Русија тражи да буде увршћена међу земље победнице у Првом светском рату

ПАРАДА ЗЕМАЉА-УЧЕСНИЦА ПРВОГ СВЕТСКОГ

ОДРЖАЋЕ СЕ У ПАРИЗУ 4. ЈУЛА 2014. ГОДИНЕ

Владимир Чуров

• „Учешће у паради земаља-победница – то је наше неоспориво право. Грађани Русије треба да осећају понос због својих предака који су погинули на бојиштима Првог светског рата“ - изјавио је руководилац научног савета Руског војно-историјског друштва Владимир Чуров
• Москва се спрема да коначно штампа своју историју Првог светског рата у више свесака

        РУСИЈА има пуно право да учествује у паради земаља-победница у Првом светском рату, изјавио је руководилац научног савета Руског војно-историјског друштва Владимир Чуров.  

      Ревизију резултата Првог светског рата у овом смислу, Русија је већ најавила Паризу, где се претходних дана разговарало о припремама за прославу стогодишњице од почетка великог рата. Чуров је скренуо пажњу, мада је Русија изашла из рата пре његовог завршетка, да је њена улога у победи Антанте је веома значајна.

      „Учешће у паради земаља-победница – то је наше неоспориво право. Грађани Русије треба да осећају понос због својих предака који су погинули на бојиштима Првог светског рата“ - изјавио је Чуров.

      Парада земаља-учесница Првог светског рата ће се одржати у Паризу 4. јула 2014. године.

      Заменик начелника руске Управе за спољне везе, генерал-мајор у резерви Александр Кирилин, изјаснио се још одлучније.

      „Русија има пуно право да себе убраја међу победнике Првог светског рата! Ми смо дали ако не одлучујући онда, свакако, значајан допринос победи Антанте. Томе у прилог говоре сви наши војни, морални и економски напори, све жртве, стављене на олтар Победе“.  

      Организатори славља у Француској поручили су Москви да је њихов задатак потпуно супротан – да пренесу поруку да у Првом светском рату није било ни победника ни поражених. Зато су Французи позвали све нације чији су се војници борили тих година да учествују у паради, а да званични говори не садрже великодржавну реторику.  

      Чуров се пожалио да сз руски историјски извори и радови о Првом светском рату, непотпуни, „пошто генерали који су отишли у емиграцију нису имали доступ архивској документацији, док су историчари који су радили у Совјетској Русији били под идеолошким притиском“.

      Чуров је, иначе, саопштио да ће Русија штампати историју Првог светског рата у више свесака.

      Русија је фактички изашла из рата након октобарских догађаја 1917. Између Русије са једне стране и Немачке, Аустро-Угарске, Турске и Бугарске, са друге, био је 3. марта 1918. потписан Брестски мировни споразум. Тај споразум је означио пораз и излазак Русије из Првог светског рата, мада ге  је бољшевички државни врх поништио већ у новембру исте године.   

      У складу са Брестским мировним споразумом, Русија се обавезала на велике територијалних уступке, на демобилизацију своје војске и флоте.  

      Тада су од Русије били отргнути у корист Немачке - Украјина, Велика Финска Кнежевина, део Кавказа, Белорусија, Пољска, прибалтичке земље, а још је морала да плаћа велику ратну одштету.  

      Без обзира на брзо поништавање, овај уговор је постао један од битнијих разлога почетка грађанског рата у Русији. Касније, 1922. године,односи Русије и Немачке су били регулисани Рапалским споразумом, у складу са којим су се земље одрекле територијалних претензија.  

      Превела Марија Петрова