Руски авиони добијају опрему за слетање и при „нултој видљивости“

ОМОГУЋАВАЋЕ ДА СЕ СЛЕТНО-УЗЛЕТНА ПИСТА ВИДИ

И У ГУСТОЈ МАГЛИ И ЗА ВРЕМЕ ПРОЛОМА ОБЛАКА

• Нови систем имаће телевизијску камеру високе резолуције која ради безбедности дуплира информацију коју пилот види кроз ветробранско стакло. Имаће и карактеристике вештачке интелигенције - аутоматски ће препознавати обрисе и елементе слетно-полетне писте и биће у стању да препознаје њене контуре - каже један од аутора пројекта Олег Виголов
• Сличан систем, тврди Виголов, могао је спасти животе путницима и члановима посаде Ту-154 пољских ваздухопловних снага (у априлу 2010. године) који се разбио код  Смоленска

        СВИ нови руски авиони имаће ускоро супермодерну авиациону опрему која ће омогућавати слетање на слепо.

        Нова опрема ће омогућити да се слетно-узлетна писта види и у густој магли и за време пролома облака. Ово значи да ће пилоти бити у стању да спуштају авионе и у условима нулте видљивости на било ком аеродрому.

        Израдом апаратуре која ће ово омогућавати бави се Државни научно-истраживачки институт авијационих система (НИИАС).

        - Систем слетања на слепо имаће камеру која ради у инфрацрвеном диапазону, постављаће се на летелицу и преносиће пилотима на дисплеј монохромне слике спољашње средине. Такав систем има телевизијску камеру високе резолуције која ради безбедности дуплира информацију коју пилот види кроз ветробранско стакло. Систем ће имати карактеристике вештачке интелигенције - аутоматски ће препознавати обрисе и елементе слетно-полетне писте и биће у стању да препознаје њене контуре - каже један од аутора пројекта, шеф лабораторије „Система за побољшани и синтетизовани видео“ НИИАС Олег Виголов.

        - Сви авиони руске авиоиндустрије биће опремљени системима за побољшање видљивости ради обезбеђивања допунске безбедности путника - рекао је главни менаџер АД Уједињена авио корпорација.

        Тренутно се завршава стадијум научно-истраживачког рада и почиње етапа експериментално-конструкторског пројектовања.

        Уз овакву опрему, командиру посаде омогућује се да не користи нека стандардна правила за слетање на аеродромима који нису опремљени системима „инструменталног прилаза“. Спуштајући се до висине на којој се доноси одлука и када нема визуелног контакта са земљом, командир може да настави спуштање, оријентишући се према систему слетања на слепо. Без такве опреме он би морао да оде на други круг слетања или да буде упућен на резервни аеродром.

        Сличан систем, тврди Виголов, могао је спасти животе путницима и члановима посаде Ту-154 пољских ваздухопловних снага (у априлу 2010. године) да је смоленски аеродром је био опремљен апаратима који дају могућност пилоту авиона да види у условима лоше видљивости, међутим, то није било довољно да се избегне трагедија.

        Авијациона статистика каже да је лоша видљивост основни узрока авио-катастрофа. Постоји специјални термин - „судар са земљом при управљању летом“. То се дешава зато што екипа губи ситуациону информисаност. Системи побољшања видљивости треба да реше ове проблеме.

Сада се таква опрема производи и широко примењује у бизнис-авијацији, на пример, за приземљење авиона на малим аеродромима где нема система за слетање помоћу инструмената.

        У велике путничке авионе такође почињу да уграђују такве системе. Виголов каже да ова уградња није добила масовни карактер, али да је већ постала тренд. Тако је канадска компанија CMC Electronics Inc поднела извештај да ће ставити систем за побољшање видљивости на Boeing, а конкуришућа компанија из САД Rockwell-Collins таквом опремом снабдева Airbus.

        Систем за „слетање на слепо“ коштаће само неколико хиљада долара.

        У наредним годинама планиране су огромне промене у системима за приказивање информација пилотима: после 2018. године планира се увођење опреме која ће допунски одражавати реалну слику аеродрома и његове виртуелне тродимензионалне слике и оцртавати на екрану маршруту приземљења.