И Брисел ће подржати „Јужни ток”

мапа „Јужног тока” (кликни на слику да увећаш)

МАГИСТРАЛНИ ГАСОВОД ПРЕКО БАЛКАНА - ЕНЕРГЕТСКА И СТРАТЕШКА ШАНСА СРБИЈЕ

•      Гинтер Етингер, европски комесар за енергетику: Свесни смо значаја “Јужног тока” - Европска комисија ће подржати нацрт изградње гасовода из Русије у Европу.

•      Министар енергетике Русије Сергеј Шматко у Бриселу: Русија се нада да ће ЕУ пројекту „Јужни ток“ дати статус приоритета у оквиру програма Трансевропске транспортне магистрале

•      Алексеј Милер, председник Управе Гаспрома: „Јужни ток“ треба прихватити не као пројекат, идеју, већ као изградњу која је већ започела

            ЕВРОПСКА комисија ће подржати гасовод “Јужни ток”, а “Набуко” ће каснити две године. Ове вести су можда само последње карике у ланцу европско-руске енергетске политике, али су сигурно - што је за Србију најважније - још један доказ да је “Јужни ток”, замишљен да диверсификује правце снадбевања Европе руским гасом, извеснији.

           Како било, Србија може само да навија за “Јужни ток” јер ће проћи преко њене територије, док би је “Набуко” заобишао. Овако велики гасоводи, земљи преко које пређу, доносе сигурност у снабдевању гасом, зараду од транзита и геостратешки значај.

          “Јужни ток” од почетка није био споран само за Италијане и Русе. Новембра 2006. године Гаспром и Ени потписали су уговор о стратешком партнерству који је омогућио руској компанији да директно снабдева Италију гасом од 2007. године. Планови за гасовод “Јужни ток” званично су објављени 23. јула 2007. године, када су директори италијанске компаније Ени, Паоло Скарони, и потпредседник “Гаспрома”, Александар Медведев, потписали у Риму Меморандум о изградњи „Јужног тока”.

          Крајем тегодине, у новембру, две фирме су у Москви потписале Споразум о студији изводљивости, односно споразум о оснивању заједничке компаније. Јануара 2008. године основано је предузеће за његову градњу у Швајцарској, а у наредне две године потписани су међудржавни уговори о овом пројекту са Аустријом, Бугарском, Хрватском, Грчком, Мађарском, Србијом и Словенијом. Уједно су потписивани уговори са националним компанијама из ових земаља о оснивању заједничких предузећа. Јуна 2010. године Енију и “Гаспрому” су се у пројекту придружили француски ЕДФ, са уделом од десет одсто, и немачки Винтершал са 15 одсто учешћа. 

          Изградња треба да започне 2013. године, а тачна маршрута још  није прецизирана јер се раде студије изводљивости. Заједничка студија, како је најављено, требало би да буде готова до лета 2011, када ће се објавити и капитални трошкови пројекта. Према досад познатим информацијама, гасовод ће кренути из руске луке Новоросијск, испод Црног мора, до бугарске луке Варна, а по доласку у Бугарску, гранаће се у два крака - преко Грчке до Италије, и прeко Србије, Мађарске, Аустрије и Словеније опет до Италије. Последња процена каже да ће изградња коштати око 24 милијарди евра, а капацитет гасовода је процењен на 63 милијарде кубних метара гаса годишње.

          Најновије вести су оне са почетка текста. Гинтер Етингер, европски комесар за енергетику, у току презентације “Јужног тока” у Бриселу, изјавио је да ће Европска комисија подржати нацрт изградње гасовода из Русије у Европу.

          - Свесни смо значаја “Јужног тока” као начина диферсификације испорука, како за Русију, тако и за Европу - рекао је Етингер.

          Немачки концерн „Е.Он“ може да постане још један учесник пројекта “Јужни ток“. О таквој могућности је говорио председник Управног одбора „Гаспрома“ Алексеј Милер на презентацији у Бриселу.

          - Русија се нада да ће ЕУ дати пројекту „Јужни ток“ статус приоритета у оквиру програма Трансевропске транспортне магистрале, изјавио је министар енергетике Русије Сергеј Шматко у Бриселу, а Алексеј Милер је додао да „Јужни ток“ треба прихватити не као пројекат, идеју, већ као изградњу која је већ започела.

          Скоро у исто време Рајнхард Мичек, директор конзорцијума за изградњу тог гасовода, изјавио је да “европски гасовод “Набуко” неће бити пуштен у рад до 2017., односно - да ће профункционисати две године касније него што је првобитно планирано.

          - Предвиђено је да изградња почне 2013. године, а сада очекујемо да прве количине гаса потекну тим гасоводом у 2017. - рекао је Мичек, а пренела француска агенција АФП.

          Рок за завршетак изградње је померен, како је објаснио, “као директан резултат измена рокова за испоруке гаса из региона Каспијског мора и Блиског истока које су објавили потенцијални испоручиоци”.

          Процењени трошкови изградње “Набука” су повећани на 12 до 15 милијарди евра, са ранијих 7,9 милијарди евра, изјавили су за агенцију Ројтерс добро обавештени извори у Турској. Пропусни капацитети тог гасовода, чије је пуштање у рад првобитно било најављено за почетак 2015. године, планирани су на 31 милијарду кубних метара годишње. Инвесцитиона одлука би могла да буде одложена до 2012. године због повећања трошкова изградње и проблема са обезбеђењем гаса којим би се пунио гасовод.