Триста експоната о ликвидацији породице последњег руског цара

ПОСЕТИОЦИ ИЗЛОЖБЕ У ЈЕКАТЕРИНБУРГУ ИМАЋЕ ПРИЛИЛКУ ДА ОДСЛУШАЈУ ФОНО-СНИМКЕ - ПРИЧЕ СТРЕЉАЊА

• Посетиоци први пут могу да виде ситуациону експертизу стрељања руског самодршца, његових најближих и слугу – заједно са материјалима криминалистичких и генетских експертиза

         ВИШЕ од 300 експоната може се видети на историјско-документарној изложби „Погибија породице императора Николаја II. Траг који се протеже читав век”, отворена је у Јекатаринбургу.

         У припреми изложбе учествовало је више десетина руских и иностраних организација међу којима су: Државни архив РФ, Државни музеј – национални парк „Царско село”, Светотроичка Духовна академија из Џорданвила (САД).

         Ретке експонате уступили су из личних збирки експерти-криминалисти.

         Посетиоци први пут могу да виде ситуациону експертизу стрељања руског самодршца, његових најближих и слугу – заједно са материјалима криминалистичких и генетских експертиза.

         Први пут ће јавности бити доступни фоно снимци – приче учесника стрељања.

         „Сваки од експоната биће право откровење чак и за оне посетиоце који су доста упознати са самим догађајима. Међутим, посебно је важно што је изложба, захваљујући великом броју материјала које су за изложбу припремали мајстори свога посла, бити прича која оживљава странице прошлости” - нагласили су организатори.

         Последњи руски цар Николај II, његова жена царица Александра Фјодоровна, њихова деца - велике кнегиње Олга, Татјана, Марија, Анастасија и наследник царевић Алексеј, као и лични лекар Боткин, лични собар Труп, слушкиња Демидова и кувар Харитонов - били су стрељани ноћу између 16. и 17. јула 1918. године у граду Јекатаринбургу.

         Николај II ступио је на престо 1894. Године, после смрти свога оца императора Александра III и владао је до 1917. док се стање у земљи није погоршало.

         У Петрограду је 27. фебруара 1917. године почео оружани устанак, а 2. марта је Николај II - на инсистирање Привременог комитета Државне Думе - потписао да се одриче од престола у своје и име свога сина у корист млађег брата Михаила Александровича.

         После тога Николај II и његова породица били су заточени у Александровском дворцу у Царском Селу код Санкт Петербурга.

         У августу 1917. године довезени су у Тобољск, а у априлу 1918. Президијум ВЦИК донео је одлуку да се Романови пребаце у Москву ради суђења.

         За суђење бившем цару залагао се Владимир Лењин, а главни тужилац против Николаја II требало је да буде Лав Троцки. Међутим, појавили су се подаци о „белогардејском преврату” и могућности да цар буде киднапован и да се ради тога у Тјумену и Тобољску скупљају „официри завереници”- због тога је 6. априла 1918. године Президијум ВЦИК донео одлуку да се царска породица пребаци иза Урала. Тако се обрела у Јекатаринбургу.

         У јулу 1918., због офанзиве беле армије на Јекатаринбург, извршни комитет Уралског совјета уз сагласност Москве донео је одлуку о ликвидацији читаве породице Романов.

         Посмртни остаци Николаја II, Александре Фјодоровне, Олге, Татјане и Анастасије Романов, као и лица из њиховог окружења, били су пронађени у јулу 1991. године у околини Јекатаринбурга.

         Сахрана царске породице била је 17. јула 1998. године у Петропавловском храму у Санкт Петербургу.

         У јулу 2007. године били су пронађени и посмртни остаци царевића Алексија и његове сестре велике кнегиње Марије.

         У октобру 2008. Године, Президијум Врховног суда Руске Федерације донео је одлуку о рехабилитацији императора Николаја II и чланова његове породице.

         Државно тужилаштво Русије такође је донело одлуку да рехабилитује чланове Императорског дома – велике кнезове и крвне кнезове које су бољшевици убили након револуције. Рехабилитоване су слуге и блиски људи царске породице које су стрељали бољшевици или су били послати у затворе.