Русија окупља историјске савезнике, међу њима мора да буде и Србија

РУСИЈА ПРЕСТАЈЕ ДА СЕ ПОКОРАВА ЗАЉПАДУ И ПОКУШАВА ДА ИГРА САМОСТАЛНУ УЛОГУ НА МЕЂУНАРОДНОЈ АРЕНИ

• Срби схватају да само у тесној сарадњи са Русијом могу очувати извесни ниво независности и идентитета
• После победе на председничким изборима у Србији, Николић је долетео у Русију. Његов сусрет са Путином, договори, настојања да се развијају економски односи морају се тицати и развоја политичких односа
• Данас је Русија у дефициту са савезницима. У огромном дефициту! Практично их нема. И зато путем изградње таквих односа треба да обликујемо наш геополитички простор, да налазимо партнере, и најважније, да стичемо савезнике
• Ако Русија додели кредит Србији, развија економске, тим пре и политичке односе са Београдом, онда ће, наравно, уследити противљење и запомагање од стране Запада. Исто такво противљење постојаће и у Русији

Аутор: генерал-пуковник Леонид ИВАШОВ*

         ДАЋЕ Бог да не грешим: изгледа да Русија мења свој вектор развоја или, прецизније, покушава да га напипа.

         Русија се данас наступима Путина окреће од Запада и враћа свом природном историјском путу.

         Путинове изјаве о Евроазијској унији, одржавање самита АТЕС (Азијско-Тихо-океанска економска сарадња), покушај да се ојача одбрамбена способност земље, појављивање самосталне позиције у односу на сиријско питање - када је Русија заједно са Кином у Савету безбедности ОУН-а три пута стављала вето на западни предлог резолуције – све то мора да радује.

         Данас Русија почиње да окупља своје савезнике. Бар ја то тако видим.

         Русија покушава да игра самосталну улогу у светској ситуацији.

         Евроазијска матрица Русије јасно се показује. Али, ако Русија заиста хоће да игра независну игру и да има сопствени геополитички пројекат, онда треба да, градећи блискије и конструктивније односе са земљама Истока и да обрати пажњу и на наше братске словенске народе, на народе на Балкану.

         Ту се примећује извесно отопљење. После победе на председничким изборима у Србији, Николић је долетео у Русију. Његов сусрет са Путином, договори, настојања да се развијају економски односи морају се тицати и развоја политичких односа. То  се сада манифестује у спољној политици Русије.

         Русија је означила своја упоришта: постсовјетски простор, Индија, Блиски Исток (зато и бранимо Сирију), и, наравно, Балкан. То су упоришта чије земље могу постати геополитички савезници Русије.

         Србија се данас налази у тешкој ситуацији, уосталом као и Црна Гора и друге балканске земље.

         У односу на Србију делује одређени ембарго. Њу настоје да одвуку у Европску унију и НАТО... Данас Срби, наравно, то не желе. Гледају суседну Црну Гору, чија сва предузећа, заправо, све привредне структуре постепено прелазе у руке страних власника. Остаје нада само у туризам и кредите које ће Запад давати – и као омчу на врат стављати их на Црну Гору. Зато Срби то не желе.

         Они схватају да само у тесној сарадњи са Русијом могу очувати извесни ниво независности и идентитета.

         Данас је Русија у дефициту са савезницима. У огромном дефициту! Практично их нема. И зато путем изградње таквих односа треба да обликујемо наш геополитички простор, да налазимо партнере, и најважније, да стичемо савезнике.

         Да ли ћемо у томе успети?

         Видимо да Русија данас престаје да се покорава Западу. Да, у Русији постоји пета колона Запада и она ће то ометати. Она ће проналазити некакве изговоре и препреке за зближавање Србије и Русије.

         Дакле, питање се односи на вољу председничког тима. Видимо да постоји јак притисак на Путинову промену вектора политике, као и отпор према удаљавању од Запада на Исток.

         Ако Русија додели кредит Србији, развија економске, тим пре и политичке односе са Београдом, онда ће, наравно, уследити противљење и запомагање од стране Запада. Исто такво противљење постојаће и у Русији.  

         * Председник московске Академије геополитичких проблема

         Превела

         Ксенија Трајковић