Руски студенти на Оксфорду и Кембриџу о трошку државе

МИНИСТАРСТВО ОБРАЗОВАЊА И НАУКЕ УТВРЂИВАЋЕ СПИСАК ПРОФЕСИЈА ЗА КОЈЕ ЈЕ НАЈВИШЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ

Дмитриј Медведев

• Најбољи руски студенти ће, поред осталог, моћи да студирају на Масачусетском технолошком институту, Харвардском универзитету, Кембриџу, Универзитетском колеџу у Лондону и Лондонском краљевском колеџу, Оксфордском универзитету, Универзитет у Јејлу...

         Према информацији до које је дошао лист Известија, прошлог петка руски премијер Дмитриј Медведев потписао је одлуку владе о програму социјалне помоћи грађанима Русије који се самостално уписују на елитне светске универзитете.

         Програм носи назив „Глобално образовање” и омогућује онима који желе да упишу стране универзитете и похађају наставу на рачун државе, али под одређеним условима.

         Прво, кључни захтев је да имају диплому бечелора.

         Због тога студенти нижих година не могу остваривати ово право.

         Друго, студент ће морати да проведе одређени радни стаж у некој од руских компанија у трајању од три године и тако исплатити новац уложен у њега. У случају да студент прекрши услове уговора, биће кажњен троструком сумом од оне која је уложена у његово школовање.  

         Програм ће трајати у периоду 2014–2016 године током којих је у плану да на рачун државе студира више од 1,5 хиљада грађана Русије.

         Програм ће се финансирати из федералног буџета, док ће укупан износ инвестиције бити око 4,4 милијарде рубаља током три године.  

         Аутор програма је Агенција за стратешке иницијативе (АСИ), у којој истичу да је требало да буде донет још 2012 године, али се то није догодило због „бирократских заврзлама”.

         Још један од разлога била је примедба руског председника да програм није довољно јасно прописао механизме и инструменте повратка његових учесника у Русију.

         Решење је нађено доношењем новог Закона о образовању, у ком се појавио појам наменског уговора о образовању који предвиђа да у случају кршења учесник плаћа казну у државни буџет.  

         „Учесници у програму могу бити магистри, апсолвенти, бечелори или млади научници, истраживачи и сл.

         Свесно смо се определили да ограничимо учешће студената нижих година, јер је велика вероватноћа да лице неће испунити задате услове.

         А када се кандидат већ формирао као личност, онда он иде на дуготрајно стручно усавршавање, а не да добије основно високо образовање” – каже директор удружења „Млади стручњаци” АСИ Дмитриј Песков.         

         Наводи се да одређени новчани износ која се издваја за образовање једног лица износи 1,5 милион рубаља.

         Списак универзитета на којима ће држава плаћати студије већ је усвојила руска влада.  

         „Било који кандидат из Русије може самостално да упише било који универзитет са списка.

         Уколико се на неки универзитет упише 50 заинтересованих за оне професије које смо и ми одабрали, њима ће студије плаћати држава у оквиру установљених квота” – истакао је Песков.  

         За координацију рада Министарства образовања и науке, које је главни носилац овог пројекта, биће формиран специјални федерални оператор програма, док ће АСИ реализовати координацију запошљавања учесника програма по њиховом повратку у Русију. 

         „Неће постојати било каква конкурсна комисија која ће одлучивати да ли ће студент студирати или неће. Свако ко то жели, биће на списку специјалног веб сајта на коме ће моћи да прати како се решава по захтеву за његову стипендију” - закључио је Песков. 

         Влада је изабрала следеће земље: Аустралија (9 високошколских установа), Аустрија (2), Белгија (5), Бразил (2), Енглеска (29), Немачка (19), Данска (3), Израел (3), Ирска (1), Шпанија (2), Италија (4), Канада (14), Кина (9), Холандија (10), Нови Зеланд (2), Норвешка (3) Сингапур (2), САД (68), Финска (1), Француска (3), Швајцарска (7), Шведска (3), Јужна Кореја (4), ЈАР (1), Јапан (8).

         Међу одабраним струкама преовлађују технички, медицински, компјутерски и енергетски образовни профили. 

         На коначном владином списку нашли су се најбољи светски универзитети и високошколске установе: Масачусетски технолошки институт (Massachusetts Institute of Technology), Харвардски универзитет (Harvard University), Кембриџ универзитет (University of Cambridge), Универзитетски колеџ у Лондону (University College London) и Лондонски краљевски колеџ — Лондонски универзитет (King's College London — University of London), Оксфордски универзитет (University of Oxford), Универзитет у Јејлу (Yale University) и још неколико високошколских установа чији рејтинг улази у категорију „Најбољи универзитети на свету”.

         Цена студирања за једну школску годину креће се између 17 и 30 хиљада евра у зависности од образовног профила.

         Такође, не треба губити из вида још и универзитетске трошкове у износу од 6 хиљада евра годишње за исхрану, смештај и сл. 

         Санкције против Русије због ситуације у Украјини и присаједињења Крима неће се одразити на реализацију овог програма сматра генерални директор АСИ Андреј Никитин. 

         „Треба преузимати најбољу страну праксу у области образовања и искуство које могу да понуде страни стручњаци.

         Ту неће бити резултата за годину или две.

         То је озбиљан рад за будућност.

         Што се тиче земаља које су се придружиле санкцијама против Русије, ту треба истаћи да АСИ није политичка структура” — објашњава за Известију Никитин.

         Ректор Руског економског универзитета „Плеханов” Виктор Гришин подржава државни програм и сматра да усвајање страног искуства може имати позитиван утицај на кадровски потенцијал у Русији. 

         „То је корисна пракса, а такав приступ се реализује у многим земљама. Неопходно је омогућити да људи стичу најбоље образовање у иностранству, да би потом своје искуство пренели у Русију ради обуке висококавалификованих кадрова у научном, педагошком, економском и осталим секторима” — сматра Гришин.

         „Кина до 30 одсто својих студената шаље на студије на европске и америчке универзитете.

         Кина је добила генерацију кадрова која је образовање стекла на водећим светским универзитетима.

         Такав приступ у образовању има и Индија, која својим студентима такође омогућује да се школују у САД и Енглеској.

         У наше универзитете и високо образовање такође се улажу средства, али постоје светски брендови који су израдили ексклузивне програме образовања” - истиче директорка Института за развој образовања Националног истраживачког универзитета Високе школе економије Ирина Абанкина.