Хасидска „колекција Шнејерсона“ квари односе Москве и Вашингтона

ЗАМЕНИК ШЕФА РУСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ СЕРГЕЈ РЈАБОВ УПОЗОРИО АМБАСАДОРА САД У МОСКВИ МАЈКЛА МЕКФОЛА

         * Вашингтонски федерални суд је – поступајући по тужби јеврејске организације „Агудас хасидеј Хабад“ - пресудио да је влада РФ дужна да јој сваке године плаћа казну у износу од 50.000 долара – све док му не врати такозвану „библиотеку (колекцију) Шнејерсона“

         * Министарство иностраних послова РФ  саопштило: „Амбасадору Мекфолу је предочено да ће вероватни покушаји да се искористи та ништавна судска пресуда, која је у супротности са међународним правом а насрће на руску државну имовину на територији САД, принудити руску страну да предузме оштре и адекватне контрамере“

          ЗАМЕНИК министра иностраних послова Русије Сергеј Рјабов, на састанку са амбасадором САД у Москви Мајклом Мекфолом, скренуо је пажњу америчком дипломати на недопустиво стање изазвано одлуком америчког суда да казни Руску Федерацију у везан са случајем „библиотека Шнејерсона“, саопштио је МИП Русије.  

         Вашингтонски федерални суд је – поступајући по тужби јеврејске организације „Агудас хасидеј Хабад“ - пресудио да је влада РФ дужна да сваке године плаћа казну у износу од 50.000 долара покрету Источноевропских хасида у САД – све док му не врати такозвану „библиотеку (колекцију) Шнејерсона“.

         Ради се о колекцији књига и докумената рабина Јозефа Јицака Шнејерсона која припада библиотечном фонду РФ, а  познатија је као „библиотека Шнејерсона“.

         „Амбасадору Мекфолу је предочено да ће вероватни покушаји да се искористи та ништавна судска пресуда, која је у супротности са међународним правом а насрће на руску државну имовину на територији САД, принудити руску страну да предузме оштре и адекватне контрамере“ - наглашава се у саопштењу Министарства иностраних послова РФ.

         Ситуација са „библиотеком Шнејерсона“ , која се чува у Руској државној библиотеци, није нимало једноставна.

          Она представља највећу колекцију хасидске литературе која је прикупљана од XВИИИ до XX века. Руски хасиди сматрају да је „библиотека Шнејерсона“  друга по значају сачувана јеврејска светиња - одмах после Зида плача.

         Један део колекције је националозован одлуком совјетске владе 1918. године у складу са законима тог времена – и зато се налази у РДБ.

         Други део је сам Јозеф Јицак Шнејерсон пренео у Ригу, а потом у Пољску. За време рата она се затекла у Немачкој, а Црвена армија ју је - заједно са осталим ратним трофејима - вратила у Москву.  

Московски Јевреји

         Почетком, 1990. Шнејерсонов зет, Менахем, добио је пред Државном арбитражом СССР добио судски спор и право на колекцију. Затим и на Високом арбитражном суду Совјетског Савеза. Међутим, Библиотека је одбила да се повинује судској одлуци..

         Врховни арбитражни суд Русије је, међутим, 1992. године укинуо све претходне одлуке и потврдио право државне библиотеке да чува „колекцију Шнејерсона“.

         Њен директор Александар Висли указује: „Део Шнејерсонове колекције се заиста чува код нас. Она је веома тражена. Често одобравам припадницима наше јеврејске заједнице да се упознају са колекцијом“.

         Он посебно наглашава: „Ако добијем налог од руководства земље – предаћу колекцију ономе коме ми буде наложено. Међутим, мислим да до таквог налога неће доћи никада. Сада било који грађанин може да дође, учлани се у РДБ и упозна се са књигама и рукописима из Шнејерсонове колекције. Уколико бисмо је предали у приватне руке америчке хасидске заједнице, нисам сигуран да би она била у стању да обезбеде овакав режим. Уосталом, руски хасиди имају много више права на колекцију него амерички“.   

         Руски хасиди сматрају да синагога на улици Велика Брона има све услове да достојно и безбедно чува Шнејерсонову колекцију.  

         Од 2000. у Москви постоји Центар јеврејске заједнице, а у њему – Хасидска библиотека, као филијала Руске државне библиотеке.

         У то време се главни рабин Русије Берл Лазар обраћао председнику Владимиру Путину са молбом да се том Центру предају Шнејерсонове књиге.

         Хасидској библиотеци је потом било предато 28 књига, док сама колекција има 60.000 књига.

*   *    *

         Јозеф Јицак Шнеејерсон (рођен, 9. (21.) јуна 1880, у Љубавичима, Могиљовска губернија у Руској Империји – 28. јануара 1950. одлази у Бруклин, Њујорк) – био је хасидски рабин.