Пут Русије у будућност престаје да буде трка за Западом

ЗАПАД БИ ДА СЕ - УМЕСТО СОЧНИМ ШНИЦЛАМА - ХРАНИМО ЊИХОВОМ ЗАМЕНОМ ОД СУШЕНИХ ЦВРЧАКА

Путинов преговарачки сто биће за лидере Светске

већине све мањи, а за западњаке -све издуженији

* Петар Велики је због Запада бољарима забранио браде. А 1917. Русија не само да је престала да преузима `ажурирања` са Запада, већ је прешла и на други оперативни систем. Али, након распада СССР, потпуни прелазак на западни технички, културни, правни и етички софтвер у почетку је био примљен са ентузијазмом

* Западни „провајдери“ почели су све више да лансирају „ажурирања“ која нису ни приближно привлачна као претходне верзије. Уместо буржоаских породичних вредности, понуђено нам је да преузмемо пропаганду нетрадиционалних односа, уместо једнакости људи пред законом – агресивну промоцију мањина, уместо хуманизма – трансхуманизам, уместо слободе предузетништва – санкционисано безакоње и замрзавања и конфискације имовине, уместо култа белозубе омладине – патетичну геронтократију, коју нисмо имали ни под Брежњевом, а уместо међународног права – „поредак по правилима“

* Путеви Запада и прогреса се разилазе, иако његове аспирације на монополско власништво над кључевима сертификоване верзије будућности још нису елиминисане. Особе попут Урсуле фон дер Лајен директно говоре да светски поредак „свакако мора остати западноцентричан“

_______________________________________________

           Аутор: Игор КАРАУЛОВ, песник и публициста (Москва)

           РУСКУ историју карактерише трка за лидером, а у тој улози је одувек био Запад.

           Под Петром Великим је Русија стекла лиценцу за европске цивилизацијске производе и дуго времена редовно преузимала њихова ажурирања.

           Уз сав опрез, уз све покушаје да сачувају свој идентитет, Руси су препознали да је башта напретка на Западу, чак и кад нису били спремни да све плодове њене плодове прихвате одмах и у изворном облику.

           Да је Петар, који је почетком 18. века секао браде бојарима, на то могао да погледа из друге половине 19. века, наредио би им да сасвим супротно јер су тада браде биле у моди у Европи.

           Истина, 1917. Русија не само да је престала да преузима `ажурирања` са Запада, већ је прешла и на други оперативни систем. Али, након распада СССР, потпуни прелазак на западни технички, културни, правни и етички софтвер у почетку је био примљен са ентузијазмом.

           Потом је почело нешто чудно.

           Западни „провајдери“ почели су све више да лансирају „ажурирања“ која нису била ни приближно привлачна као претходне верзије.

           Уместо буржоаских породичних вредности, понуђено нам је да преузмемо пропаганду нетрадиционалних односа, уместо једнакости људи пред законом – агресивну промоцију мањина, уместо хуманизма – трансхуманизам, уместо слободе предузетништва – санкционисано безакоње, уместо неприкосновености имовине – замрзавања и конфискације имовине, уместо култа белозубе омладине – патетичну геронтократију, коју нисмо имали ни под Брежњевом, а уместо међународног права – „поредак по правилима“.

           Чак су најавили да ћемо се - уместо сочним шницлама - хранити њиховом заменом од сушених цврчака.

           Сва ова ажурирања основних вредности прете да изазову много озбиљнији поремећај и у западном свету од изазваног пре неки дан ажурирањем CrowdStrike.

           Нама у Русији требало би да буде драго што смо успели да избегнемо та ажурирања. Нису посреди ни национални понос ни заштита идентитета. Све је постало ствар - опстанка.

           Путеви Запада и напретка се разилазе, иако његове аспирације на монополско власништво над кључевима сертификоване верзије будућности још нису елиминисане.

           Особе попут Урсуле фон дер Лајен директно говоре да светски поредак „свакако мора остати западноцентричан“.

           Западни свет ће се бескрајно држати свог монопола на прогрес, али остатак човечанства не види да му је америчко лидерство потребно.

           Све у свему, и пут Русије у будућност престаје да буде трка за лидером (Западом).

            С једне стране, теже је живети својим умом, али с друге, како су показали догађаји од 19. јула (глобални проблем са Windows), то омогућава да се заштитимо од туђих глупости и грешака.

 

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари