Запад се прави да не зна да је Црвена армија сломила немачку ратну машинерију

ДЕЛЕГАЦИЈА РУСКИХ РАТНИХ ВЕТЕРАНА ПОВОДОМ ДАНА ПОБЕДЕ

ПОСЕТИЛА БЕОГРАД, ВРБАС И ЦРНУ ГОРУ

Виталиј Валентинович Мешик, Јефим Лаврентијевич Титоренко, Иван Валентинович Величко, Михаил Павлович Павладољски и Николај Леонидович Устјугов

• Јефим Лаврентијевич ТИТОРЕНКО: Радујем се што је наша влада донела одлуку о пружању помоћи пријатељској Србији за изградњу гасовода Јужни ток. На то гледам као на испољавање жеље руског народа да наши природни ресурси, а посебно гас, буду нова нит која нас спаја
• Николај Леонидович УСТЈУГОВ: Много сам ратовао, био сам са 17 година командир батерије и рањен сам 30. маја 1944. године. То се десило када смо утврђени пункт Немаца уништили. Пошао сам да разгледам освојени објекат, а пошто нисам имао шлем - снајпер ме погодио. Да је боље гађао -не би ме било
• Михаил Павлович ПАВЛАДОЉСКИ: Посетили смо и Црну Гору. Тамо смо чули: само ако буду са Русијом - Србија и Црна Гора биће непобедиве
• Виталиј Валентинович МЕШИК: И живот и друштвени развој иду некако по спирали. Сада су се осцилације посебно појачале, али треба веровати у будућност свог народа. Само чврстина духа и истрајност могу довести до победе

        ГРУПА руских ветерана из Другог светског рата, која је допутовала у нашу земљу на позив СУБНОР-а Србије и амбасаде Руске Федерације у Београду - присуствовала је прославама Дана победе над фашизмом.

       У Врбасу је присуствовала отварању Трга Црвене армије у центру града.

       Дала је додатни значај гала концерту поводом Дана победе који је 8. маја одржан у Сава центру.

       Посетила је и Црну Гору.

       У саставу делегације били су Јефим Лаврентијевич Титоренко, Николај Леонидович Устјугов, Виталиј Валентинович Мешик, Иван Валентинович Величко и Михаил Павлович Павладољски.

       Факти су разговарали са Јефимом Лаврентијевичем ТИТОРЕНКОМ који је након рата радни век провео у дипломатији, био амбасадор у Министарству иностраних послова СССР, а члан је Савета ветерана МИД РФ. Крепког је здравља иако је навршио 90 година.

Јефим Лаврентијевич Титоренко

       Где сте Ви ратовали?

       Велики отаџбински рат сам прошао од почетка до краја. Ратовао сам против Јапана. Крај рата сам дочекао на Далеком Истоку, ослобађајући северо-источне провинције Кине и Кореје. На грудима ми видите и знак Стратешке авијације.

       Да ли сте ратовали у Европи?

       Нисам. Рат је био веома неизвестан и напет, без обзира што је 14. априла 1941. године потписан Пакт о ненападању између Совјетског Савеза и Јапана. Јапан је у Манџурији и другим деловима Кине држао милионску армију. Јапански цар и његови лидери и војни команданти лидера ломили су се шта да ураде: да нападну на СССР, како је то од њих тражила Немачка, или да почну своју офанзиву против земаља Азије. Међутим, у Генералштабу јапанске армије превладавало је мишљење да почну офанзиву против Индонезије, Кине пре свега (већи део Кине је био окупиран), Малезије, Сингапура и Тајланда. Читав тај простор Јапанци су освојили. После су октобра месеца '41. напали америчку базу у Перл Хрбуру. Уништили су читаву флоту која је тамо била базирана. Тада је и почео прави рат.

       Нас су спремали за рат против Јапана. Зато сам и био у стратешком бомбардераском пуку који је био дислоциран непосредно уз границе Манџурије. Налазили смо се само 150 до 200 километара од Манџурије. Увече, а знате да је разлика између Владивостока и Москве 7 часова, бомбардери су, откривам вам тајну, полетели још пре заласка Сунца, су почели бомбардовање утврђених рејона и града Чен Чуњ. Тако је наша авијација почела рат.

       Видимо на вашим грудима виси и неки велики орден, шта је то?

       Ово је орден који сам добио од Кине, приликом прославе 65-годишњице победе над фашизмом у Москви. На прославу су били позвани сви председници савезничких европских држава, Америке и Кине. Дошао је и Ху Ђинтао, председник Народне Републике Кине. Управо он је нама учесницима битака на Далеком истоку уручио ове позлаћене медаље. Осмим тога, послали су нам огромне кутије са музичким записима, велике фото-албуме о учешћу Совјетске армије у ослобађању градова. И много ш да поа друго. Да поменем и кинески чај и водку.

       Ви сте дипломата, и зато је умесно питати вас: шта мислите о покушајима да се фалсификује истина о Другом светском рату? Такви покушаји постоје, посебно у Европи и на Западу? Русија се против тога активно бори. Чак је пре неколико година при председнику РФ основана Комисија за борбу против фалсификовања истине о Другом светском раду на штету Русије...

       Савет ветерана при Министарству иностраних послова РФ сваке године објављује нову књигу из серије «Дипломате се сећају». Већ је издат 21 том тог зборника. У 19 издању објављен је велики текст учесника ослобођења Београда Анатолија Матвејевича Карпачова који је пре три године био овде као шеф делегације ветерана на прослави Дана победе у Београду. Био је примљен на свим нивоима. Дакле, он детаљно износи све податке везане за ослобођење Београда.

       Какав је ваш однос према покушајима да се искриви истина о Другом светском рату у Европи?

       Негативан! Апсолутно негативан! Неки се праве да не знају да је баш Црвена армија сломила Хитлеров нацизам и немачку ратну машинерију. Навешћу вам конкретан пример. Био сам у Катару на прослави Дана дипломате, то је наш професионални празник који се сваке године одржава 10. фебруара. Био сам гост код свог сина који је тамо амбасадор. Он је свим колегама-дипломатама рекао да му је отац ратовао против Немачке и Јапаана. Пришао му је  амбасадор Португалије и рекао да није победио СССР, већ - Америка и Енглеска. Мој син му је рекао да не жели да са њим о томе полемише. Притом му је поклонио књигу у којој су описане главне етапе рата против Немачке: битке под Москвом, за Стаљинград, код Курска и за Берлина. То је била веома солидна књига на енглеском и руском језику.

       А ко је за амбасадора европске земље каква је Португал био главни у Другом светском рату?

       Америка! Али, имате утисак да се тај човек родио после рата а није.

       Зар то оправдава незнање једног амбасадора?

       Не оправдава, наравно, али он није учио историју.

       Зар једопустиво да дипломате таквог ранга не знају крупне ствари из историје?

       Знате, он родио у време фашистичког диктаторском режиму у Португалији. Тако је био васпитан, а и после Револуције каранфила, када је био створен демократски режим, вероватно је  читао само америчке изворе.

       Свет се не креће у најбољем правду. Шта можемо очекивати у будућности?

       Код нас у Русији је донет десетогодишњи програм патриотског васпитавања становништва. Ми ветерани редовно говоримо по школама и факултетима. Кад се обраћамо деци и питамо ко им је био деда, многи одговарају да им је деда погинуо у Великом отаџбинском рату. Са поносом говоре о својим дедама и бакама погинулим у рату, које никада нису видели, за које знају само из прича родитеља. То је њихова истина о великом рату.

       А ми ветерани им говоримо да је главни победник у Другом светском рату био СССР. Тада их питамо да ли су чули за хероја СССР Жукова или Рокосовског и друге маршале? Они одговарају да знају. Говоримо им и да код нас постоји Дан артиљерије и ракеташа и објашњавамо да је то зато што су артиљерија ракетне јединице Бог рата.

       Какав је однос Русије према вашем подвигу?

       Величанствен! На жалост, дејствују и друге снаге, посебно на онај део омладине која има неутралан став према приредбама које ми одржавамо.

       Суочавамо се и са питањима типа: зашто нам све то говорите, а не кажете како народ сада живи. Међутим, ми говоримо и о нашим недостацима. Говоримо и о СССР који је био најмоћнија земља после САД и о данашњој Русији која наставља оно најбоље од великог Совјетског Савеза, народа и армије. Постављају нам и питања о бившем министру одбране Анатолију Сердјукову и о фирми „Оборонсервис“. Људи се питају: зашто се то догодило? Народу смета што се такви државни функционери - уместо да јачају нашу одбрамбену способност или да обнављају пољопривреду - баве личним богаћењем. Народ се веома негативно односи и према милијардерима. Чујемо питања: зашто Роман Абрамович има јахте и авионе, а ми се возимо у старим „ладама“?

       Како сте доживели агресију НАТО 1999. на Србију?

       Ми смо увек осуђивали НАТО агресију, а да је тада постојао Совјетски Савез - то се не би десило! Бомбардовање Београда је било провокација против мира у свету! Видели смо рушевине, споменике где су сахрањена деца. Добро је да такви споменици постоје би народ знао ко је пријатељ српском народу, а ко удара на српски народ, ко је прецизним навођеним бомбама унишмтавао у Србији градове, индустријска предузећа и инфраструктуру.

       Радујем се што је наша влада донела одлуку о пружању помоћи пријатељској Србији за изградњу гасовода Јужни ток. На то гледам као на испољавање жеље руског народа да наши природни ресурси, а посебно гас, буду нова нит која нас спаја.

       Факти су разговарали и са Николајем Леонидовичем УСТЈУГОВОМ.

Николај Леонидович Устјугов

       Где сте ви ратовали?

       Ја сам Сибирац. То су посебни ратници. Ратовао сам на Белоруском фронту. За нашу Белорусију. Много сам ратовао, био сам са 17 година командир батерије и рањен сам 30. маја 1944. године. То се десило када смо утврђени пункт Немаца уништили. Пошао сам да разгледам освојени објекат, а пошто нисам имао шлем - снајпер ме погодио. Да је боље гађао - не би ме било.

       И са Михаилом Павловичем ПАВЛАДОЉСКИМ.

Mихаил Павлович Павладољски

       Владимир Путин је у говору на Црвеном тргу 9. маја рекао да ће Русија учинити све да обезбеди мир на планети. Како сте ви доживели ту његову изјаву?

       Русија је већ много учинила и чини и даље да више не буде рата. Да се стави тачка на све ратове, да се проблеми и конфликти решавају преговорима и дипломатским путем. Наша влада - а посебно председник Путин - чине све што је неопходно да и Европа и свет буду без нуклеарног оружја. Јер како се каже, тамо где је мање оружја, мење су могућности за конфликт.

       Какви су вам утисци из Црне Горе?

Тамо постоји мишљење: Србија и будe ли Црна Гора са Русијом - само у том случају ће бити непобедиве.

       Виталиј Валентинович МЕШИК посебно се осврнуо на однос према Другом светском рату.

Виталиј Валентинович Мешик

       Како сте примљени у Србији?

       У нашем московском ветеранском листу ћемо објавити текст о путу у Србију и написати са каквом су нас љубављу овде дочекали и колико су Срби према нама топлине и љубави испољили. Били смо у Врбасу у коме је централни трг назван у част Црвене армије. Тамо су нас ви грлили и примили са братском љубављу. Иако смо сви први пут у Србији, осетили смо шта је братство. Захвални смо српском народу на таквом односу према нама и Русији.

       Шта бисте поручили Србима за будућност?

       И живот и друштвени развој иду некако по спирали, а свако то тумачи на свој начин. Сада су се осцилације посебно појачале, али треба веровати у будућност свог народа и да ће бити оно што жели народ. Само чврстина духа и истрајност могу довести до победе.

       Сасвим недавно је председник Путин поставио задатак да се историја у уџбеницима мора тумачити на јединствен начин. Сада у школама постоје различити уџбеници који различито говоре о истим догађајима. У некима је о почетку Другог светског рата било написано само на једној или једној и по страници. Сада се чини све да се на истинит начин ови догађаји тумаче. Зато ће од ове године појавити нови уџбеник историје.

       Председник наше градске ветеранске организације, двоструки херој социјалистичког рада и некадашњи члан Политбироа ЦК КПСС Владимир Иванович Долгих испричао ми је један догађај приликом посете Канади. Тамо су му показали једну школу. Кад је у њу ушао, учитељица се обратила деци и рекла им: Овај господин је ратовао и нама Канађанима помогао да победимо Немце. По њеном, као да су Канађани, а не Руси, победили Немце, да су им Руси само помагали. Треба говорити истину и рећи да је Хитлера бацио на колена Совјетски Савез“.

       Горан ШИМПРАГА