Руски градић Кириши поново постаје „престоница чипке“

НА СВЕТСКОЈ ИЗЛОЖБИ У ПАРИЗУ 1990. РУСКА ЧИПКА ЈЕ ДОБИЛА ГРАН-ПРИ „ЗА НЕОДОЉИВУ ЛЕПОТУ СТАРИНСКЕ ШАРЕ“

• На почетку XX века у 17 руских провинција постојало је 12 центара за израду чипке, преко 60 специјализованих школа за чипкарице и 100 хиљада самих уметница 

         ДОМ културе у руском градићу Кириши близу Санкт Петербурга добио је међународну донацију за реализацију несвакидашњег пројекта.

         Чипкарице из Кирише - некада чувеног центра за израду чипке - са овом материјалном подршком преносиће на чипку обрисе локалних цркава, које су биле срушене у совјетско време, а сада се обнављају.

         За израду чипке у Русији се знало још пре ХVП века. Сачувани су узорци чипке, која је била израђена уз помоћ батића од златних и сребрних нити. Таква чипка се углавном користила за украшавање богате одеће и црквених одежди.

         У првој половини ХVШ века у Русији је била популарна западноевропска чипка. „Комади од чипке“ су се правили по угледу на узорке из иностранства  у радионицама манастира и у кућама велепоседника. Међутим, то није имало великог утицаја на развој традиционалне руске чипке настале у народу.  

         На Светској изложби у Паризу 1990. руска чипка је добила Гран-при „за неодољиву лепоту старинске шаре“.

         Руска чипка се извозила у многе земље света и добијала је важне награде на међународним изложбама.

         На почетку XX века у 17 руских провинција постојало је 12 центара за израду чипке, преко 60 специјализованих школа за чипкарице и 100 хиљада самих уметница.  

         Историја чипке у Кириши почиње од цркве. Према предању, мајстори из Вологде су дошли у Кириши да подижу храмове. У њиховим породицама су и научиле свој занат прве плетиље.

         Лупкање батића се чуло у свакој кући. Чипку су израђивали чак и мушкарци.

         Професионалне чипкарице се данас обучавају у само једној струковној школи традиционалних заната у Санкт Петербургу. Некада су и у струковној школи у Кириши обучавали изради чипке, али је то одељење било угашено.

         Данас овде желе да обнове старински занат по угледу на традиционалне центре у Вологди и градићу Јелец.