној речи тражило казну доживотног затвора, није уложило жалбу.

         Перишић је носилац више одликовања.

         Ожењен је, отац двоје деце.

         Иначе Момчило Перишић је други званичник Београда који је ослобођен у Хагу одговорности за ратне злочине. Раније, одговорности је ослобођен и бивши председник Србије Милан Милутиновић.

         Трибунал такође није осудио ни бившег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића, који је умро у притвору, пре завршетка процеса, 11. марта 2006. године.